Svi mi potajno, ili sasvim otvoreno, maštamo o dugačkom i zdravom životu. Ideja o proslavi stotog rođendana u dobrom zdravlju, okruženi praunucima, deluje kao ultimativni životni cilj. Iako genetika igra određenu ulogu, naučnici se slažu da su naše životne navike, a pre svega ono što stavljamo u tanjir, presudni faktori.

Dan Buettner, proslavljeni istraživač, novinar i tvorac koncepta „Blue Zones“ (Plave zone), posvetio je decenije proučavanju zajednica širom sveta u kojima ljudi žive najduže. Od Okinave u Japanu do Sardinije u Italiji, Buettner je tražio zajednički imenitelj dugovečnosti. Njegov zaključak je jasan: nije stvar samo u tome šta ovi ljudi jedu, već i u onome što nikada ne jedu.

Ako želite da povećate svoje šanse za dug i vitalan život, Buettner savetuje da ove četiri vrste namirnica trajno eliminišete iz svog doma.

1. Gazirani sokovi i zaslađeni napici

Prvi na listi za odstrel su gazirani sokovi. Buettner ih naziva „tečnim šećerom“ i smatra ih jednim od najvećih neprijatelja modernog zdravlja. Problem sa ovim napicima je što pružaju ogromnu količinu praznih kalorija bez ikakve nutritivne vrednosti.

Konzumacija gaziranih pića dovodi do naglih skokova insulina, što vremenom može uzrokovati insulinsku rezistenciju, dijabetes tipa 2 i gojaznost. U Plavim zonama, ljudi piju vodu, čajeve (često od divljeg bilja) i kafu. Voda je osnova života, a zaslađeni napici su prečica ka hroničnim upalama u organizmu.

2. Slane grickalice i čips

Svi volimo da grickamo uz film, ali kesica čipsa je prava tempirana bomba za naš organizam. Ove namirnice su obično prepune trans masti, konzervansa i ogromnih količina natrijuma (soli).

Prevelik unos soli direktno utiče na povišen krvni pritisak, što je glavni faktor rizika za srčane bolesti i moždani udar. Pored toga, čips i slične grickalice su dizajnirane da budu „zarazne“ – kombinacija masti i soli vara naš mozak da traži još, što dovodi do prejedanja. Umesto industrijskih grickalica, stogodišnjaci iz Buettnerovih istraživanja grickaju orašaste plodove (poput oraha ili badema), koji su bogati zdravim mastima i vlaknima.

3. Mesne prerađevine

Ako u frižideru imate salame, viršle, paštete ili slaninu, vreme je da razmislite o njihovom uklanjanju. Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala mesne prerađevine kao kancerogene grupe 1. To znači da postoji dovoljno dokaza da one mogu doprineti razvoju određenih vrsta raka, posebno raka debelog creva.

Ovi proizvodi su puni nitrata, soli i drugih aditiva koji služe za pojačavanje ukusa i produženje roka trajanja. Ljudi u Plavim zonama jedu meso retko, uglavnom u posebnim prilikama, i tada biraju sveže, neprerađeno meso, dok osnovu njihove ishrane čine biljke, pasulj i žitarice.

4. Komercijalni slatkiši i keksići

Kupovni keksi, kolači, krofne i ostali industrijski slatkiši su četvrta kategorija koju treba izbegavati. Osim šećera, oni su krcati rafinisanim brašnom i lošim mastima. Ovi sastojci izazivaju upalne procese u telu i ubrzavaju starenje ćelija.

U zajednicama dugovečnih ljudi, deserti se jedu, ali se prave kod kuće, od prirodnih sastojaka i zaslađuju se medom ili voćem, a ne belim šećerom. Zadovoljstvo dolazi iz kvaliteta, a ne iz količine industrijskog šećera.

Zaključak

Tajna dugovečnosti nije u skupim suplementima ili komplikovanim dijetama, već u povratku jednostavnoj, neprerađenoj hrani. Eliminacijom ove četiri grupe namirnica – gaziranih sokova, slanih grickalica, mesnih prerađevina i industrijskih slatkiša – značajno rasterećujete svoj organizam i smanjujete rizik od hroničnih bolesti. To ne znači da nikada više ne smete okusiti tortu ili čips, ali oni treba da budu retki izuzeci, a ne pravilo. Umesto toga, napunite kuhinju voćem, povrćem, mahunarkama i vodom. Vaše telo će vam biti zahvalno, a put do stotog rođendana postaće mnogo realniji cilj.