Najnovija istraživanja pokazuju da četvrtina adolescenata svakodnevno provodi najmanje četiri sata igrajući online igrice, što izaziva zabrinutost stručnjaka za mentalno zdravlje i roditelja širom sveta. Ovaj fenomen, koji je posebno izražen kod tinejdžera, dovodi do pitanja o potencijalnim posledicama prekomernog vremena provedenog u virtuelnom svetu.
Online igrice postale su neizostavni deo života mnogih mladih, a pandemija i globalne restrikcije dodatno su doprinele rastu ove industrije. U trenutku kada su fizička okupljanja bila ograničena, mnogi adolescenti su se okrenuli video igrama kao načinu da ostanu povezani sa prijateljima i pronađu zabavu. Međutim, ovaj trend je ostao prisutan i nakon povratka u normalne uslove života.
Iako igranje online igrica može doneti određene benefite, kao što su razvijanje koordinacije, timskog rada i kognitivnih veština, stručnjaci upozoravaju na negativne posledice prekomernog igranja. Dugotrajno sedenje pred ekranom, nedostatak fizičke aktivnosti i socijalna izolacija mogu imati ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje mladih. Postoji i zabrinutost da bi prekomerno igranje moglo uticati na školski uspeh, smanjujući koncentraciju i vreme koje adolescenti posvećuju učenju.
Psiholozi ističu da prekomerno igranje igrica može dovesti do zavisnosti, što je stanje prepoznato i od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ova zavisnost može izazvati promene u mozgu slične onima koje se javljaju kod drugih oblika zavisnosti, poput zloupotrebe droga. Adolescenti koji razviju zavisnost od igranja često pokazuju simptome kao što su anksioznost, depresija, razdražljivost i problemi sa snom.
Roditelji i stručnjaci su suočeni sa izazovom kako da postignu balans između dozvoljavanja zabave i sprečavanja prekomernog korišćenja tehnologije. Mnogi roditelji se pitaju kako postaviti granice bez potpunog uskraćivanja pristupa igricama, koje su za mnoge mlade postale važan oblik društvenog povezivanja.
Preporuka stručnjaka je da roditelji otvoreno razgovaraju sa svojom decom o njihovim navikama vezanim za igranje igrica, postave jasne granice i ohrabre ih da pronađu balans između igranja, školskih obaveza i fizičkih aktivnosti. Takođe, preporučuje se zajedničko određivanje pravila i vremena koje deca mogu provesti igrajući, kako bi se smanjio rizik od zavisnosti i drugih negativnih posledica.
Pored toga, psiholozi savetuju roditeljima da budu uzor svojoj deci kada je u pitanju korišćenje tehnologije. Ograničavanje sopstvenog vremena provedenog na mobilnim telefonima i računarima može pomoći deci da razviju zdrav odnos prema ekranima i tehnologiji.
Iako online igrice mogu biti zabavan i društveni način provođenja vremena, važno je da mladi razviju zdrav odnos prema tehnologiji i nauče kako da balansiraju između virtuelnog sveta i stvarnog života. U eri digitalizacije, ključna reč postaje „umerenost“, kako bi se obezbedilo da igrice ostanu izvor zabave, a ne problem koji može negativno uticati na zdravlje i razvoj mladih.
Pridružite se našoj Viber grupi!
