Kada živa u termometru pređe trideset i pet podeljaka, a vazduh postane težak i zagušljiv, naš prvi instinkt po povratku kući obično je skok pod ledeno hladan tuš. Taj trenutak kada hladna voda dodirne pregrejanu kožu pruža neverovatno i brzo olakšanje. Međutim, iako nam zdrav razum govori da je to najbrži način za rashlađivanje, stručnjaci i lekari upozoravaju na potpuno suprotno.

Ledeni tuševi tokom toplotnih talasa mogu doneti više štete nego koristi. Ne samo da neće dugoročno sniziti vašu telesnu temperaturu, već mogu izazvati opasan šok za organizam i zapravo vas učiniti još zagrejanijim čim izađete iz kade. Evo zašto bi trebalo da promenite ovu naizgled prijatnu letnju naviku.

Telo dobija pogrešan signal i zadržava unutrašnju toplotu

Naš organizam je izuzetno pametan i kompleksan termoregulacioni mehanizam. Kada nam je previše vruće, krvni sudovi blizu površine kože se prirodno šire (proces poznat kao vazodilatacija). Na taj način, krv se usmerava ka spoljašnosti kako bi se višak toplote oslobodio u okolinu, primarno kroz znojenje.

Kada naglo stanete pod mlaz veoma hladne vode, vi bukvalno šokirate taj sistem. Zbog iznenadnog i drastičnog pada temperature na površini, krvni sudovi se momentalno i snažno sužavaju (vazokonstrikcija) kako bi zaštitili vitalne organe od smrzavanja. Telo, dakle, dobija potpuno pogrešan signal – ono registruje pretnju od hladnoće i donosi odluku da hitno mora da sačuva toplotu. Sva ona unutrašnja vrelina koju ste želeli da izbacite ostaje zarobljena u središtu tela, oko vaših organa. Zato se često dešava da, samo nekoliko minuta nakon izlaska iz hladne kade, počnete ponovo obilno i nekontrolisano da se znojite.

Opterećenje za srce i rizik od hladnog šoka

Pored toga što je potpuno neefikasno za dugoročno hlađenje, naglo tuširanje hladnom vodom na visokim spoljnim temperaturama može biti izuzetno opasno za vaš kardiovaskularni sistem. Voda čija je temperatura ispod 15 stepeni Celzijusa izaziva fiziološku reakciju poznatu kao „hladni šok“.

Ovaj fenomen dovodi do naglog i opasnog skoka krvnog pritiska, jer srce odjednom mora da pumpa krv kroz drastično sužene krvne sudove. Istovremeno se ubrzava puls, a disanje postaje plitko, isprekidano i ubrzano. Za mlade, potpuno zdrave osobe, ovakav stres uglavnom prođe bez ozbiljnijih posledica. Međutim, za ljude u srednjim godinama, trudnice, kao i za sve one koji pate od hipertenzije, hroničnog stresa ili imaju skrivene srčane mane, ovo predstavlja preveliko opterećenje. Hladan šok može biti okidač za opasne aritmije, naročito ukoliko pod ledeni tuš uskočite direktno nakon dužeg boravka na jakom popodnevnom suncu.

Mlaka voda kao jedino ispravno i dugotrajno rešenje

Ako ledena voda zadržava toplotu u nama, a vreo tuš zvuči kao najgora noćna mora na letnjih 40 stepeni, šta je onda prava alternativa? Odgovor leži u onoj savršenoj zlatnoj sredini – mlakoj vodi.

Medicinski stručnjaci savetuju da se tokom vrelih letnjih dana tuširate vodom čija se temperatura kreće između 25 i 27 stepeni Celzijusa. Mlaka voda pruža idealan balans – ona je dovoljno prijatna i osvežavajuća da ispere znoj sa kože, ali nije toliko agresivno hladna da izazove paničnu odbrambenu reakciju tela.

Pod mlakim tušem, vaše pore ostaju otvorene, a krvni sudovi prijatno prošireni. Na taj način, unutrašnja toplota organizma nesmetano nastavlja da izlazi na površinu. Postoji i jedan dodatni trik koji iskusni stručnjaci za preživljavanje vrućina obožavaju: nakon tuširanja mlakom vodom, nemojte se grubo brisati peškirom do potpune suvoće. Ostavite tanki sloj kapljica na koži i pustite da one prirodno ispare na sobnoj temperaturi. Upravo taj spori proces isparavanja vode sa vaše površine pružiće vam onaj najlepši i najdugotrajniji osećaj svežine koji vas može spasiti i tokom najtoplijih letnjih noći.