Kada razmišljamo o svom zdravlju, obično nam na pamet padaju tri stvari: telesna težina (čuveni BMI), nivo holesterola ili krvni pritisak. Iako su ovi parametri važni, naučna zajednica, uključujući i nedavne analize koje je objavio The Economist, sve glasnije ukazuje na jedan drugi, često zanemaren broj koji bi mogao biti daleko precizniji predskazatelj vaše budućnosti. U pitanju je VO2 max.
Ovaj termin, koji je decenijama bio rezervisan isključivo za elitne sportiste i laboratorije za sportsku medicinu, polako postaje „zlatni standard“ za svakoga ko želi da razume svoje opšte stanje organizma i, što je još važnije, koliko će dugo i kvalitetno živeti.
Šta je zapravo VO2 max i zašto bi vas to trebalo zanimati?
Najjednostavnije rečeno, VO2 max predstavlja maksimalnu količinu kiseonika koju vaše telo može da iskoristi tokom intenzivnog vežbanja. Zamislite svoje telo kao automobil: kiseonik je gorivo, a VO2 max je zapremina motora. Što je taj broj veći, to je vaš „motor“ efikasniji u pretvaranju kiseonika u energiju.
Ovaj proces uključuje tri ključna sistema:
- Pluća, koja moraju da unesu kiseonik.
- Srce i krvotok, koji taj kiseonik moraju da transportuju.
- Mišiće, koji taj kiseonik moraju efikasno da iskoriste za rad.
Zbog toga što zahteva savršenu sinhronizaciju najvažnijih organa, VO2 max nije samo mera kondicije – to je sveobuhvatna provera vitalnosti vašeg celokupnog biološkog sistema.
Merenje koje predviđa budućnost vašeg organizma
Naučne studije, uključujući istraživanja koja sprovodi Mayo Clinic, pokazale su zaprepašćujuću korelaciju između visokog VO2 max nivoa i smanjenog rizika od rane smrti. Zapravo, nizak nivo kardiorespiratorne kondicije može biti veći faktor rizika za prevremenu smrt nego pušenje, dijabetes ili bolesti srca.
Zvuči dramatično, ali podaci su jasni: ljudi sa visokim aerobnim kapacitetom imaju znatno manju šansu da razviju hronične bolesti poput hipertenzije, Alchajmerove bolesti ili određenih vrsta kancera. Razlog je jednostavan – telo koje efikasno upravlja kiseonikom lakše se bori sa upalnim procesima i brže se oporavlja od stresa.
Tehnologija u službi zdravlja: Od laboratorije do vašeg zgloba
Nekada je merenje ovog parametra zahtevalo odlazak u specijalizovane ustanove, trčanje na traci sa maskom preko lica i analizatore gasova. Iako je to i dalje najpreciznija metoda (tzv. CPET test), moderna tehnologija nam je omogućila da ove podatke imamo na dohvat ruke.
Uređaji poput Apple Watch, Garmin ili Whoop koriste napredne algoritme koji prate vaš puls i brzinu kretanja kako bi procenili vaš VO2 max. Iako ove procene mogu imati blaga odstupanja, one su neverovatno korisne za praćenje trendova. Ako vidite da vam se ovaj broj povećava tokom meseci, vi zapravo „podmlađujete“ svoj kardiovaskularni sistem.
Kako povećati svoj kapacitet i kupiti dodatne godine života
Dobra vest je da VO2 max nije fiksna vrednost zapisana u genima. Iako genetika igra ulogu, vaša aktivnost je ključni faktor. Stručnjaci predlažu dva glavna pravila za poboljšanje:
- Zona 2 trening (Baza): Duge, umerene aktivnosti poput brzog hodanja ili laganog džogiranja gde i dalje možete da razgovarate. Ovo gradi „infrastrukturu“ vašeg srca.
- HIIT (Visoki intenzitet): Kratki intervali maksimalnog napora (poput trčanja uzbrdo ili brzog biciklizma) koji prisiljavaju vaš organizam da poveća kapacitet za kiseonik. Čuveni Norwegian 4×4 metod se pokazao kao jedan od najefikasnijih načina za drastično podizanje VO2 max nivoa.
Dugovečnost kao krajnji cilj
Važno je razumeti da VO2 max prirodno opada sa godinama. Međutim, ako u četrdesetim godinama imate kapacitet sportiste, vaš pad će u sedamdesetim biti takav da ćete i dalje moći da budete aktivni, putujete i uživate u životu bez ograničenja. To je ono što dr Peter Attia u svojoj knjizi Outlive naziva „marginalnim decenijama“ – cilj je da poslednje decenije života provedemo funkcionalni, a ne vezani za krevet.
Na kraju dana, vaša težina na vagi vam može reći kako izgledate u ogledalu, ali vaš VO2 max vam govori koliko je vaš unutrašnji sistem spreman za dugu stazu.
