Kada stigne račun za struju, mnogi od nas se hvataju za glavu, pitajući se koji je to uređaj radio „prekovremeno“. Iako često krivimo klimu leti ili grejalice zimi, istina je da se pravi „tihi ubica“ kućnog budžeta nalazi u kupatilu. Bojler je, prema procenama stručnjaka, odgovoran za čak 15 do 20 odsto ukupne potrošnje električne energije u prosečnom domaćinstvu.

Međutim, nije samo reč o tome koliko tople vode trošite, već i o tome kako upravljate ovim uređajem. Jedna od najčešćih grešaka koju ljudi prave tiče se podešavanja termostata, što direktno utiče na visinu računa, ali i na životni vek samog bojlera.

Magična granica: 55 do 60 stepeni

Mnogi proizvođači isporučuju bojlere sa termostatom podešenim na maksimum, ili korisnici sami „odvrnu“ točkić do kraja misleći da će tako uvek imati više tople vode. Ovo je, zapravo, najneekonomičniji potez koji možete napraviti.

Stručnjaci su saglasni: idealna temperatura na koju treba podesiti termostat je između 55 i 60 stepeni Celzijusa.

Zašto baš ova temperatura?

1. Maksimalna energetska efikasnost: Na ovoj temperaturi voda je dovoljno vrela za kupanje (čak i previše, pa je morate mešati sa hladnom), ali grejač ne radi pod punim opterećenjem da bi održavao vodu ključalom.
2. Sprečavanje stvaranja kamenca: Ovo je ključni faktor, posebno u područjima sa tvrdom vodom. Na temperaturama iznad 60 stepeni, izdvajanje kamenca iz vode se drastično ubrzava. Kamenac se lepi za grejač, stvarajući izolacioni sloj. Zbog toga grejač mora da radi duže i troši više struje samo da bi zagrejao istu količinu vode kroz naslage kamenca.
3. Bezbednost: Temperatura od 60 stepeni je dovoljna da ubije većinu bakterija i mikroorganizama, ali sprečava opasne opekotine koje mogu nastati ako iz slavine poteče voda zagrejana na 80 stepeni.

Večita dilema: gasiti ili ne gasiti?

Pored temperature, drugo najčešće pitanje je da li bojler treba držati stalno uključenim ili ga paliti samo po potrebi. Odgovor zapravo zavisi od broja članova domaćinstva i vaših navika.

• Za samce i parove: Ako živite sami ili vas je dvoje, i toplu vodu koristite samo ujutru i uveče za tuširanje, najisplativije je da bojler palite samo noću, kada je na snazi jeftina tarifa struje. Ujutru ga isključite – voda u dobro izolovanom kazanu ostaće topla tokom celog dana za pranje ruku i sudova.
• Za velike porodice: Ako u kući živi više ljudi i topla voda se troši neprestano (tuširanje više puta dnevno, pranje sudova, ruku), tada je bolje da bojler bude stalno uključen na „ekonomičnom“ režimu (pomenutih 60 stepeni). Svako ponovno zagrevanje potpuno hladne vode troši više energije nego dogrevanje vode koja je već mlaka.

Dodatni trikovi za uštedu koje možda ne znate

Pored termostata, obratite pažnju na tuš bateriju. Ako imate stare slavine, razmislite o ugradnji onih sa „perlatorima“ ili štedljivih tuš ručica. One mešaju vazduh sa vodom, dajući vam osećaj jakog mlaza, a zapravo troše i do 50% manje vode. Manje potrošene tople vode znači da će bojler ređe morati da se pali.

Takođe, redovno servisiranje je obavezno. Ako čujete da bojler „šušti“ ili „puca“ dok radi, to je siguran znak da je grejač okovan kamencom. Jedno obično čišćenje kamenca, koje nije skupo, može smanjiti potrošnju struje tog uređaja za čak 10 do 15 procenata.

Zaključak

Upravljanje potrošnjom bojlera ne zahteva odricanje od komfora, već samo malo pametnije podešavanje. Ključ je u umerenosti – držanje termostata na maksimumu je bespotrebno rasipanje energije i novca, a uz to skraćuje radni vek uređaja zbog nakupljanja kamenca. Pronađite na svom termostatu poziciju „Eko“ ili ga ručno podesite na oko 60 stepeni i odmah ćete primetiti razliku. Uz korišćenje jeftine tarife kad god je to moguće i redovno čišćenje grejača, vaš bojler više neće biti neprijatelj vašeg novčanika, već pouzdan i efikasan saveznik u domaćinstvu. Mala promena na točkiću termostata danas, velika ušteda na kraju meseca.