Šta se dešava kada roditelji budu preopterećeni?

Sagorevanje je sindrom koji se karakteriše mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, depersonalizacijom i smanjenim osećajem ispunjenja i samopouzdanja. Obično proizlazi iz hronične izloženosti emocionalno iscrpljujućim okruženjima. Iako nije formalna klinička dijagnoza, Svetska zdravstvena organizacija ga je prepoznala kao “stanje na radnom mestu… rezultat hroničnog stresa na radu kojim se nije uspešno upravljalo”.

U prošlosti se sagorevanje najviše povezivalo sa radnim mestom, posebno sa profesijama koje zahtevaju pomaganje drugima (lekarima, socijalnim radnicima) i radnim okruženjima pod visokim pritiskom (pravo, finansije). Međutim, pandemija COVID-19 je ponovo privukla pažnju manje proučavanog fenomena sagorevanja roditelja, koje se dešava kada se roditelji “hronično suočavaju sa stresorima roditeljstva bez potrebnih resursa da se sa njima nose.” Pandemija je dovela do povećanog stresa i izolacije roditelja, posebno onih koji su morali nastaviti da rade tokom tog perioda. Usluge čuvanja dece su bile zatvorene, a bake i deke, koji često pružaju podršku roditeljima, odjednom nisu bili dostupni, što je povećalo teret roditeljstva, istovremeno smanjujući pristup resursima za suočavanje. Kao posledica toga, istraživanja su pokazala da je više od 60% roditelja tokom pandemije doživelo neki nivo sagorevanja.

Sagorevanje roditelja spominje se u naučnoj literaturi još od kasnih 70-ih, a rana istraživanja su se fokusirala na roditelje dece sa autizmom. Od tada su istraživanja o sagorevanju roditelja identifikovala nekoliko ključnih karakteristika koje obično napreduju redom. Prvo dolazi iscrpljenost, kako fizička tako i emocionalna, jer svakodnevne obaveze roditeljstva iscrpljuju roditelje. Emocionalno distanciranje obično se javlja nakon toga, a zatim gubitak ispunjenja i zadovoljstva u roditeljstvu, što dovodi do osećaja krivice, srama i neslaganja sa sopstvenim idealima roditeljstva.

Sagorevanje roditelja varira u zavisnosti od roditeljskih okolnosti, ali i kulture. Uopšteno, zapadne, individualističke kulture su podložnije sagorevanju roditelja u odnosu na roditelje u kolektivističkim kulturama. Nedavna (2023) meta-analiza literature o sagorevanju roditelja otkrila je da, suprotno očekivanjima, broj i uzrast dece nisu snažni prediktori sagorevanja roditelja. Nije ni biti u mešovitoj porodici, ili samohrani roditelj (posebno ako se samohranost roditelja odabere).

Najbolji prediktori identifikovani u literaturi uključuju porodičnu dezorganizaciju, nisku emocionalnu inteligenciju i nedostatak socijalne podrške, društveni pritisak ka savršenstvu, neslaganje u roditeljstvu i sukob između posla i porodice. Nezaposlenost, finansijska nesigurnost i nedostatak slobodnog vremena povezani su sa povećanim rizikom od sagorevanja roditelja. Međutim, prediktori se mogu razlikovati u zavisnosti od kulture. “Na primer, samohranost je faktor ranjivosti u Iranu, neutralan faktor u Belgiji, i blago zaštitni faktor u Francuskoj.”

U drugoj studiji su naučnici otkrili da je snažan faktor rizika za sagorevanje “drustveno propisan perfekcionizam”, a njegovi efekti su pojačani kod roditelja koji takođe izveštavaju visok nivo samousmerenog perfekcionizma. Takođe su pronašli rodni efekat: “Veza između roda i sagorevanja roditelja je posredovana putem perfekcionizma: majke izveštavaju više društveno propisanog i samousmerenog perfekcionizma od očeva i, posledično, više su sagorele kao roditelji.”

Ličnost takođe igra ulogu, i sa jedne i sa druge strane. U jednoj studiji francuskih prihologa su otkrili da “roditeljska pedantnost i nedostatak emocionalne kontrole su oba faktora rizika za razvijanje sagorevanja roditelja. Nasuprot tome, ljubaznost i istrajnost su faktori zaštite.” Takođe, “imati decu koja percipiraju kao sa visokim nivoom neurotičnosti smanjuje osećaj roditeljskog postignuća i povećava emocionalnu iscrpljenost i distanciranje roditelja. Suprotne veze su pronađene za ljubaznost i savesnost.”

Takođe, nedavno istraživanje poljskih psihologa otkrilo je da su osobine ličnosti povezane sa otpornošću, kao što su nizak neuroticizam i visoka savesnost, ljubaznost i ekstraverzija, povezane, očekivano, sa manjom incidencijom sagorevanja roditelja. Njihovo istraživanje je pokazalo da su efekti ličnosti na sagorevanje izraženiji ranije, pre nego što deca dođu do školskog uzrasta.

Kakve su posledice sagorevanja roditelja? Autori meta-analize navode nekoliko posledica, uključujući narušeno mentalno i fizičko zdravlje roditelja, povećana osećanja krivice, kao i misli o bekstvu i suicidalnosti. Takođe, smanjuje se zadovoljstvo životom i blagostanje. Istraživanja su takođe dokumentovala vezu između sagorevanja roditelja i povećanih nivoa kortizola (hormon stresa) i sa tim, povećanih somačnih tegoba. Osim toga, povećani roditeljski stres, zajedno sa emocionalnim distanciranjem, takođe ima posledice po decu, delom kroz povećanu roditeljsku ljutnju, zanemarivanje, pa čak i nasilje.

Šta se može učiniti da se izleči sagorevanje roditelja? Istraživači primjećuju da “uprkos dramatičnim posledicama sagorevanja roditelja, literatura je izuzetno oskudna u pogledu tretmana.” Navode jedno nedavno istraživanje koje je pokazalo da su kratkoročne grupne intervencije koje direktno rešavaju karakteristične crte sagorevanja roditelja ili nude okruženje u kojem se ljudi slušaju i razumeju bez osude, bile obe efikasne u značajnom smanjenju emocionalnih simptoma i ponašanja, kao i nivoa kortizola kod roditelja.

Ipak, nedostaju ciljani tretmanski protokoli i podaci o efikasnosti u ovoj oblasti. Pored toga, autori nisu pronašli studije o prevenciji, što je, kako navode, sramota “s obzirom na to da je to samo u drugoj fazi sagorevanja roditelja, odnosno emocionalnom distanciranju, da se postiže najveći vrhunac njenih najštetnijih posledica.”

Finski istraživači razvili su kratku meru sagorevanja roditelja koja može pomoći preventivnim naporima identifikacijom iscrpljenih roditelja i intervenisanjem pre nego što u potpunosti sagore, čime spašavaju sebe i svoju decu od najgorih posledica ovog stanja. Nedavni rad je sugerisao da bi tretmani usmereni na roditeljski konflikt mogli pomoći, jer neslaganja u roditeljstvu su jaki prediktori sagorevanja. Takođe je utvrđeno da podučavanje roditelja “neformalnim praksama svestranosti” s ciljem povećanja svesti o sadašnjem trenutku korišćenjem pet čula i svesti o senzacijama tela može pomoći u smanjenju rizika od sagorevanja.

Ukratko, sagorevanje roditelja je često – a često zanemareno – stanje koje nosi nepovoljne posledice kako za roditelje, tako i za njihovu decu. Očigledno, hitno su potrebni dodatni podaci o tome kako meriti, sprečiti i efikasno lečiti ovu pojavu.