Smanjen osećaj mirisa – depresija i alzheimer u poznim godinama?

Istraživači su identifikovali vezu između gubitka mirisa i povećanog rizika od razvoja depresije u kasnijem životnom dobu. Depresija u poznim godinama?

Studija koja je trajala osam godina i obuhvatila je preko 2.000 starijih odraslih osoba, ne utvrđuje uzročno-posledičnu vezu, ali ukazuje na to da oštećenje čula mirisa može ukazivati na opšte zdravlje i blagostanje. Rezultati takođe ističu kompleksne faktore koji potencijalno utiču na ovu vezu, kao što su loša kognicija i inflamacija.

Ova otkrića mogu dovesti do budućih strategija intervencije kako bi se smanjio rizik od depresije u kasnijem životnom dobu.

Ključni podaci:

  • Studija je otkrila da su učesnici sa smanjenim ili značajnim gubitkom mirisa imali veći rizik od razvoja značajnih simptoma depresije tokom vremena u poređenju sa onima koji imaju normalno čulo mirisa.
  • Istraživači su identifikovali tri “putanje” simptoma depresije: stabilno niski, stabilno umereni i stabilno visoki simptomi depresije, pri čemu je lošije čulo mirisa bilo povezano sa većom verovatnoćom da će učesnik pripadati grupi sa umerenim ili visokim simptomima depresije.
  • Istraživanje sugeriše da miris i depresija mogu biti povezani kako biološkim mehanizmima (kao što su promenjeni nivoi serotonina i promene zapremine mozga) tako i ponašajnim mehanizmima (kao što su smanjena socijalna funkcija i apetit).

U studiji koja je pratila preko 2.000 starijih odraslih osoba iz zajednice tokom osam godina, istraživači pružaju značajne nove dokaze o vezi između smanjenog čula mirisa i rizika od razvoja depresije u kasnijem životnom dobu.

Njihovi rezultati, objavljeni 26. juna u časopisu Journal of Gerontology: Medical Sciences, ne dokazuju da gubitak mirisa uzrokuje depresiju, ali sugerišu da može poslužiti kao snažan pokazatelj opšteg zdravlja i blagostanja.

Videli smo ponovo da loše čulo mirisa može biti rani znak neurodegenerativnih bolesti

Bolesti kao što su Alchajmerova bolest i Parkinsonova bolest, kao i rizik od smrtnosti.

Dodatno, ova studija istražuje faktore koji mogu uticati na odnos između čula mirisa i depresije, uključujući lošu kogniciju i inflamaciju. Studija je koristila podatke prikupljene od 2.125 učesnika. Ova kohorta je bila sastavljena od grupe zdravih starijih odraslih osoba starosti 70-73 godine na početku osmogodišnjeg studijskog perioda 1997-98.

Učesnici nisu imali poteškoća u hodanju 400 metara, penjanju 10 stepenika ili obavljanju normalnih aktivnosti na početku studije, i godišnje su procenjivani lično i putem telefona svakih šest meseci. Testovi su uključivali sposobnost prepoznavanja određenih mirisa, procene depresije i mobilnosti.

Godine 1999, kada je miris prvi put meren, 48% učesnika je pokazalo normalno čulo mirisa, 28% je imalo smanjenje čula mirisa, poznato kao hiposmija, a 24% je imalo dubok gubitak mirisa, poznat kao anosmija.

Učesnici sa boljim čulom mirisa su bili tendenciozno mlađi od onih koji su prijavili značajan gubitak ili hiposmiju. Tokom praćenja, 25% učesnika je razvilo značajne simptome depresije.

Kada su dalje analizirani, istraživači su otkrili da osobe sa smanjenim ili značajnim gubitkom čula mirisa imaju povećani rizik od razvoja značajnih simptoma depresije tokom praćenja u odnosu na one u grupi sa normalnim čulom mirisa. Učesnici sa boljim čulom mirisa su bili tendenciozno mlađi od onih koji su prijavili značajan gubitak ili hiposmiju.

Istraživači su takođe identifikovali tri “putanje” simptoma depresije u grupi učesnika

Stabilno niske, stabilno umerene i stabilno visoke simptome depresije.

Lošije čulo mirisa je bilo povezano sa povećanom šansom da učesnik pripada grupi sa umerenim ili visokim simptomima depresije, što znači da što je nečije čulo mirisa lošije, to su veći simptomi depresije.

Ovi nalazi su se održali i nakon prilagođavanja starosti, prihoda, načina života, zdravstvenih faktora i upotrebe lekova za depresiju.

“Gubitak čula mirisa utiče na mnoge aspekte našeg zdravlja i ponašanja, kao što je prepoznavanje pokvarenih namirnica ili opasnih gasova i uživanje u hrani. Sada možemo videti da to može biti važan indikator ranjivosti za nešto što nije u redu sa vašim zdravljem”, kaže istraživač sa fakulteta.

“Miris je važan način da se povežemo sa svetom oko nas, i ova studija pokazuje da može biti znak upozorenja za depresiju u kasnijem životnom dobu.”

Čulo mirisa kod ljudi je jedno od dva hemijska čula

Funkcioniše putem posebnih senzornih ćelija, nazvanih mirisni neuroni, koje se nalaze u nosu.

Ovi neuroni imaju jedan receptor za mirise; oni detektuju molekule koje oslobađaju supstance oko nas, koje se zatim prenose do mozga radi interpretacije.

Što je veća koncentracija ovih molekula mirisa, to je miris jači, i različite kombinacije molekula rezultiraju u različitim senzacijama.

Miris se obrađuje u delu mozga koji se naziva mirisna glavica (olfaktorna glavica), za koju se veruje da tesno sarađuje sa amigdalom, hipokampusom i drugim delovima mozga koji regulišu i omogućavaju memoriju, donošenje odluka i emocionalne reakcije.

Istraživači kažu da njihova studija sugeriše da miris i depresija mogu biti povezani kako biološkim mehanizmima (npr. promenjeni nivoi serotonina, promene zapremine mozga), tako i ponašajnim mehanizmima (npr. smanjena socijalna funkcija i apetit).

Istraživači planiraju da replikuju svoje nalaze iz ove studije na još grupa starijih odraslih osoba, i ispitaju promene u mirisnoj glavici pojedinaca kako bi utvrdili da li je ovaj sistem zaista promenjen kod osoba sa dijagnozom depresije. Takođe planiraju da ispitaju da li miris može biti korišćen u strategijama intervencije kako bi se smanjio rizik od depresije u kasnijem životnom dobu.

Finansiranje

Ovaj rad je podržan od strane Nacionalnog instituta za starenje, Nacionalnog instituta za istraživanje u nezi i Intramuralnog programa za istraživanje Nacionalnog instituta za starenje.

Ostavite komentar

JoomBooz © 2024. All rights reserved.