Sećate li se ne tako davne 2022. i 2023. godine? Činilo se kao da je ceo poslovni svet uhvatila groznica. LinkedIn je goreo od objava o novim poslovima, plate u IT sektoru su dostizale astronomske visine, a fraza „dajem otkaz“ izgovarala se sa lakoćom. Bio je to period „Velike ostavke“ (The Great Resignation) i „menjanja poslova kao čarapa“ (job hopping), zlatno doba za zaposlene u kojem je moć bila čvrsto u njihovim rukama.

Ta muzika je utihnula. Danas, samo godinu ili dve kasnije, svedočimo potpuno suprotnom, mnogo tišem, ali podjednako moćnom fenomenu. Dobrodošli u eru „grljenja posla“ (job hugging).

To je onaj osećaj kada niste u potpunosti zadovoljni svojim poslom, plata bi mogla biti bolja, a menadžer vas ponekad izluđuje. Pre dve godine, već biste uveliko slali svoj CV. Danas? Danas ćutite, trpite i grčevito se držite za stolicu na kojoj sedite. Ovo nije samo globalni trend; ovo je nova realnost i na tržištu rada u Srbiji. Ali zašto se dešava i koja je cena te lažne sigurnosti?

Šta je „grljenje posla“ i zašto se dešava upravo sada?

„Grljenje posla“ je fenomen gde zaposleni svesno odlučuju da ostanu na svojim trenutnim radnim mestima, čak i ako su nezadovoljni ili imaju male šanse za napredak, pre svega iz straha od ekonomske nesigurnosti i nestabilnosti na tržištu. To je prelazak sa ofanzivnog „tražim bolju priliku“ na defanzivni „samo da sačuvam ovo što imam“.

Nekoliko ključnih faktora je dovelo do ovog naglog preokreta:

1. Globalna ekonomska neizvesnost: Priče o inflaciji, potencijalnoj recesiji i geopolitičkim tenzijama stvorile su klimu straha. Niko ne želi da bude „poslednji zaposleni“ u novoj firmi ako dođe do otpuštanja. Sigurnost poznatog radnog mesta, ma koliko ono bilo nesavršeno, deluje kao bezbedna luka u oluji.
2. „Hlađenje“ tržišta rada: Talas masovnih otpuštanja u globalnom tehnološkom sektoru poslao je jasan signal koji je odjeknuo i u Srbiji. Iako je naš IT sektor i dalje snažan, frenetično zapošljavanje i nerealni uslovi su stvar prošlosti. Kompanije su postale opreznije, procesi selekcije su duži, a moć se polako vratila u ruke poslodavaca.
3. Psihološki zamor: Budimo iskreni, konstantno traženje posla, prolazak kroz desetine krugova intervjua i prilagođavanje novim korporativnim kulturama je iscrpljujuće. Mnogi ljudi su jednostavno umorni od „hajpa“ i trke za „sledećom velikom stvari“. Žude za stabilnošću i predvidljivošću.

Cena sigurnosti: Skrivene opasnosti „grljenja posla“ za vašu karijeru

Na prvi pogled, ostati na sigurnom poslu deluje kao pametan potez. Međutim, dugoročno, ova strategija može imati visoku cenu za vaš profesionalni razvoj.

• Finansijska stagnacija: Najveći skokovi u plati se gotovo uvek dešavaju prilikom promene posla. Ostajanjem u istoj firmi, osuđeni ste na male, inkrementalne povišice koje često ne mogu da isprate ni stopu inflacije. Svake godine koju provedete „grleći“ posao, vi potencijalno gubite hiljade evra koje ste mogli zaraditi na drugom mestu.
• Atrofija veština: Udobnost je neprijatelj rasta. Ako godinama radite iste zadatke, koristeći iste tehnologije, vaše veštine postaju zastarele. Tržište se menja neverovatnom brzinom. Dok vi „grlite“ svoj siguran posao, neko drugi uči nove programske jezike, savladava AI alate i radi na inovativnim projektima. Kada jednog dana budete primorani da tražite novi posao, možda ćete shvatiti da više niste konkurentni.
• Gubitak samopouzdanja: Što duže ostajete na jednom mestu, to vam spoljni svet deluje strašnije. Počinjete da sumnjate u svoje sposobnosti i vrednost na tržištu. Strah od nepoznatog raste, i vi postajete još čvršće vezani za svoju „sigurnu“ poziciju, stvarajući začarani krug.

Zamka za poslodavce: Zašto niska fluktuacija može biti loš znak

Menadžeri bi mogli da pogledaju niske stope odlaska zaposlenih i pomisle: „Odlično, svi su srećni i lojalni.“ To može biti opasna zabluda.

Istina je da je vaša kompanija možda puna „grlitelja posla“ – ljudi koji su fizički prisutni, ali mentalno i emocionalno odsutni. Oni su otelotvorenje fenomena „tihog odustajanja“. Rade tačno onoliko koliko je potrebno da ne dobiju otkaz, bez entuzijazma, bez inicijative i bez inovacija.

Ovakvo stanje je tihi ubica kompanijske kulture i produktivnosti. Dok vi mislite da imate stabilan tim, zapravo imate grupu nezainteresovanih pojedinaca koji samo čekaju da se ekonomska klima popravi kako bi pobegli glavom bez obzira.

Kako pametno „grliti“? Strategija za zaposlene i poslodavce

„Grljenje posla“ ne mora biti negativna stvar ako mu se pristupi strateški.

Saveti za zaposlene:

• „Grlite“ posao, ali ne i stagnaciju: Ako ste već odlučili da ostanete, postanite najproaktivniji član tima. Tražite nove projekte. Predlažite poboljšanja. Pitajte da preuzmete nove odgovornosti. Zahtevajte obuke i kurseve. Pretvorite svoju trenutnu poziciju u poligon za učenje.
• Održavajte „radnu temperaturu“: Čak i ako ne tražite posao, redovno ažurirajte svoj CV i LinkedIn profil. Održavajte kontakt sa ljudima iz industrije. Idite povremeno na intervju, čisto da ostanete u formi i vidite koliko vredite na tržištu.

Saveti za poslodavce:

• Ne uzimajte lojalnost zdravo za gotovo: Razgovarajte sa svojim ljudima. Pitajte ih šta ih motiviše, a šta frustrira. Nemojte pretpostavljati da je tišina znak zadovoljstva.
• Investirajte u interni razvoj: Najbolji način da zadržite dobre ljude je da im pokažete put za napredak unutar kompanije. Kreirajte jasne karijerne putanje, nudite programe za prekvalifikaciju (reskilling) i usavršavanje (upskilling).
• Fokusirajte se na angažovanje: Prepoznajte i nagradite trud. Stvorite kulturu u kojoj se ljudi osećaju cenjeno. To je najbolji lek protiv „tihog odustajanja“.

Pronalaženje balansa između stabilnosti i rasta

Fenomen „grljenja posla“ je logičan i ljudski odgovor na nesigurna vremena. On označava kraj jedne ere i početak potrage za novom ravnotežom. Ključ uspeha, kako za pojedince tako i za kompanije, nije u slepom povratku na bezglavo „skakanje“ sa posla na posao, niti u pasivnom prihvatanju stagnacije.

Izazov je stvoriti okruženje – i lično i profesionalno – u kojem stabilnost ne dolazi po cenu rasta, a sigurnost ne ubija ambiciju.