Za milione ljudi širom sveta, jutro bez mirisa sveže skuvane kafe je nezamisliv scenario. Ona nas razbuđuje, popravlja raspoloženje i predstavlja društveni ritual. Međutim, uz svaku šoljicu često dolazi i mala doza krivice ili straha, posebno kod onih koji brinu o zdravlju svog srca. Večito pitanje koje lebdi u vazduhu glasi: koliko je kafa zapravo opasna za naš krvni pritisak?
Nauka ima odgovore, ali oni nisu crno-beli. Kofein je moćna supstanca i njegova interakcija sa našim krvnim sudovima je složena, zavisna od navika, genetike i tolerancije organizma.
Trenutni „šok“ za organizam
Nema sumnje da kafa izaziva fiziološku reakciju. Istraživanja su potvrdila da kofein uzrokuje kratkotrajan, ali primetan skok krvnog pritiska. Ovo se dešava čak i kod ljudi koji nemaju istoriju hipertenzije.
Zašto do toga dolazi? Naučnici veruju da kofein blokira hormon koji pomaže našim arterijama da ostanu široke i opuštene. Kada je taj hormon blokiran, krvni sudovi se blago sužavaju, što automatski podiže pritisak. Takođe, kofein stimuliše nadbubrežne žlezde da luče više adrenalina, što dodatno ubrzava rad srca i povećava pritisak.
Važno je napomenuti da je ovaj efekat privremen. On obično nastupa u roku od 30 minuta nakon konzumacije i može trajati između tri i četiri sata. Nakon toga, pritisak se kod većine ljudi vraća u normalu.
Redovni vs. povremeni konzumenti
Ovde priča postaje zanimljiva. Ljudsko telo je majstor adaptacije. Osobe koje redovno piju kafu (svaki dan) razvijaju određenu toleranciju na kofein. Kod njih je taj skok pritiska znatno manji ili ga uopšte nema, u poređenju sa osobama koje kafu piju retko.
Dakle, ako ste dugogodišnji ljubitelj kafe, verovatnoća da će ona drastično uticati na vaš dugoročni pritisak je mala. Štaviše, neke studije sugerišu da umerena konzumacija kafe može imati i zaštitne efekte na kardiovaskularni sistem zbog visokog sadržaja antioksidanasa.
Šta ako već imate visok pritisak?
Za osobe kojima je već dijagnostikovana hipertenzija, oprez je majka mudrosti. Iako kafa možda nije uzrok vašeg visokog pritiska, ona ga može trenutno pogoršati. Lekari obično savetuju pacijentima sa visokim pritiskom da ograniče unos kofeina na oko 200 miligrama dnevno, što je otprilike dve manje šoljice domaće kafe.
Takođe, savetuje se izbegavanje konzumiranja kofeina neposredno pre fizičkih aktivnosti ili napornog rada, jer vežbanje samo po sebi podiže pritisak, pa bi kofein mogao da dovede do prevelikog kumulativnog efekta.
Kako da testirate svoju osetljivost?
Ako niste sigurni kako vaše telo reaguje, možete sprovesti jednostavan test kod kuće. Izmerite svoj krvni pritisak pre nego što popijete prvu jutarnju kafu. Zatim popijte svoju uobičajenu dozu i sačekajte 30 do 60 minuta, pa ponovo izmerite pritisak.
Ako se gornji (sistolni) ili donji (dijastolni) pritisak poveća za 5 do 10 mernih jedinica, to je jasan znak da ste osetljivi na kofein i da on direktno utiče na vaše krvne sudove. U tom slučaju, razmislite o smanjenju unosa ili prelasku na beskofeinske varijante.
Zaključak
Kafa nije neprijatelj srca, ali zahteva odgovorno uživanje. Iako kofein izaziva privremeni skok krvnog pritiska, kod većine zdravih ljudi i redovnih konzumenata ovaj efekat nije opasan na duže staze. Ključ je, kao i u svemu, umerenost i slušanje sopstvenog tela. Ako imate problema sa hipertenzijom, ne morate se nužno odreći omiljenog rituala, ali ograničite količinu na jednu do dve šoljice dnevno. Na kraju, kafa treba da bude izvor zadovoljstva i energije, a ne razlog za brigu, pa ako primetite da vam smeta, posavetujte se sa svojim lekarom o najboljoj meri za vaš organizam.
