Male boginje, koje su poznate i kao morbile, predstavljaju ozbiljnu zaraznu bolest sa potencijalno opasnim komplikacijama. Iako su ove bolest bile proglašene eliminisanim u Sjedinjenim Američkim Državama još početkom 2000-ih, poslednjih godina beležimo njihov porast, kako u svetu, tako i kod nas. Zdravstvene ustanove, uključujući Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, ukazuju na bliski porast broja zabeleženih slučajeva – dok je prošle godine evidentno registrovano znatno manje obolelih, 2024. godina donela je zabrinjavajuć broj od preko 600 prijavljenih slučajeva.
Kako se virus širi i koja je inkubaciona faza?
Male boginje se prenose vazduhom – virus se oslobađa iz kapljica koje osoba izbacuje prilikom kihanja, kašljanja ili čak pri razgovoru, a koje mogu ostati prisutne na površinama do dva sata. Nakon što osoba dođe u kontakt sa virusom, inkubacioni period traje između 10 i 14 dana, tokom kojeg se još ne javljaju vidljivi simptomi, ali je osoba već potencijalno zarazna.
Prvi simptomi i razvoj bolesti
Oboleli od malih boginja obično prvi simptomi počinju sa:
- Visokom temperaturom – često prelazi 40°C.
- Suvošću u kašanju – neprestani kašalj koji doprinosi širenju infekcije.
- Crvenim i suznim očima – simptomi konjunktivitisa.
- Curenjem iz nosa i upalom grla.
Nakon početne faze, pojavljuje se akutna faza kada osip, koji prvo izbijă na licu, postepeno zahvata i ruke, trup te noge. Osim toga, mogu se primetiti i sitne bele mrlje u ustima tzv. Koplikove mrlje, koje su karakteristične za ovu bolest.
Ko su najugroženiji?
Najveća opasnost prete deci mlađoj od pet godina i starijim odraslima sa oslabljenim imunitetom (posebno onima preko 65 godina). Bez odgovarajuće zaštite, kod dece se beleži da između 1 i 3 od 1.000 obolelih mogu da razviju ozbiljne respiratorne ili neurološke komplikacije. Među njima, komplikacije poput upale uha, bronhitisa, laringitisa ili čak upale pluća mogu značajno otežati oporavak, dok encefalitis – retki, ali opasni upalni proces u mozgu – nosi potencijalno fatalan ishod.
Vakcinacija kao najbolja zaštita
Trenutno, najpouzdaniji način sprečavanja malih boginja jeste vakcinacija. MMR vakcina, koja štiti od morbila, zauški i rubeole, data je kao prva doza u periodu između 12. i 15. meseca života deteta, dok se revakcinacija preporučuje pre polaska u osnovnu školu, obično oko 7. godine. Isto tako, odrasli rođeni nakon 1957. godine, a koji nemaju dokaz o imunitetu, treba da dobiju barem jednu dozu vakcine. Statistike pokazuju da jedna doza može osigurati zaštitu u 93% slučajeva, dok dve doze povećavaju zaštitu na čak 97%, što naglašava značaj revakcinacije kod dece koja ne razviju imunitet nakon prve doze.
Majka Nataša, čije je dete pretrpelo teške komplikacije izazvane malim boginjama, kaže:
„Odlagali smo vakcinaciju zbog straha od mogućih nuspojava, verujući da je bolest prevaziđena. Nažalost, kada je naš sin razboleo, shvatili smo koliko je vakcinacija bitna. Proveo je višednevni boravak u bolnici, a mi smo naučili lek koji ne želimo da ponovimo. Sada se trudim da svima naglasim koliko je vakcina važna za zaštitu dece.“
Ova lična priča dodatno potvrđuje da ne smemo potceniti rizik od malih boginja i da pravovremeni preventivni koraci predstavljaju ključ u očuvanju zdravlja najmlađih.
