Od malih nogu, uče nas da je život takmičenje. U školi se borimo za bolje ocene, na fakultetu za mesto na budžetu, na poslu za unapređenje, u biznisu za deo tržišta. U našoj svesti je duboko ukorenjena ideja da je uspeh ograničen resurs, kao parče torte – ako neko drugi uzme veći komad, za nas ostaje manje.

Ovaj „zero-sum“ pogled na svet nas tera da budemo čuvari svog znanja, da ljubomorno krijemo svoje ideje i da na uspeh kolege ili prijatelja gledamo sa zrnom zavisti. To je mentalitet oskudice, mentalitet borbe „svi protiv svih“. I on je, dugoročno, recept za izolaciju, stres i, ironično, za neuspeh.

Ali, šta ako postoji drugačiji, bolji, i na kraju krajeva, uspešniji način? Šta ako je prava tajna ispunjenog i uspešnog života sadržana u jednom jednostavnom, ali dubokom paradoksu: najbrži i najsigurniji način da se sami uzdignete je da počnete svesno da podižete ljude oko sebe.

Ovo nije priča o naivnom altruizmu ili žrtvovanju na sopstvenu štetu. Ovo je priča o najpametnijoj životnoj i poslovnoj strategiji. To je shvatanje da uspeh nije torta, već vatra. Jedna sveća ne gubi ništa od svog plamena kada upali drugu sveću. Naprotiv, zajedno stvaraju više svetlosti.

Ovaj vodič je posvećen istraživanju tog principa. Zaronićemo u psihologiju i nauku koja stoji iza pomaganja, istražićemo konkretne, praktične načine kako da primenite ovu filozofiju u svakodnevnom životu i pokazati vam kako da, postavši osoba koja podiže druge, izgradite ne samo uspešniju karijeru, već i bogatiji, smisleniji i srećniji život.

Ovo je put ka liderstvu, uticaju i dubokoj ispunjenosti. To je put koji vredi da uradite za sebe.

Poglavlje 1: Mit o „zero-sum“ igri – Rušenje mentaliteta oskudice

Pre nego što pređemo na praktične korake, moramo se suočiti sa unutrašnjom preprekom koja nas najviše koči. To je mentalitet oskudice.

• Šta je mentalitet oskudice? To je duboko ukorenjeno uverenje da svega nema dovoljno – novca, prilika, uspeha, ljubavi, priznanja. Ljudi sa ovim mentalitetom vide svet kao arenu. Svaki tuđi uspeh doživljavaju kao sopstveni poraz. Oni se plaše da podele znanje, jer misle da će ih drugi „prestići“. Oni se ne raduju iskreno tuđoj sreći, jer ih podseća na ono što oni nemaju. (GEO Kontekst: U našem regionu, obeleženom decenijama ekonomskih kriza i borbe, ovaj mentalitet je često duboko utkan u kolektivnu svest).
• Šta je mentalitet izobilja? To je alternativni pogled na svet. To je uverenje da postoji više nego dovoljno svega za sve. Ljudi sa ovim mentalitetom vide svet kao mrežu, a ne kao piramidu. Uspeh jedne osobe ne umanjuje, već stvara nove prilike za druge. Oni veruju da „plima koja raste podiže sve brodove“. Oni dele znanje, povezuju ljude i iskreno se raduju tuđem uspehu, jer znaju da to doprinosi rastu cele zajednice.

Prebacivanje sa mentaliteta oskudice na mentalitet izobilja je prvi i najvažniji korak. To je svesna odluka da prestanete da se takmičite sa svima i da počnete da sarađujete.

Poglavlje 2: Nauka iza „dobrog dela“ – Zašto se osećamo dobro kada pomažemo?

Filozofija „podiži druge“ nije samo lepa ideja. Ona ima duboko utemeljenje u našoj biologiji, psihologiji i sociologiji.

1. Biologija: „Koktel“ sreće u vašem mozgu Kada uradite nešto nesebično za drugu osobu, vaš mozak vas nagrađuje. Istraživanja su pokazala da pomaganje drugima oslobađa moćan „koktel“ neurotransmitera:

• Oksitocin: Poznat kao „hormon ljubavi i vezivanja“, smanjuje stres i stvara osećaj poverenja i bliskosti.
• Serotonin: Reguliše raspoloženje i daje osećaj zadovoljstva i mira.
• Dopamin: Aktivira centar za nagrađivanje i čini da se osećamo dobro i motivisano. Jednostavno rečeno, naša tela su biološki programirana da se osećaju dobro kada doprinosimo drugima.

2. Psihologija: Put ka smislu i svrsi Jedna od najdubljih ljudskih potreba je potreba za smislom. Želimo da osetimo da naš život ima svrhu koja nadilazi puko zadovoljavanje sopstvenih potreba.

• Kada pomažemo drugima, mi se povezujemo sa nečim većim od nas samih. Naši lični problemi i brige postaju manji u poređenju sa doprinosom koji dajemo. Pomaganje drugima je jedan od najbržih puteva za izlazak iz sopstvene anksioznosti i apatije.
• Ova potreba za doprinosom je ključna komponenta u pronalaženju lične svrhe.

3. Sociologija: Zakon reciprociteta Ovo je jedan od najstarijih nepisanih zakona ljudskog društva. Kada nekome učinite uslugu, ta osoba oseća prirodnu, često nesvesnu, potrebu da vam tu uslugu vrati ili uzvrati.

• Kada svesno gradite mrežu tako što pomažete drugima, vi ne sakupljate „dužnike“. Vi gradite mrežu saveznika. Stvarate ekosistem dobre volje. Kada vama jednog dana zatreba pomoć, savet ili preporuka, ljudi će biti ne samo voljni, već i srećni da vam pomognu, jer ste vi bili ti koji ste prvi uložili u taj odnos.

Poglavlje 3: Kako „podići“ druge u praksi? – Vodič za svakodnevno liderstvo

Ovo nisu veliki, herojski činovi. Ovo su male, svakodnevne odluke i navike koje prave ogromnu razliku.

Na poslu – postanite osoba sa kojom svi žele da rade

• Delite znanje, ne gomilajte ga: Da li ste otkrili neki novi, efikasniji način da uradite zadatak? Podelite ga sa timom. Da li ste pročitali koristan članak? Prosledite ga kolegama. Ne plašite se da će vas neko „prestići“. Tim koji deli znanje je pametniji i uspešniji tim.
• Mentorisanje je dvosmerna ulica: Uzmite mlađeg, neiskusnijeg kolegu „pod svoje“. Odvojite 15 minuta nedeljno da odgovorite na njegova pitanja. Pomažući njemu da raste, vi brusite svoje liderske veštine i produbljujete sopstveno razumevanje materije.
• Javno pohvalite, privatno (i konstruktivno) kritikujte: Ovo je zlatno pravilo liderstva. Kada kolega briljira na projektu, pohvalite ga na timskom sastanku ili u grupnom emailu. Neka se oseti viđenim i cenjenim. Ako ima prostora za poboljšanje, recite mu to nasamo, sa poštovanjem i konkretnim predlozima.
• Aktivno slušajte: Ponekad je najveća pomoć koju možete pružiti kolegi da ga saslušate pet minuta bez prekidanja i davanja saveta, dok prolazi kroz težak dan.

U privatnom životu i prijateljstvu – postanite „sigurna luka“

• Iskreno slavite tuđe uspehe: Kada vaš prijatelj dobije unapređenje, kupi stan ili ostvari neki lični cilj, budite njegov najglasniji navijač. Vaša sreća zbog njegove sreće je najveći test pravog prijateljstva. Zaboravite na zavist. Njegov uspeh je dokaz da je uspeh moguć.
• Nudite konkretnu pomoć: Fraza „Ako ti nešto treba, javi se“ je lepa, ali često beskorisna. Ljudi se ustručavaju da traže. Budite proaktivni. Umesto toga, recite: „Vidim da si preopterećen/a. Hoćeš li da ti ja odem do prodavnice?“ ili „Znam da ti je teško, mogu li da ti pričuvam decu u subotu na dva sata da predahneš?“.
• Pravo prijateljstvo se neguje kroz ovakve male, konkretne činove.

U online svetu – budite izvor pozitive

• Pojačajte glas drugih: Podelite na LinkedIn-u post svog kolege koji traži posao. Retvitujte rad lokalnog umetnika. Ostavite pozitivan i detaljan komentar na blogu koji pratite.
• Budite mentor iz senke: U stručnim Facebook grupama, nesebično odgovarajte na pitanja početnika. Setite se sebe kada ste bili na njihovom mestu.
• Vaše online ponašanje je deo vašeg ličnog brenda. Gradite ga svesno.

Poglavlje 4: Granice u pomaganju – Kako davati, a ne sagoreti?

Filozofija „podiži druge“ može postati opasna ako je pogrešno protumačimo kao poziv na potpuno samopožrtvovanje. Da biste mogli da pomažete drugima, morate prvo pomoći sebi.

• Razlika između pomaganja i „spašavanja“: Možete nekome dati alat, ali ne možete uraditi posao umesto njega. Možete ga naučiti da peca, ali ne i da lovite ribu za njega svaki dan.
• Čuvajte se „energetskih vampira“: Prepoznajte ljude koji samo uzimaju, a nikada ništa ne daju zauzvrat, i koji ne poštuju vaše vreme i energiju.
• Stavite prvo svoju „masku sa kiseonikom“: Kao u avionu, prvo morate obezbediti sebe da biste mogli da brinete o drugima. Ne možete sipati iz prazne čaše. Briga o sebi, odmor i postavljanje granica nisu sebičnost – oni su preduslov za održivo pomaganje.
• Učenje kako da kažete „ne“ je ključno da biste sačuvali energiju za ono što je važno.

Zaključak: Plima koja podiže sve brodove

Svet nas možda uči da je život individualni sprint ka vrhu. Ali istina je da je život timski maraton. Uspeh koji postignete sami je prazan. Uspeh koji podelite i pomognete drugima da ga dosegnu je ispunjujući i trajan.

Svesna odluka da budete osoba koja ohrabruje, podržava i uzdiže ljude oko sebe je najmoćniji način da oblikujete ne samo svoju karijeru, već i svoj karakter. To je zaostavština koju gradite svakog dana, u svakoj maloj interakciji.

Počnite danas. Pronađite jednu priliku da nekome „upalite sveću“. Pohvalite kolegu. Podelite koristan savet. Saslušajte prijatelja. Videćete kako se ta svetlost, na čudesne načine, vraća i vama. To je najpametnija investicija koju možete da uradite za sebe.

Za one koji žele da dublje istraže psihologiju davanja i uzimanja, knjiga „Give and Take“ autora Adama Granta je apsolutno remek-delo.