Lekovi poput Mounjaro (generički naziv Tirzepatid) i Ozempic (Semaglutid) predstavljaju pravu revoluciju u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Spadaju u klasu lekova poznatu kao agonisti GLP-1 receptora (ponekad i dualni agonisti, kao Tirzepatid), čija je funkcija da imitiraju hormone creva koji regulišu nivo šećera u krvi, usporavaju pražnjenje želuca i šalju mozgu signale sitosti. Rezultati u pogledu gubitka telesne težine su impresivni, ali, kao i kod svake snažne terapije, postoji i druga strana medalje – ozbiljne nuspojave.
Najnoviji slučaj koji je privukao pažnju javnosti je priča jedne korisnice koja tvrdi da je, nakon uzimanja leka Mounjaro, pretrpela dugoročne i veoma bolne gastrointestinalne probleme, opisujući svoje iskustvo kao pravu agoniju.
Javna ispovest: Kada mršavljenje postane noćna mora
Iako je lek Mounjaro (Tirzepatid) efikasan u smanjenju apetita i telesne težine, korisnici moraju biti obavešteni o potencijalnim rizicima. U konkretnom slučaju koji je izazvao odjek u medijima, žena je opisala dramatično pogoršanje svog zdravlja. Njena priča naglašava da iako su mučnina, dijareja ili zatvor uobičajena i očekivana propratna pojava na početku terapije (često prolazna), kod određenog broja ljudi neželjena dejstva mogu biti mnogo teža i dugotrajnija.
Ona tvrdi da je zbog leka razvila ozbiljne stomačne tegobe koje su bile neuporedivo bolnije od uobičajene mučnine, značajno narušavajući kvalitet njenog života. Ovaj slučaj, nažalost, nije usamljen. Brojke pokazuju da gastrointestinalne nuspojave – pre svega mučnina, povraćanje i dijareja – spadaju među najčešće razloge zbog kojih pacijenti prekidaju terapiju GLP-1 agonistima.
Neželjena dejstva pod lupom nauke: Šta se zaista dešava u telu?
Farmaceutske kompanije otvoreno navode da su mučnina i problemi sa varenjem najčešći prateći efekti Tirzepatida i Semaglutida, i to zato što ovi lekovi usporavaju peristaltiku, odnosno kretanje hrane kroz digestivni trakt. Hrana duže ostaje u želucu, što doprinosi osećaju sitosti, ali istovremeno izaziva osećaj nadutosti, mučnine, a ponekad i povraćanje ili hronični zatvor.
Međutim, medicinska zajednica sve više istražuje i ređe, ali mnogo ozbiljnije rizike:
- Gastrointestinalne komplikacije: Prijavljeni su ređi slučajevi paralize želuca (gastreza pareza), gde je pražnjenje želuca ozbiljno usporeno, kao i povećani rizik od pankreatitisa (upale pankreasa) i problema sa žučnom kesom.
- Mentalno zdravlje: Novije studije i izveštaji ukazuju i na potencijalnu vezu između GLP-1 agonista i pogoršanja mentalnog zdravlja, uključujući depresiju i, u retkim slučajevima, suicidalne misli. Iako je ovo područje još uvek predmet intenzivnih istraživanja, ukazuje na kompleksan uticaj ovih lekova na celokupan organizam.
Proizvođači, sa svoje strane, naglašavaju da su ozbiljni neželjeni efekti retki i da koristi od kontrole dijabetesa i smanjenja težine uveliko nadmašuju rizika kod većine pacijenata.
Apel i važnost pravilne upotrebe
Slučajevi poput ovog služe kao važan podsetnik na etičku i praktičnu dilemu masovne popularizacije ovakvih lekova.
Lekovi poput Mounjaroa prvobitno su razvijeni za lečenje dijabetesa tipa 2, a tek kasnije odobreni i za tretman kliničke gojaznosti. Oni nisu čarobni štapić za kozmetičko mršavljenje i ne smeju se uzimati na svoju ruku ili van lekarskog nadzora.
Ključne poruke za čitaoce:
- Hidratacija i ishrana: Tokom terapije, neophodno je unositi dovoljnu količinu tečnosti i izbegavati masnu, prženu i jako začinjenu hranu, jer ona dodatno opterećuje usporen sistem za varenje.
- Postepeno doziranje: Lekari uvek počinju sa najnižom dozom i postepeno je povećavaju, upravo da bi telo imalo vremena da se adaptira i da bi se minimizirale gastrointestinalne tegobe.
- Konsultacija je obavezna: Ako se pojave intenzivni bolovi u stomaku, neprestano povraćanje, žutica ili bilo kakve promene raspoloženja, neophodno je hitno prekinuti terapiju i konsultovati lekara.
Krajnji zaključak je da su lekovi poput Tirzepatida (Mounjaro) izuzetno moćni alati, ali da zahtevaju poštovanje, oprez i strog nadzor stručnjaka, kako cilj (zdravlje) ne bi postao veći problem od samog puta ka njemu.
