Kao roditelji, svi mi težimo tome da odgojimo decu koja su iskrena i poštena. Zato nas prvi trenutak kada uhvatimo svog mališana u očiglednoj neistini – bilo da je reč o pojedenom keksu dok su mu usta još uvek mrvljiva ili o tome ko je „stvarno“ nacrtao remek-delo na zidu – može prilično zateći. Međutim, nauka ima iznenađujuće vesti: prve laži se javljaju mnogo ranije nego što mislimo i one su, zapravo, važan dokaz da se mozak vašeg deteta razvija u pravom smeru.

Nedavna istraživanja su pomerila granice našeg razumevanja dečje psihologije, otkrivajući da klica obmane niče već u najranijem detinjstvu.

Rani uzrast: Kada se javlja prva „nepravda“?

Iako smo nekada verovali da deca postaju svesna koncepta laži tek polaskom u vrtić ili školu, studije pokazuju da deca počinju da eksperimentišu sa neistinama već oko druge ili treće godine života.

Ove prve laži su obično veoma jednostavne i lako uočljive, ali one signaliziraju ogroman skok u razvoju poznat kao teorija uma. To je sposobnost deteta da razume da drugi ljudi imaju misli, osećanja i uverenja koja su drugačija od njihovih. Da bi dete slagalo, ono mora da shvati da vi ne znate ono što ono zna – a to je za jedan mali mozak prava kognitivna gimnastika!

Zašto deca lažu? (Nije ono što mislite)

Pre nego što se zabrinete za moralni kompas svog trogodišnjaka, važno je razumeti motive iza ovih malih obmana. Deca u tom uzrastu ne lažu iz zlobe.

1. Strah od kazne: Najčešći razlog. Dete želi da izbegne neprijatnu posledicu, a ne da vas namerno povredi.
2. Igra i mašta: Granica između stvarnosti i fantazije je kod mališana veoma tanka. Ponekad oni toliko žele da je zmaj bio u sobi, da iskreno veruju u to dok vam pričaju.
3. Testiranje granica: Oni jednostavno proveravaju šta se dešava ako kažu nešto što nije istina. To je deo njihovog istraživanja sveta.
4. Želja da vas usreće: Deca često govore ono što misle da želite da čujete, samo da bi videla vaš osmeh.

Inteligencija i laganje: Šta kažu istraživanja?

Zanimljivo je da neka istraživanja sugerišu vezu između ranog laganja i razvijenijih kognitivnih veština. Dete koje rano počne da „mulja“ često ima bolje razvijenu radnu memoriju i sposobnost planiranja. Laganje zahteva da dete istovremeno drži dve priče u glavi (istinu i laž) i da kontroliše svoje ponašanje kako ne bi bilo otkriveno. Dakle, te prve male laži su, na neki način, dokaz visoke inteligencije.

Kako reagovati (A da ne stvorite kontraefekat)?

Kada uhvatite dete u laži, način na koji reagujete može odrediti njegov odnos prema istini u budućnosti.

• Ostanite smireni: Umesto vikanja, fokusirajte se na rešavanje problema. Ako vidite da je dete prosulo sok, nemojte pitati „Jesi li ti to uradio?“ (jer ćete ga naterati da se brani lažju), već recite „Vidim da se proslo, hajde da to zajedno obrišemo“.
• Pohvalite iskrenost: Kada dete prizna grešku, nagradite to priznanje. „Hvala ti što si mi rekao istinu, cenim to. Sad hajde da popravimo štetu“.
• Budite model: Deca su poput sunđera. Ako vide vas kako izgovarate „bele laži“ (npr. govorite baki da niste kod kuće da biste izbegli razgovor), oni će naučiti da je laganje prihvatljivo sredstvo komunikacije.

Put ka istini traje godinama

Laganje je faza kroz koju skoro svako dete prolazi. Umesto da to doživljavate kao lični neuspeh u vaspitanju, posmatrajte to kao priliku za učenje. Razvijanjem poverenja i sigurnog okruženja, pomoći ćete svom detetu da shvati da je istina uvek bolji put, čak i kada je malo „gorka“.