Miopija je naučni termin za kratkovidost. Kratkovidi obično dobro vide izbliza, ali imaju poteškoća da vide daleko. To je nasledni problem.
Postoje tri komponente koje određuju ponašanje fokusiranja očiju: rožnjača, sočivo i dužina oka. Rožnjača, bistri deo oka na prednjoj površini, savija 70-80% dolaznog svetla u oko. Sočivo, koje se nalazi unutar oka iza rožnjače, odgovorno je za fino fokusiranje i savija 20-30% dolaznog svetla. Dužina oka, od napred ka nazad, takođe može uticati na to gde se svetlost fokusira. Ako je oko predugačko, svetlost se fokusira ispred mrežnjače i izaziva miopiju.
Uzroci:
Uzroci kratkovidosti mogu da variraju od osobe do osobe, ali u nastavku su neke promenljive koje mogu uticati na vid na blizinu:
- Genetika – Sve više dokaza ukazuje da je sklonost ka kratkovidosti nasledna. Science News u izdanju od 10. jula 2004. godine raspravlja o studiji identičnih blizanaca koja je utvrdila da najmanje 89% vizuelnih poremećaja poput miopije i hiperkopije (dalekovidosti) direktno proističe iz genetskih mana.
- Starost – Kratkovidost uglavnom pogađa osobe između 10. i 40. godine. Nakon 45. godine, miopija obično opada.
- Stres
- Prekomerno vreme provedeno na radu u blizini, poput rada na računarima, šivenja, računovodstva, rada sa nakitom. – Deca koja provode značajno vreme u bliskim aktivnostima poput čitanja takođe povećavaju šanse za razvoj miopije. Produženi i ponovljeni periodi kao što su čitanje ili korišćenje računara istežu oči i uzrokuju kratkovidost.
- Tip ličnosti. Postoje emocionalni faktori koji utiču na razvoj vida.
- Ishrana
Simptomi:
Poteškoće da se jasno vide detalji u daljini bez upotrebe naočara.
Detekcija i dijagnoza:
Kratkovidost se otkriva testom vida i refrakcijom.
Refrakcija je test vida koji određuje vašu najbolju vidnu oštrinu pomoću korektivnih sočiva. To se može uraditi pomoću kompjuterizovane opreme, ali se obično koristi instrument koji se zove foropter. Foropter drži korektivna sočiva koja su postavljena ispred vašeg oka. Dok gledaju očni grafikon kroz foropter, tehničar ili lekar će podesiti sočiva dok grafikon ne bude najjasniji mogući.
Lečenje:
Kratkovidost se najbolje leči naočarama i kontaktnim sočivima koje kompenzuju izduženi oblik oka omogućavajući svetlosti da se pravilno fokusira na mrežnjaču. Kako deca (i njihove oči) rastu u adolescentskim godinama, stanje se obično pogoršava, a zatim nestaje u odraslom dobu. Tokom ovog perioda rasta, nove naočare mogu biti potrebne čak svakih šest meseci da bi se rešio problem.
Ne postoje naučni dokazi da kontaktna sočiva ili vežbe za oči zaustavljaju progresiju miopije.
- Hirurgija korekcije vida, poznata i kao „refraktivna hirurgija“ (pošto nastoji da promeni način na koji se svetlost refraktuje u oko), je široka klasifikacija tehnika hirurgije oka. Ova operacija menja oblik rožnjače omogućavajući vam da bolje vidite bez naočara ili sočiva. Refraktivna hirurgija ne odlaže niti poništava eventualnu potrebu za naočarama za čitanje kada se pacijent približi 40-im godinama i nastupi prezbiopija (tip dalekovidosti, najčešće se javlja u starosti).
- Fotorefraktivna keratektomija (PRK) je još jedna tehnika koja koristi kompjuterski vođeni laser za promenu zakrivljenosti površine rožnjače. Nakon PRK-a, oko prelama svetlost na mrežnjaču i skoro eliminiše kratkovidost. PRK je takođe otvorio vrata korišćenju LASIK-a, procedure koja kombinuje operaciju sa laserskim tehnikama na visokoj miopiji.
LASIK i PRK su bili izuzetno uspešni. Devedeset osam procenata svih pacijenata koji imaju PRK završi sa vidom boljim od 20/40, što znači da im ne trebaju naočare za vožnju. Osamdeset posto ima 20/20, ili savršen vid.
Izjava o odricanju odgovornosti
Sadržaj nije namenjen da bude zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek tražite savet svog lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem.
