Svetska meteorološka organizacija (WMO) objavila je novi izveštaj o klimatskim promenama u 2022. godini, upozoravajući da se Latinska Amerika i Karibi suočavaju s “zlokobnim ciklusom spirale uticaja” ubrzanog zagrevanja i porasta nivoa mora.
Izveštaj, koji je predstavljen u Havani, Kubi, 5. jula 2023. godine, prikazuje kako je region bio pogođen ekstremnim vremenskim uslovima i klimatskim promenama, od kojih su mnogi bili pod uticajem dugotrajnog La Nina klimatskog događaja i klimatskih promena izazvane ljudskim delovanjem.
Izveštaj takođe upozorava da će “novonastali El Nino pojačati toplotu i doneti sa sobom više ekstremnih vremenskih uslova”.
Suše i požari
Klimatske promene u Latinskoj Americi i Karibima utiču na povećanje suša i požara, što ima ozbiljne posledice po vodne resurse, poljoprivredu, proizvodnju energije i biodiverzitet, prema sajtu Phys.org.
To je dovelo do izuzetno visokih temperatura, niskih vlažnosti vazduha i teških suša u mnogim delovima regiona.
Na primer, sliv Parane-La Plate, koji obuhvata oblasti Bolivije, Brazila, Paragvaja, Urugvaja i Argentine, doživeo je najgoru sušu od 1944. godine.
Prema izveštaju WMO-a, period od 1991. do 2022. godine pokazao je prosečni trend zagrevanja od oko 0,2 stepena Celzijusa po deceniji (veći u Meksiku i Karibima) – najviši zabeleženi nivo.
Nizak protok reka smanjio je proizvodnju hidroelektrične energije, prisiljavajući zemlje da zamene izvore hidroelektrične energije zagađujućim fosilnim gorivima.
Čile je suočen sa 14-godišnjom megasušom – najtežom u regionu u poslednjih 1.000 godina. Otapanje glečera se pogoršalo, sa gotovo potpunim gubitkom snežnog pokrivača u Andskim glečerima tokom leta 2022. godine.
Suše su takođe povećale rizik od požara koji su dostigli rekordne nivoe u zemljama poput Argentine i Paragvaja.
Požari su, opet, doprineli emisijama ugljen-dioksida koji zagrevaju planetu, dostižući najviše nivoe u poslednjih 20 godina, “još više zaključavajući visoke temperature”.
Klimatske promene u Latinskoj Americi i Karibima utiču na povećanje poplava i klizišta, koja su izazvala stotine žrtava i milijarde dolara gubitaka, prema Daily Tribune.
Izveštaj WMO-a pripisuje ove događaje obilnim kišama koje su izazvale atmosferske fenomene poput tropskih ciklona, hladnih frontova i konvektivnih oluja.
Na primer, u novembru 2022. godine, uragan Iota pogodio je Centralnu Ameriku kao uragan pete kategorije, izazivajući veliku štetu i raseljavanje u Nikaragvi, Hondurasu, Gvatemali i Kolumbiji.
Bio je to drugi veliki uragan koji je pogodio region u roku od dve nedelje, nakon uragana Eta. U januaru 2023. godine, niz hladnih frontova doneo je obilne kiše jugoistočnom delu Brazila, izazivajući poplave i klizišta u kojima je poginulo više od 50 ljudi, a više od 30.000 je bilo pogođeno.
U martu 2023. godine, obilne kiše izazvane konvektivnim olujnim sistemom izazvale su iznenadne poplave i klizišta na severnoj obali Perua, pri čemu je poginulo najmanje 10 ljudi, a više od 100.000 je bilo pogođeno.
Prilagođavanje i ublažavanje
Izveštaj WMO-a poziva na hitne mere prilagođavanja i ublažavanja efekata klimatskih promena u Latinskoj Americi i Karibima.
Naglašava potrebu za unapređenjem sistema ranog upozoravanja na opasne vremenske događaje, koji trenutno pokrivaju samo oko 60% populacije u regionu.
Takođe poziva zemlje da sprovedu politike i mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i jačanje otpornosti na klimatske uticaje.
Izveštaj ističe neke primere dobre prakse u regionu, poput plana Kostarike da postigne neutralnost u ugljeniku do 2050. godine, inicijative Kolumbije da obnovi 8 miliona hektara degradirane zemlje do 2030. godine i napora Kube da zaštiti svoje koralne grebene od izbeljivanja.
Takođe priznaje ulogu regionalne saradnje i integracije u suočavanju sa zajedničkim izazovima koje predstavljaju klimatske promene.
Izveštaj dolazi uoči Konferencije UN o klimatskim promenama (COP26) koja će se održati u Glazgovu, Škotska, u novembru 2023. godine.
Konferencija ima za cilj ubrzati akciju prema ciljevima Pariskog sporazuma i Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama.
