Svaki vlasnik psa se bar jednom suočio sa onim paničnim trenutkom kada njihov ljubimac, brzinom svetlosti, zgrabi nešto sumnjivo sa trotoara. Bilo da je u pitanju bačeni ostatak hrane, kamenčić ili nešto mnogo opasnije, ova navika, u stručnim krugovima poznata i kao istraživačko ponašanje ustima, može biti veoma stresna i rizična.

Iako nam se čini da to rade iz čiste tvrdoglavosti ili gladi, razlozi za ovakvo ponašanje su duboko ukorenjeni u njihovoj prirodi, ali i u nekim propustima koje mi, kao vlasnici, nesvesno pravimo.

Zašto psi koriste usta kao senzore?

Psima su usta ono što su nama ruke. Štenad, baš kao i mala deca, istražuju svet oko sebe tako što predmete stavljaju u usta da bi ispitali teksturu, ukus i miris. Međutim, kod odraslih pasa ovo može prerasti u ozbiljniji problem.

• Instinkt lovca: Miris hrane na ulici aktivira lovački nagon. Pas ne razmišlja o tome da li je ta hrana pokvarena ili tretirana otrovom; on vidi besplatan obrok.
• Dosada i anksioznost: Ako pas nije dovoljno fizički ili mentalno stimulisan, može početi da „usisava“ predmete kako bi privukao vašu pažnju (čak i negativna pažnja je za njih pažnja).
• Medicinski razlozi (Pika): Poremećaj poznat kao Pica nagoni pse da jedu nejestive stvari poput peska, gline ili izmeta. Ovo često ukazuje na nedostatak određenih minerala u ishrani ili na probleme sa varenjem.

Skrivene opasnosti na ulicama

Ono što pas vidi kao „poslasticu“, može biti smrtonosno. Najveći rizici uključuju:

1. Trovanja: Nažalost, trotoari mogu biti kontaminirani namerno postavljenim otrovima ili hemikalijama poput antifriza.
2. Gušenje i unutrašnje povrede: Oštre kosti, kamenje ili delovi plastike mogu izazvati gušenje ili probiti zidove želuca i creva.
3. Paraziti i bakterije: Ostaci hrane ili izmet drugih životinja su legla zaraze, poput salmonele ili crevnih parazita.

Kako odvići ljubimca od ove navike?

Dobra vest je da se ovo ponašanje može korigovati doslednim treningom. Ključ je u preventivi i učenju osnovnih komandi.

• Savladajte komandu „pusti“ ili „fuj“: Ovo je najvažnija lekcija koju vaš pas može naučiti. Počnite vežbu kod kuće sa igračkama. Kada pas pusti predmet, nagradite ga vrhunskom poslasticom. On mora da nauči da se odricanje od nečega uvek isplati.
• Budite prisutni u šetnji: Šetnja nije vreme za gledanje u telefon. Pratite govor tela svog psa. Ako vidite da mu se nos „zalepio“ za određeno mesto i rep počne ubrzano da se pomera, preduhitrite ga pozivom ili promenom smera kretanja.
• Korišćenje korpe kao zaštite: Ako vaš pas uporno pronalazi opasne stvari, nemojte se ustručavati da koristite korpu tokom šetnje. Postoje mekane, mrežaste korpe koje psu omogućavaju da normalno diše i pije vodu, ali mu fizički onemogućavaju da bilo šta pojede sa zemlje.
• Zamena fokusa: Nosite sa sobom njegovu omiljenu lopticu ili poslasticu. Ako primetite nešto sumnjivo na putu, skrenite mu pažnju na igračku pre nego što stigne do „plena“.

Kada je vreme za veterinara?

Ako primetite da vaš pas odjednom počne da pokazuje opsesivnu potrebu za gutanjem nejestivih stvari, obavezno proverite njegovu krvnu sliku. Možda mu nedostaju vitamini ili ima problem sa apsorpcijom nutrijenata.

Takođe, ako znate da je pas progutao nešto sumnjivo, nemojte čekati da se pojave simptomi poput povraćanja ili letargije – hitna intervencija može spasiti život.

Strpljenje i upornost su vaši najbolji saveznici. Vaš pas ne zna šta je za njega loše, ali vi znate. Obezbedite mu sigurnu šetnju i uživajte u zajedničkom vremenu bez straha.