Svake godine, poluostrvo Halkidiki privuče na stotine hiljada turista iz celog regiona Balkana, a posebno iz naše zemlje. Među brojnim peščanim oazama, jedna lokacija se posebno izdvaja na Instagram fotografijama i turističkim brošurama. U pitanju je Posidi, plaža smeštena na jugozapadnoj obali prstena Kasandra. Iako na prvi pogled deluje kao pravo malo čudo prirode i savršeno mesto za odmor, ova divlja plaža nosi sa sobom specifične rizike kojih mnogi posetioci, naročito neiskusni plivači i porodice sa malom decom, uopšte nisu svesni.

Lepota koja menja oblik iz dana u dan

Ono što Posidi čini jedinstvenim magnetom za posetioce jeste dug peščani rt koji duboko zadire u kristalno čisto Egejsko more. Zbog stalnog uticaja morskih struja, vetrova, plime i oseke, ovaj peščani sprud konstantno menja svoj oblik, tako da vas pri svakoj novoj poseti može dočekati potpuno drugačiji pejzaž. Do same vode dolazi se isključivo dugačkom šetnjom po pesku, pošto na ovom isturenom delu nema komercijalnih sadržaja, ležaljki ni barova. To je prava oaza mira namenjena ljubiteljima netaknute prirode. Ipak, tajna njene nestvarne lepote nosi i svoju tamnu stranu.

Zbog čega je kupanje na rtu rizično

Glavna pretnja na ovoj popularnoj destinaciji leži u snažnim morskim strujama podvodnog sveta. Na samom špicu peščanog rta sudaraju se vodeni tokovi sa dve različite strane poluostrva. Ovaj prirodni fenomen stvara izuzetno opasne povratne struje koje su u stanju da u roku od nekoliko sekundi odvuku čak i najspremnije i najiskusnije plivače daleko od obale. Dodatni problem predstavlja i to što morsko dno u nekim delovima naglo propada, stvarajući velike dubine na samo par metara od plićaka. Posebno kritični dani su oni kada duva jak vetar i kada je more uzburkano talasima.

Zlatna pravila za bezbedno uživanje na pesku

Niko od stručnjaka ne savetuje da Posidi treba potpuno zaobići – naprotiv, zalasci sunca na ovom mestu su neprocenjivo iskustvo. Potrebno je samo malo zdravog razuma i poštovanja prirodnih sila. Pre svega, obavezno izbegavajte ulazak u vodu na samom vrhu rta, gde je sudar struja vizuelno i fizički najintenzivniji. Ukoliko vidite istaknutu crvenu zastavicu koju su postavili spasioci ili primetite velike talase, ostanite na bezbednoj udaljenosti na obali. Roditelji bi trebalo da drže decu na oku u svakom trenutku i ne dozvoljavaju im dublji ulazak u vodu. Takođe, korišćenje guma, dušeka na naduvavanje i flamingosa se strogo zabranjuje kada je vetrovito, jer vas ovakvi rekviziti poput jedra mogu neverovatnom brzinom odvući na pučinu.

Šta uraditi ako vas uhvati povratna struja

Ukoliko se sticajem nesrećnih okolnosti ipak nađete u situaciji da vas struja povuče ka otvorenom moru, najvažnije pravilo je – sačuvajte smirenost i ne dozvolite da vas obuzme panika. Ljudski instinkt nas tera da plivamo pravolinijski nazad ka mestu sa kog smo ušli u vodu, ali to je najgora moguća odluka. Plivanje protiv jake struje će vas samo ekspresno izmoriti, a nećete se pomeriti ni metar napred. Umesto toga, primenite taktiku koju savetuju svi spasioci:

• Plivajte isključivo paralelno sa obalom sve dok ne izađete iz nevidljivog vodenog levka koji vas vuče unazad.
• Kada osetite da pritisak popušta i da vas voda više ne nosi, tek tada počnite da plivate dijagonalno ka obali.
• Ako u bilo kom trenutku ostanete bez snage, okrenite se na leđa, održavajte se na površini plutanjem, štedite energiju i podignite jednu ruku uvis kako biste dozvali pomoć spasilačkih ekipa na plaži.