Istraživanja podržavaju važnost zdrave grižnje savesti i argumente protiv nezdrave. Grižnja savesti je osećaj koji se javlja kada osećamo da smo nešto pogrešno uradili. Kada je zdrava, krivica ima pozitivnu svrhu. Pomaže nam da vidimo kada smo povredili nekoga, podstiče nas da ispravimo greške i unapredimo se, i pomaže nam da održimo zdrave odnose. Sposobnost da osećamo odgovarajuću krivicu pokazuje da imamo snažan unutrašnji kompas. Ona nas motiviše da promenimo svoje ponašanje kako bismo izbegli buduću štetu.
Grižnja savesti može biti štetna kada postane preterana ili nepravedna. Nezdrava krivica se javlja kada preuzimamo odgovornost za stvari koje su izvan naše kontrole, štetu koju nismo uzrokovali, postupke koje smo već ispravili ili stvari za koje ne treba izvinjenje. Nezdrava krivica može početi kao zdrava krivica, ali ne prestaje, što dovodi do prevelikog samokažnjavanja i samokritike. Zdrava krivica postaje nezdrava kada postajemo nesposobni da oprostimo sebi za prošle greške. Dok zdrava krivica može biti osnova za razvijanje novih ponašanja, nezdrava krivica može postati osnova negativnog začaranog kruga koji stvara štetu i otežava napredak tako što otežava prevazilaženje same krivice.
Istraživanja
Studija koju su sproveli Hoffman i sar. (1982) otkrila je da deca koja pokazuju zdrav osećaj krivice češće ispoljavaju prosocijalno ponašanje i empatiju prema drugima.Druga studija koju su sproveli Tangney i sar. (2007) otkrila je da pojedinci koji doživljavaju zdravu grižnju savesti češće imaju viši nivo moralnog rasuđivanja i manje su skloni neetičkom ponašanju. Samo krivica nije neprijatelj. Zdrava krivica je neophodna komponenta za život smislenog i povezanog života sa drugima.
Nasuprot tome, nezdrava krivica može imati negativne efekte na mentalno zdravlje. Studija koju su sproveli Moser i sar. (2011) otkrila je da preterana krivica bila povezana sa simptomima depresije i anksioznosti, i da su osobe koje doživljavaju nezdravu krivicu češće sklonije samokažnjavanju. Druga studija koju su sproveli Hagen i sar. (2011) otkrila je da osećaj preterane krivice bio povezan sa povećanim nivoom stresa i fizičkim simptomima.
Glavna razlika između zdrave i nezdrave grižnje savesti je izvor i intenzitet krivice. Zdrava krivica je prirodna i adekvatna reakcija na nepravdu, dok je nezdrava krivica preterani i neadekvatan osećaj odgovornosti ili nedostatak oprosta nakon zdrave krivice.
Ponekad, nezdrava krivica može se maskirati kao odgovornost. Nakon što ispravimo prethodne greške, nastavljena krivica može se činiti kao adekvatno preuzimanje odgovornosti za štetu. Sigurno što se gore osećamo, to smo bolje osobe, zar ne? Kada osećamo više grižnje savesti ne pomažemo nikome.
