Placebo se odnosi na aktivnosti ili supstance koje liče na oblike terapije, ali nemaju direktan uticaj na telesne ili mentalne funkcije pacijenta.

Oni mogu uključivati uzimanje pilula koje se sastoje samo od šećera, primanje injekcija sa fiziološkim rastvorom ili korišćenje lažnih instrumenata, kao što su lažne igle koje liče na one koje se koriste u akupunkturi.

Određeni procenat ljudi koji primaju placebo obično prijavljuje promene u svom stanju – kao što su smanjenje bola, povećanje energije ili svesti, ili opšte poboljšanje u blagostanju – koje se ne mogu pripisati fizičkoj prirodi leka ili aktivnosti. Ovo se naziva placebo efekat.

Iako efekat može otežati pronalaženje efikasnih medicinskih tretmana, može biti potencijalno koristan alat za testiranje farmaceutskih i drugih zdravstvenih terapija ako se koristi na pravi način.

Šta uzrokuje placebo efekat?

Nije potpuno jasno zašto neki ljudi doživljavaju ono što se naziva ‘placebo efekat’, iako tragovi mogu biti pronađeni u načinu na koji naizgled nerelevantne razlike između sličnih tretmana mogu doneti različite rezultate.

Na primer, brojne studije su pokazale da izgled inertne pilule može uticati na naš utisak o njenom dejstvu na telo, delujući kao stimulansi ili depresivi u zavisnosti od njihove boje. Oblik pilule takođe može imati uticaj. Njena cena i način na koji je reklamirana takođe mogu uticati na percepciju njene snage. Placebo efekat takođe izgleda da je danas jači nego što je bio u prošlosti.

Važno je napomenuti da ovi utisci mogu varirati u zavisnosti od kulturnih pozadina. Na primer, beli Amerikanci obično smatraju bele pilule analgeticima, dok ih Afroamerikanci vide kao stimulans.

Materijali povezani sa bolom, kao što su listovi koji podsećaju na listove otrovnog bršljana, mogu izazvati neprijatne osećaje, što se naziva ‘nocebo’ efekat.

Bez ikakve vidljive hemijske povezanosti između supstance i fizioloških promena, placebi najverovatnije utiču na našu percepciju sopstvenog zdravlja na psihološkom nivou.

Drugim rečima, naš utisak o lečenju – kao što je nasledjeno iz naše kulture – oblikuje kako doživljavamo njegove efekte na naše telo.

To može uključivati i malo klasičnog uslovljavanja, psihološkog fenomena koji objašnjava zašto učimo da povežemo osećaj ili emociju sa određenim stimulusom, kao što je osećaj gladi kada čujemo zvono za ručak ili anksioznost kada osetimo miris dezinfekcionog sredstva u čekaonici bolnice.

Očekivanja takođe mogu odrediti kako obraćamo pažnju na svoje telo. Prolazak kroz medicinski ritual, kao što je uzimanje pilule svakodnevno, može oblikovati naše iskustvo stanja kao poboljšano, smanjujući našu pažnju na bol kao brigu – zato što preduzimamo korake za njegovo lečenje – usmeravajući našu pažnju na relativno prijatna osećanja koja osećamo.

Hormonski i neurotransmiterski odgovori takođe mogu igrati ulogu u direktnom poboljšanju blagostanja povećanjem nivoa ‘hemikalija koje donose zadovoljstvo’ kada pomoć izgleda blizu. Studija iz 2012. godine otkrila je da su ljudi sa varijacijom u enzimima uključenim u razgradnju dopamina takođe doživljavali jače placebo efekte, što implicira ulogu nagradnih puteva u mozgu.

Termin placebo dolazi iz latinskog jezika i znači „da zadovoljim“. Ušao je u medicinsku terminologiju krajem 18. veka, odnoseći se na oslabljene tretmane koji su imali za cilj da zadovolje neizlečive pacijente bez potrebe da se koriste lekovi pune snage.

Do početka 19. veka, koncept placeba je počeo da se primenjuje kao kontrola u medicinskim eksperimentima. Godine 1799, britanski lekar John Haygarth uporedio je metalne indikatore koji su bili namenjeni „izvlačenju“ bolesti sa drvenim placebo verzijama. Ako bi pacijenti bili zadovoljni bilo kojim od objekata, zaključio je, ništa posebno se ne može reći o skupim metalnim štapovima.

Danas se placebi još uvek koriste kao uporedni standardi u medicinskim ispitivanjima kako bi se utvrdilo da li su uočene koristi kod ispitanika rezultat eksperimentalne terapije ili su jednostavno posledica efekta placeba.

Sam efekat placeba može se koristiti da objasni zašto mnoge savremene i tradicionalne medicinske rituale i tretmane izgledaju kao da funkcionišu uprkos tome što nemaju bioaktivne mehanizme.

Slično tome, efekat noceba pomaže nam da razumemo zašto mnogi ljudi mogu doživeti nelagodnost od tretmana, kao što je vakcina, bez jasnog uzroka. Samo saznanje o mogućim nuspojavama leka može stvoriti negativna očekivanja o tome koliko je tretman podnošljiv.

Da li bismo mogli koristiti placebe kao oblik medicine?

Placebe se obično pružaju ili bez svesti pacijenta, ili – u kliničkim ispitivanjima – uz njihov pristanak da nasumično prime ili testni tretman ili lažnu verziju, ne znajući šta tačno primaju.

Sa pravnog i etičkog stanovišta, informisani pristanak čini ključni deo odnosa između lekara i pacijenta. Autonomija pacijenta je postala sve važnija u savremenom svetu, što čini još važnijim da lekari otvoreno i iskreno komuniciraju o testovima i tretmanima koje pacijent prima.

U poslednjim godinama istraživači su otkrili da placebo efekat može nastati kod nekih ljudi čak i kada primalac zna da njihov tretman nema aktivne sastojke ili mehanizme.

Ovo bi moglo zaobići brige o informisanom pristanku, ali donosi nova pitanja o etici primene tretmana čiji troškovi, koristi i mehanizmi su još uvek u velikoj meri neistraženi.

Kada bi pacijent trebao da primi šećernu pilulu umesto tretmana koji ima šanse da poboljša zdravlje i blagostanje? Kako bi ovo trebalo regulisati? Koliko bi ‘lažna’ pilula trebala da košta, posebno kada skuplji placebi obično imaju jači efekat?

Placebo efekti su složene posledice psihologije. Njihov efekat je mali, ali može biti značajan u pokušaju da se razdvoje uzrok i posledica u medicini.

Možda najoptimističnije, predstavljaju mali, besplatni benefit bilo kojem tretmanu, bilo da je pravi ili lažan.