Psi su već hiljadama godina unazad poznati kao najbolji i najverniji čovekovi prijatelji. Naša povezanost sa ovim predivnim bićima je toliko duboka da ih odavno više ne posmatramo samo kao kućne ljubimce ili čuvare dvorišta, već kao ravnopravne članove naših porodica. Mi ih hranimo, negujemo, vodimo na odmore i delimo sa njima naš životni prostor, a oni nam uzvraćaju bezuslovnom ljubavlju i lojalnošću kakva se retko sreće u svetu ljudi. Međutim, u toj našoj ogromnoj želji da im pružimo najbolji mogući život, veoma često upadamo u jednu veliku psihološku zamku – počinjemo da ih antropomorfizujemo.

Antropomorfizacija predstavlja našu podsvesnu potrebu da životinjama pripisujemo ljudske osobine, ljudske emocije i, što je najproblematičnije, ljudski način komunikacije. Mi pretpostavljamo da ono što prija nama, automatski mora prijati i našem psu. Smatramo da su naši izrazi ljubavi univerzalni i razumljivi svakom živom biću. Nažalost, takav pristup često dovodi do ozbiljnih nesporazuma na relaciji čovek – pas. Iako nas naši psi obožavaju i spremni su da tolerišu mnoge naše ekscentrične navike, istina je da mi svakodnevno radimo stvari koje njih duboko zbunjuju, frustriraju, pa čak i plaše.

Psi imaju svoj specifičan jezik, svoju evolutivnu biologiju i instinkte koji se drastično razlikuju od naših. Da bismo zaista bili najbolji mogući vlasnici, moramo naučiti da svet posmatramo iz njihove perspektive. U ovom detaljnom vodiču proći ćemo kroz sedam najčešćih stvari koje ljudi rade iz najbolje namere, a koje psi zapravo potajno ne podnose. Razumevanje ovih sedam tačaka pomoći će vam da smanjite stres kod vašeg ljubimca i izgradite odnos zasnovan na istinskom međusobnom poštovanju.

Grljenje i ograničavanje slobode kretanja

Za nas ljude, koji spadamo u red primata, grljenje je najprirodniji i najtopliji način da pokažemo naklonost, utehu i ljubav. Kada sretnemo dragu osobu ili kada želimo da pokažemo psu koliko ga volimo, naša prva reakcija je da obmotamo ruke oko njega i čvrsto ga stegnemo. Međutim, u svetu pasa, ovakav gest nema apsolutno nikakve veze sa ljubavlju.

Psi su po svojoj prirodi životinje koje su evoluirale tako da se oslanjaju na brzinu i trčanje kao primarni mehanizam odbrane od opasnosti. Kada obmotate ruke oko vrata i tela psa, vi mu zapravo blokirate njegov jedini put za beg. U njihovom instinktivnom rečniku, prebacivanje udova preko tela druge životinje predstavlja čin dominacije i uspostavljanja kontrole, a ne nežnosti. Zbog toga se veliki broj pasa oseća zarobljeno, anksiozno i uplašeno kada ih grlite.

Naravno, mnogi psi nauče da tolerišu grljenje jer znaju da to usrećuje njihovog vlasnika, ali ako pažljivo posmatrate njihov govor tela, primetićete znakove stresa. Pas koji ne uživa u zagrljaju obično će okrenuti glavu u stranu, izbegavati kontakt očima, oblizivati se, spustiti uši unazad ili će pokazati takozvano „kitovo oko“ – situaciju kada se beonjače jasno vide jer pas razrogači oči od nelagode. Umesto čvrstih zagrljaja, vaš pas će mnogo više ceniti nežno češkanje po grudima, leđima ili bazi repa.

Zabrana njuškanja i požurivanje tokom svakodnevnih šetnji

Ubrzani tempo modernog života često nas tera da šetnju sa psom posmatramo isključivo kao fizičku obavezu koju treba obaviti što brže. Izvedemo ih napolje, očekujemo da obave svoje fiziološke potrebe, i onda ih povlačimo za povodac kako bismo se što pre vratili kući pred televizor. Ovo je jedna od stvari koja psima pada najteže, jer šetnja za njih nije samo fizička rekreacija – to je njihova glavna mentalna stimulacija.

Dok ljudi svet percipiraju dominantno kroz čulo vida, psi ga percipiraju kroz čulo mirisa. Pseći nos je biološko čudo, opremljeno sa stotinama miliona olfaktornih receptora, a deo njihovog mozga zadužen za analizu mirisa je proporcionalno znatno veći od našeg. Kada pas zastane da onjuši drvo, banderu ili busen trave, on zapravo „čita vesti“ o tome ko je tu prošao, kakvog je zdravstvenog stanja bio drugi pas, šta je jeo i kog je pola.

Kada psa nestrpljivo povlačite i ne dozvoljavate mu da njuška, vi mu zapravo stavljate povez preko očiju i uskraćujete mu osnovnu interakciju sa spoljnim svetom. Stručnjaci za ponašanje životinja ističu da dvadeset minuta intenzivnog njuškanja i mentalne analize mirisa može umoriti i smiriti psa više nego sat vremena besciljnog trčanja za lopticom. Dozvolite svom psu takozvane „mirisne šetnje“ – prepustite njemu kontrolu nad tempom i pustite ga da istražuje okolinu svojim tempom.

Direktno zurenje u oči i naglo unošenje u lice

U ljudskoj komunikaciji, direktan kontakt očima je znak pažnje, poštovanja i aktivnog slušanja. Ako nekoga ne gledate u oči dok vam priča, često ćete biti shvaćeni kao nepristojni ili nezainteresovani. U životinjskom carstvu, a posebno među psima, pravila su potpuno suprotna.

Neprekidno, direktno zurenje u oči psa predstavlja izazov, pretnju i znak agresije. Kada se dva nepoznata psa sretnu i ukočeno gledaju jedan drugog pravo u oči, to je gotovo uvek uvod u ozbiljan fizički sukob. Slična pravila važe i kada je u pitanju unošenje u lice. Ljudi, a posebno deca, imaju tendenciju da prilaze psima direktno spreda, naginjući se preko njihove glave i pokušavajući da ih maze po temenu. Za psa, ovakav pristup odozgo je izuzetno zastrašujući.

Kada želite da pozdravite psa, posebno onog kojeg ne poznajete dobro, najbolje je da mu priđete sa blagog boka, a ne direktno frontalno. Izbegavajte fiksiranje pogledom i umesto toga blago skrenite pogled dok mu prilazite. Pružite mu ruku u nivou njegovih grudi kako bi je onjušio, a zatim ga pomazite ispod brade ili po vratu, izbegavajući nagle pokrete iznad njegove glave. Na ovaj način pokazujete psu da niste pretnja i komunicirate sa njim na pristojan, „pseći“ način.

Nedoslednost u postavljanju pravila i nedostatak strukture

Ljudi često misle da će psa usrećiti ako mu povremeno dozvole da prekrši pravila. Na primer, pas inače ne sme da se penje na kauč, ali ste vi imali loš dan pa ga u sredu uveče pozovete da vam se pridruži dok gledate film. Već u četvrtak, kada on sam pokuša da skoči na isti taj kauč, vi se naljutite i vičete na njega da siđe. Za nas je ovo možda fleksibilnost, ali za psa je to izvor ogromne frustracije i anksioznosti.

Psi su bića rutine – njima je potrebna stabilnost i jasna struktura da bi se osećali sigurno. Oni ne razumeju koncept izuzetaka, vikenda, praznika ili naših promena raspoloženja. U njihovoj glavi, pravilo ili postoji ili ne postoji. Kada su pravila nedosledna, pas gubi poverenje u vas kao lidera i ne zna šta se od njega očekuje, što često rezultira problematičnim ponašanjem, hiperaktivnošću i neposlušnošću.

Struktura ne znači da morate biti surovi diktator prema svom ljubimcu, već da morate biti predvidivi. Ako je spavaća soba zabranjena zona, onda je zabranjena svakog dana u godini, bez obzira na to koliko umiljato vas pas gledao. Doslednost pruža psu mentalni mir, jer tačno zna koje su njegove granice i kako svet oko njega funkcioniše.

Upotreba previše reči i ignorisanje govora tela

Mi smo verbalna bića. Kada pokušavamo da rešimo problem ili izrazimo emociju, mi koristimo bogat vokabular. Kada želimo da naš pas nešto uradi, skloni smo da mu držimo dugačke monologe. „Hajde, ostavi tu lopticu sada, moramo da idemo kući, vidiš da pada kiša i da kasnim na posao, budi dobar pas…“ – za vašeg psa, ova rečenica zvuči apsolutno besmisleno, nalik na nerazgovetno mumlanje.

Psi sposobnost razumevanja našeg jezika svode na određeni broj naučenih komandi i ključnih reči, ali ono što oni savršeno razumeju jeste naš govor tela, naš ton glasa i naša energija. Oni provode sate analizirajući svaki naš pokret, promenu u disanju i zategnutost naših mišića. Problem nastaje kada naš govor tela šalje jednu poruku, a naše reči drugu.

Klasičan primer je kada vlasnik u panici i sa ogromnim besom i tenzijom u telu viče: „Dođi ovamo, dođi odmah!“ Pas čuje reč „dođi“, koju povezuje sa povratkom vlasniku, ali istovremeno vidi agresivan, nagnut stav tela koji mu signalizira opasnost. Rezultat je zbunjen pas koji stoji u mestu i odbija da priđe, dok vlasnik postaje sve ljući. Kako biste smanjili frustraciju svog psa, komunicirajte jasno. Koristite kratke, jednostavne reči za komande i obratite pažnju na to šta u tom trenutku „priča“ vaše telo. Vaš stav mora pratiti vašu komandu.

Izlaganje jakim parfemima i hemijskim sredstvima za čišćenje

Već smo pomenuli da je pseći nos neuporedivo snažniji od ljudskog, ali je važno naglasiti koliko naša svakodnevna kućna hemija zapravo utiče na njihov kvalitet života. Mi obožavamo miris čiste kuće – miris limuna iz sredstva za brisanje podova, jake osveživače vazduha koji se automatski prskaju na svakih pola sata, i naravno, skupe parfeme koje nanosimo na sebe pre izlaska.

Za nas su to prijatni, osvežavajući mirisi, ali za psa čiji je nos desetine hiljada puta osetljiviji, to predstavlja pravi olfaktorni pakao. Možete li zamisliti da ste zaključani u prostoriji u kojoj je neko razbio deset bočica najjačeg kolonjskog losiona? Upravo se tako oseća vaš pas kada operete podove jakim hemikalijama koje mirišu na veštačku borovinu. Hemikalije i sintetički mirisi iritiraju njihove osetljive disajne puteve i mogu izazvati alergije, kijanje i ozbiljan nemir.

Kada čistite kuću, potrudite se da psa smestite u drugu prostoriju ili mu omogućite pristup svežem vazduhu dok se podovi potpuno ne osuše. Razmislite o prelasku na prirodnija sredstva za čišćenje, poput razblaženog alkoholnog sirćeta i sode bikarbone, koja su neuporedivo blaža za nos vašeg ljubimca. Takođe, izbegavajte prskanje jakih parfema ili dezodoransa u neposrednoj blizini psa, jer ga to dezorijentiše i maskira vaš prirodni miris koji njemu pruža sigurnost i utočište.

Forsiranje socijalizacije i druženja sa nepoznatim psima

Jedan od najukorenjenijih mitova u svetu vlasnika pasa jeste uverenje da svaki pas mora da voli svakog drugog psa na svetu. Zbog toga ljude često viđamo kako u parkovima za pse na silu guraju svog ljubimca u grupu razigranih, nepoznatih pasa, govoreći: „Hajde, idi igraj se, zašto se plašiš, on samo hoće da se upozna!“ Ovo je ogromna greška koja psima stvara jezivu količinu stresa.

Baš kao i ljudi, psi imaju različite karaktere. Neki psi su otvoreni i vole da se druže sa svima, dok su drugi introvertni, povučeni, preferiraju svoj lični prostor ili prosto vole društvo samo nekoliko poznatih prijatelja. Zamislite da vas neko zgrabi za ruku i gurne vas u masu potpuno nepoznatih ljudi koji skaču po vama, njuškaju vas i gurkaju, dok vi očajnički pokušavate da se sklonite. Upravo to radite svom psu kada ga terate na interakciju koju on ne želi.

Kada psa primorate da trpi prisustvo drugih pasa u situacijama kada on jasno pokazuje znakove straha (podvijen rep, skrivanje iza vaših nogu, pokušaj bega), vi mu šaljete poruku da nećete stati u njegovu zaštitu. Vremenom, ovakav pas može postati reaktivan, pa čak i agresivan, jer uči da je napad jedini način da otera nepoznate pse od sebe, pošto vi kao vlasnik to niste učinili. Vaša primarna dužnost je da budete advokat svog psa. Ako on ne želi da se upozna sa psom koji vam ide u susret, potpuno je u redu da pređete na drugu stranu ulice i zaštitite njegov mir.

Razumevanje sveta iz pseće perspektive predstavlja ključni korak ka izgradnji dubljeg i harmoničnijeg odnosa sa vašim krznenim prijateljem. Iako sve naše akcije uglavnom proizilaze iz ogromne ljubavi i želje za bliskošću, moramo prihvatiti činjenicu da se ljudski i pseći jezik komunikacije fundamentalno razlikuju. Odbacivanjem isključivo ljudskog posmatranja stvari i prilagođavanjem njihovim specifičnim biološkim potrebama, mi im zapravo pokazujemo najviši mogući nivo poštovanja. Vaš pas vam kroz svoj specifičan govor tela apsolutno svakog dana jasno komunicira svoja osećanja, a vaša je dužnost da naučite kako da te suptilne znakove ispravno dešifrujete. Kada konačno uspostavite taj viši nivo međusobnog razumevanja, vaša zajednička svakodnevica će postati znatno opuštenija, a vaša emotivna povezanost postaće zaista neraskidiva.