Šesto izumiranje – ova mračna fraza odjekuje planetom kao upozorenje na alarmantnu stvarnost s kojom se suočavamo. Naše prirodno okruženje i sve oblike života na Zemlji danas pogađa globalni fenomen šestog masovnog izumiranja. Ovaj dramatični gubitak biodiverziteta, koji se dešava pred našim očima, predstavlja ozbiljnu pretnju za planetu i sve njene stanovnike.
U ovom tekstu ćemo dublje zaroniti u pojam šestog izumiranja, istražujući njegove uzroke, posledice i pretnje koje nosi sa sobom. Proučićemo napore koje ljudi širom sveta čine kako bi zaustavili ovaj katastrofalan trend i očuvali našu planetu za buduće generacije. Otkrićemo kako se globalna zajednica mobilizuje da se suprotstavi ovoj krizi, istražujući ključne akcije, politike i sporazume koji igraju ključnu ulogu u borbi protiv šestog izumiranja.
Šesto izumiranje je izazov bez presedana koji traži hitne i sveobuhvatne odgovore. Kroz ovaj tekst, pokušaćemo da sagledamo dubinu problema, ali i pružimo nadu i inspiraciju za pozitivne promene koje možemo postići kako bismo sačuvali našu planetu i raznolikost života koji ga naseljava.
Reči generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Antónija Gutereša, ne bi mogle biti jasnije:
„Vodimo rat protiv prirode. Ekosistemi su postali igračke profita. Ljudske aktivnosti uništavaju nekada cvetajuće šume, džungle, poljoprivredno zemljište, okeane, reke, mora i jezera. Naša zemlja, voda i vazduh su zagađeni hemikalijama i pesticidima, i zagušeni plastikom. Zavisnost o fosilnim gorivima je bacila našu klimu u haos. Nesustainabilna proizvodnja i monstruozne navike potrošnje degradiraju naš svet. Čovečanstvo je postalo oružje masovnog izumiranja… sa milionima vrsta koje su u opasnosti da zauvek nestanu.“
Poštovanje i praćenje vođstva domorodnih zajednica je prvi korak prema postizanju mira s Majkom Prirodom, dok još možemo.
Završen Globalni Samit COP15: Ključna Konvencija o Biološkoj Raznolikosti
Gutereš je otvarao globalni samit Konvencije o biološkoj raznolikosti, ili COP15 u UN terminologiji, koji je nedavno završen u Montrealu. Konvencija je lansirana na Rijskom samitu o zaštiti životne sredine 1992. godine, zajedno sa UN-ovim bolje poznatim pregovorima o klimatskim promenama.
Konvencija o biološkoj raznolikosti predstavlja našu najbolju nadu da zaustavimo ono što je nazvano šestim izumiranjem, dok ljudske aktivnosti istrebljuju desetine hiljada vrsta svake godine, koje se nikada neće vratiti. Prethodnih pet izumiranja dogodila su se pre desetina miliona do stotina miliona godina. Najnovije se dogodilo pre 66 miliona godina, kada su, prema mišljenju naučnika, asteroid širok 6 milja udario u vodu pored Jukatan poluostrva u Meksiku. Udara je izazvao masivne cunamije, kiselu kišu i požare, a zatim prekrio atmosferu prašinom koja je blokirala sunčevu svetlost, snižavajući temperature širom sveta i uništavajući dinosaure.
Čovek – Novi Asteroid na Putu Šestog Izumiranja
Mi ljudi sada suštinski radimo planeti ono što je taj asteroid uradio. Kako New Yorker pisac Elizabeth Kolbert elokventno opisuje u svojoj Pulitzer Prize-nagrađenoj knjizi, „Šesto izumiranje“, ljudi su evoluirali u predatora bez premca. Preplavljujemo i uništavamo staništa bez obzira, gurajući druge vrste u trajnu zaborav.
Ključni sporazumi koje su prošle nedelje postigli u Montrealu potpisali su 196 zemalja. SAD, zajedno sa Vatikanom, nisu potpisali jer nisu deo Konvencije o biološkoj raznolikosti.
Središnje postignuće pregovora u Montrealu bila je „30×30“ obaveza da se do 2030. godine zaštiti 30% kopnenih površina Zemlje, okeana, obalnih područja i unutrašnjih voda. Takođe se složilo da se osnuje fond koji će pomoći razvijenim zemljama da zaštite biološku raznovrsnost, koji bi trebao dostići 200 milijardi dolara godišnje do 2030. godine, dok bi se štetne subvencije smanjivale za 500 milijardi dolara godišnje. U tekstu je takođe napisan zahtev za „puno i aktivno učešće“ domorodnih naroda.
Domorodna Prava i Izazovi na Putu ka Globalnom Sporazumu o Biološkoj Raznolikosti
„Apsolutno je nemoguće stvoriti sporazum o biološkoj raznovrsnosti bez uključivanja prava domorodnih naroda, jer se 80% preostale biološke raznovrsnosti nalazi na teritorijama i zemljištima domorodaca“, rekla je Eriel Tchekwie Deranger. „Neki od najvećih izazova i rizika koji su proizašli iz ovog COP-a su činjenica da ne postoje pravi mehanizmi s pravim ovlašćenjima, slični COP27 [nedavnom UN-ovom samitu o klimi u Egiptu], koji zaista štite naša prava, našu kulturu i našu sposobnost da napredujemo u ostvarivanju naših prava da kažemo da ili ne ovim vrstama sporazuma.“
Eriel Deranger se prvi put pojavila u emisiji Democracy Now! dok je 2009. godine bila u Kopenhagenu, prisustvujući drugom COP15 – 15. sastanku UN-ove konvencije o klimatskim promenama. Dostavljala je košaru kanadskoj ambasadi pre dolaska tadašnjeg kanadskog premijera Stivena Harpera na te ključne klimatske pregovore:
„U košari su bili primeri ugovora koji se krše u kanadskim tar-sandsima, i primeri Protokola iz Kjota, koji je potpisan, kao i kopija Deklaracije o pravima domorodnih ljudi.
Na tom klimatskom samitu 2009. bogate nacije su se obavezale da će do 2020. godine stvoriti fond od 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogle siromašnijim zemljama da se prilagode i ublaže klimatske promene.
Masovno izumiranje će imati dalekosežne, potencijalno kataklizmičke posledice za ljudsku vrstu. António Gutereš je bio u pravu: mi vodimo rat protiv prirode. Poštovanje i praćenje vođstva domorodnih zajednica je prvi korak prema postizanju mira s Majkom Prirodom, dok još možemo.
