Robot je uređaj ili entitet koji je sposoban izvršavati različite zadatke ili radnje, često autonomno ili pod kontrolom ljudi.

Robotski glasovi sa harizmatičnim tonom mogu pozitivno uticati na kreativne performanse timova.

Istraživači su dizajnirali govor socijalnog robota da zvuči harizmatično, koristeći samouveren i strastven ton, i testirali njegov uticaj na studente tokom zadatka kreativnosti.

Rezultati su pokazali da su studenti bili inovativniji kada je robot koristio harizmatičan ton, što je dovelo do više originalnih i razrađenih ideja.

Ključni faktori:

Istraživači su prilagodili funkciju robota za konverziju teksta u govor kako bi zvučao harizmatično, koristeći određeni opseg tonova i naglašavanje reči, što je poboljšalo kreativne rezultate timova studenata.

Timovi koji su interaktovali sa robotom koji koristi harizmatičan glas ocenili su svoje iskustvo saradnje pozitivnije i proizveli su više originalnih i razrađenih ideja.

Studija je sugerisala da efekti harizmatičnog govora kod veštačkih govornika mogu značajno uticati na kreativnost slušaoca, veza koja do sada nije bila uspostavljena.

Sve više socijalnih robota se koristi za podršku u obrazovnim kontekstima. Ali da li zvuk socijalnog robota utiče na njihovu uspešnost, posebno kada se bave timovima ljudi?

Timski rad je ključni faktor za ljudsku kreativnost, podstičući saradnju i nove ideje. Danski naučnici su istraživali da li bi roboti koji koriste glas dizajniran da zvuči harizmatično bili uspešniji kao facilitatori kreativnosti u timovima.

„Imali smo robota koji je instruisao timove studenata u zadatku kreativnosti. Robot je koristio samouveren, strastven – odnosno harizmatičan – ton ili normalan, staložen ton glasa,“ rekla je Dr. Kerstin Fischer sa Univerziteta južne Danske, odgovorna autorka studije objavljene u časopisu Frontiers in Communication.

„Ustanovili smo da kada je robot govorio harizmatičnim stilom govora, ideje studenata su bile originalnije i razrađenije.“

Može li robot biti harizmatičan?

Znamo da socijalni roboti koji deluju kao facilitatori mogu poboljšati kreativnost, i da je uspeh facilitatora delimično zavisan o harizmi: ljudi reaguju na harizmatičan govor postajući samouvereniji i angažovaniji. Fischer i njene kolege su želeli da vide da li se ovaj efekat može reprodukovati kod glasova socijalnih robota koristeći funkciju pretvaranja teksta u govor prilagođen karakteristikama koje se povezuju s harizmatičnim govorom, kao što je određen opseg tonova i način naglašavanja reči.

Razvijena su dva glasa, jedan harizmatičan i drugi manje izražajan, zasnovana na nizu parametara koji su povezani s percipiranom harizmom govornika.

Naučnici su regrutovali pet razreda studenata univerziteta, koji su svi pohađali kurseve koji uključuju element timskog rada u kreativnosti.

Studentima je rečeno da testiraju radionicu za kreativnost, koja uključuje razvijanje ideja na osnovu slika i potom korišćenje tih ideja za stvaranje novog čokoladnog proizvoda.

Radionicu je vodio video robot koji govori: predstavljajući zadatak, ohrabrujući timove studenata da nema loših ideja, i zatim im čestita što su završili zadatak i tražeći od njih da popune upitnik o samoevaluaciji.

Upitnik je procenjivao performanse robota, mišljenja studenata o tome kako je prošao njihov timski rad i uspeh sesije.

Kreativnost svake sesije, merena brojem originalnih ideja koje su proizvedene i njihovom složenošću, takođe je merena od strane istraživača

Grupa koja je čula harizmatičan glas ocenila je robota pozitivnije, smatrajući ga harizmatičnijim i interaktivnijim. Njihovo mišljenje o timskom radu bilo je pozitivnije, a proizveli su više originalnih i složenijih ideja.

Ocenili su svoj timski rad veoma pozitivno. Međutim, grupa koja je čula neharizmatičan glas doživljavala je sebe kao otpornije i efikasnije, možda zato što je manje harizmatičan lider doveo do bolje organizacije od strane samih članova tima, iako su proizveli manje ideja.

„Sumnjao sam da harizmatičan govor ima veoma važne efekte, ali naše istraživanje pruža jasne dokaze o efektu harizmatičnog govora na kreativnost slušalaca“, rekao je dr Oliver Niebuhr sa Univerziteta u Južnoj Danskoj, koautor studije.

„Ovo je prvi put da je takva veza između harizmatičnih glasova, veštačkih govornika i kreativnih rezultata pronađena.“

Naučnici su ukazali da iako su sesije sa harizmatičnim glasom generalno bile uspešnije, svi timovi nisu isto reagovali na različite glasove: prethodna iskustva u njihovim različitim klasama mogla su uticati na njihov odgovor. Potrebne su veće studije kako bi se razumelo kako su ovi spoljni faktori uticali na performanse timova.

„Robot je bio prisutan samo na video snimcima, ali može se pretpostaviti da bi veći broj ili ponovljena izloženost harizmatičnom načinu govora mogla imati još jače efekte“, rekla je Fischer.

„Takođe, mi smo samo varirali nekoliko karakteristika između ova dva uslova sa robotom. Ne znamo kako bi se veličina efekta promenila ako bi se varirale druge ili više karakteristika. Konačno, pošto harizmatični načini govora variraju između kultura, očekivali bismo da isti stimulansi ne bi dali iste rezultate u svim jezicima i kulturama.“