S dolaskom hladnih dana, snega i praznične euforije, gotovo je nemoguće zamisliti šetnju gradom ili kućno druženje bez šolje toplog, mirisnog napitka. Miris cimeta, karanfilića i pomorandže koji se širi iz lonca postao je sinonim za zimsku idilu. Kuvano vino je apsolutni kralj zimskih vašara i kućnih zabava, ali dok uživamo u njegovoj toplini, retko se pitamo šta tačno unosimo u organizam.

Mnogi žive u uverenju da je ovaj napitak, s obzirom na termičku obradu, „lakši“ od običnog vina ili da je čak lekovit zbog začina. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se iza slatkog ukusa kriju zamke koje mogu uticati na vašu liniju, ali i na zdravlje, ukoliko ne poznajete meru.

Mit o isparavanju alkohola

Jedna od najčešćih zabluda jeste da kuvanjem alkohola on potpuno ispari, te da je kuvano vino gotovo bezalkoholno piće. Iako je tačno da alkohol ima nižu tačku ključanja od vode i da deo njega zaista nestaje tokom zagrevanja, proces nije tako jednostavan ni brz.

Da bi alkohol značajno ispario, vino bi moralo da vri duže vreme, što se u pripremi ovog napitka retko dešava jer bi to pokvarilo njegov ukus. Zapravo, u zavisnosti od recepture i dužine zagrevanja, u vašoj šolji može ostati i do 85% prvobitnog sadržaja alkohola. Dodatni problem je što se toplo piće brže apsorbuje u krvotok, pa nas kuvano vino može „uhvatiti“ brže i jače nego što bismo očekivali, stvarajući lažni osećaj da pijemo bezazleni voćni čaj.

Skrivena šećerna bomba

Ono što kuvano vino čini opasnijim od obične čaše crnog vina nije alkohol, već šećer. Da bi se postigao onaj prepoznatljivi, bogati ukus koji svi volimo, recepti zahtevaju dodavanje značajne količine šećera, meda ili voćnih sirupa.

Kada tome dodate prirodne šećere iz samog grožđa i eventualno suvog voća koje se ubacuje radi arome, dobijate pravu kalorijsku bombu. Jedna šolja kuvanog vina može sadržati kalorija koliko i manji obrok ili parče torte. Nutricionisti ovo nazivaju „praznim kalorijama“ jer, iako pružaju trenutnu energiju, ne nude hranljive materije koje bi vas zasitile, već samo podižu nivo insulina i doprinose nakupljanju masnih naslaga.

Glavobolja jutro posle

Mnogi ljubitelji ovog napitka svedoče da je mamurluk od kuvanog vina specifično težak i neprijatan. Razlog za to leži u kombinaciji šećera i tanina iz crnog vina. Šećer u kombinaciji sa alkoholom pojačava dehidraciju organizma, što je glavni uzrok glavobolje.

Takođe, jeftinija vina koja se često koriste za kuvanje (jer se računa da će šećer i začini zamaskirati ukus) često sadrže više sulfita i nečistoća, što dodatno opterećuje jetru. Toplota pića širi krvne sudove, što u kombinaciji sa ovim faktorima može dovesti do pulsirajuće glavobolje čak i ako niste popili veliku količinu.

Ima li dobrih strana?

Naravno, nije sve tako crno. Ako se konzumira umereno i priprema kod kuće od kvalitetnih sastojaka, kuvano vino može imati i benefite. Crno vino je poznato po sadržaju resveratrola, snažnog antioksidansa koji čuva srce.

Začini koji se tradicionalno koriste su prava mala apoteka. Cimet pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi i ima protivupalno dejstvo. Karanfilić je snažan antiseptik i može pomoći kod bolova, dok đumbir podstiče cirkulaciju i greje telo iznutra. Ključ je u tome da sami kontrolišete količinu dodatog šećera ili da koristite zdravije alternative poput malo meda ili stevije.

Zaključak

Kuvano vino je divna tradicija koja nam pomaže da lakše prebrodimo hladne zimske dane, i ne treba ga se potpuno odreći. Ipak, važno je tretirati ga kao desert, a ne kao vodu. Granica u kojoj uživanje ne prelazi u rizik po zdravlje je jedna, maksimalno dve šolje, uz obavezno hidriranje vodom između gutljaja. Birajte kvalitetnija vina, ne preterujte sa zaslađivačima i uživajte polako. Na taj način ćete sačuvati i dobro raspoloženje i bistru glavu za sledeće jutro.