Posedovanje psa često se navodi kao jedan od glavnih razloga za poboljšanje mentalnog zdravlja. Mnogi ljudi izveštavaju da se osećaju zdravije zahvaljujući svojim životinjskim saputnicima, čak im i dopuštaju da spavaju u njihovoj spavaćoj sobi.
Evo kako posedovanje psa utiče na naše mentalno i fizičko zdravlje, i šta znači živeti sa njima.
Fizičke prednosti posedovanja psa
Istraživanja su pokazala da je posedovanje psa povezano sa dužim životnim vekom. Sistematski pregled iz 2019. godine, koji je obuhvatio 70 godina istraživanja i gotovo četiri miliona medicinskih slučajeva, otkrio je da vlasnici pasa imaju 24% manji rizik od smrti od bilo kog uzroka u poređenju sa onima koji nemaju psa.
Fizička aktivnost koja dolazi sa brigom o psu igra važnu ulogu. Vlasnici pasa obično su aktivniji, što pomaže u snižavanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih bolesti ili moždanog udara.
Za pojedince sa istorijom srčanih problema, poput srčanog udara, posedovanje psa smanjilo je rizik od smrti za 35%, u poređenju sa onima sa sličnim medicinskim istorijama koji nemaju pse.
Pored toga, jedno istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da su vlasnici pasa gotovo četiri puta češće ispunjavali dnevne preporuke za fizičku aktivnost. Deca u domaćinstvima sa psima takođe su bila fizički aktivnija u poređenju sa onima koja nemaju psa.
Izloženost mikrobima i prljavštini koje psi unose spolja takođe može ojačati imuni sistem dece, potencijalno smanjujući potrebu za antibioticima.
Potencijalni zdravstveni rizici
Ipak, posedovanje psa nije bez rizika. Alergije su jedan od najčešćih problema, sa reakcijama koje izazivaju dlake, pljuvačka i urin pasa, što može dovesti do simptoma poput svraba očiju, curenja iz nosa ili otežanog disanja.
Istraživanje koje je uključilo skoro dva miliona dece otkrilo je da rana izloženost psima može povećati verovatnoću razvoja astme, iako je rizik nešto niži u poređenju sa izloženošću mačkama. Faktori poput starosti deteta i količine kontakta sa psom takođe igraju ulogu.
Ostali rizici uključuju nezgode poput spoticanja i padova, koje su češće sa psima nego sa drugim kućnim ljubimcima, kao i ujede i ogrebotine koje mogu postati inficirane, naročito kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom. Psi mogu uneti i zoonozu u kuću, uključujući gljivične infekcije i Campylobacter, bakteriju koja uzrokuje dijareju.
Za one koji dele krevet sa svojim psom, povećan je rizik od alergija i gljivičnih infekcija. Psi mogu poremetiti san, jer se kreću tokom noći. Ipak, neki vlasnici pasa izveštavaju da se osećaju sigurnije kada spavaju sa svojim ljubimcem, smatrajući da emocionalna podrška nadmašuje moguće smetnje u spavanju.
Održavanje adekvatne veterinarske nege i higijenskih navika može pomoći u smanjenju ovih rizika.
Prednosti za mentalno zdravlje
Prednosti posedovanja psa nisu ograničene samo na fizičko zdravlje. Psi pružaju emocionalnu podršku, koja može pomoći u ublažavanju simptoma anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Za starije ljude, šetanje psa pruža ne samo fizičku aktivnost već i priliku za socijalizaciju, što pomaže u borbi protiv usamljenosti.
Izazovi posedovanja psa
Iako psi donose mnogo radosti i zdravstvenih benefita, postoje i izazovi. Briga o psu, naročito ako ima zdravstvene probleme, može postati iscrpljujuća i izazvati finansijski stres.
Psi imaju kraći životni vek od ljudi, a njihov gubitak može izazvati tugu i depresiju, naročito kod onih koji već imaju probleme.
Važno je razmotriti da li način života i stambeni uslovi odgovaraju posedovanju psa, jer ti faktori igraju ključnu ulogu u tome da li će posedovanje psa biti korisno ili stresno.
Pridružite se našoj Viber grupi!
