Kontrola krvnog pritiska u kućnim uslovima postala je standardna rutina za milione ljudi širom sveta. Redovno praćenje vrednosti može biti od presudnog značaja za prevenciju hipertenzije, srčanog i moždanog udara. Međutim, aparat za pritisak u rukama laika često može dati pogrešnu sliku o stanju organizma. Rezultati koji su viši ili niži od realnih ne samo da izazivaju nepotrebnu paniku, već mogu navesti i lekare na pogrešne korake u terapiji.
Merenje pritiska nije samo „navlačenje manžetne i pritisak na dugme“. Postoji čitav niz faktora, od položaja tela do aktivnosti pre samog čina, koji mogu drastično promeniti brojke na ekranu. Da biste dobili validne podatke, važno je da razumete i eliminišete faktore koji „lažu“ vaš merač.
Položaj tela: više od običnog sedenja
Jedna od najučestalijih grešaka dešava se pre nego što aparat uopšte počne sa radom. Položaj vaših ruku, nogu i leđa direktno utiče na pritisak u arterijama.
- Prekrštene noge: Mnogi automatski prekrštaju noge dok sede, ali ovo može podići sistolni pritisak za čak 2 do 8 mmHg. Noge uvek treba da budu ravno oslonjene na pod.
- Položaj ruke: Ruka na kojoj se vrši merenje mora biti u nivou srca i oslonjena na čvrstu podlogu (sto). Ako ruka visi pored tela ili je podignuta previsoko, aparat će zabeležiti netačne vrednosti.
- Oslonac za leđa: Sedenje na stolici bez naslona ili pogrbljen stav takođe veštački podižu pritisak. Uvek se zavalite u udobnu stolicu sa dobrim naslonom.
Uticaj spoljnih faktora i navika
Vaš vaskularni sistem reaguje na sve što unesete u organizam ili proživite neposredno pre merenja.
- Kofein i nikotin: Kafa, energetski napici ili cigareta pre merenja su strogo zabranjeni. Ovi stimulansi sužavaju krvne sudove i mogu podići pritisak za 10 do 20 jedinica. Potrebno je sačekati najmanje 30 do 60 minuta nakon konzumacije.
- Puna bešika: Možda zvuči čudno, ali puna bešika vrši pritisak na bubrege i aktivira nervni sistem, što može povećati očitavanje pritiska za 10 do 15 mmHg. Pre merenja obavezno ispraznite bešiku.
- Razgovor tokom merenja: Čak i najobičniji razgovor ili slušanje nekoga dok priča može podići vrednosti. Tokom procesa je neophodna potpuna tišina.
Veličina manžetne i „sindrom belog mantila“
Nije svaki aparat pogodan za svakog pacijenta. Veličina manžetne (trake koja se obmotava oko ruke) mora odgovarati obimu vaše nadlaktice. Ako je manžetna preuska, aparat će morati da je jače napumpa, što rezultira lažno visokim pritiskom. S druge strane, preširoka manžetna daje lažno niske rezultate.
Takođe, bitno je napomenuti fenomen poznat kao „sindrom belog mantila“ – skok pritiska zbog stresa u prisustvu lekara. Upravo zato je kućno merenje važno, ali samo ako se obavlja u stanju mirovanja. Pre nego što pritisnete dugme „Start“, sedite mirno bar pet minuta, bez gledanja u telefon ili televizor.
Pravilo dva merenja
Lekari preporučuju da se pritisak meri dva puta u razmaku od dva do tri minuta. Prvo očitavanje je često povišeno zbog inicijalnog uzbuđenja ili same reakcije tela na pritisak manžetne. Drugo merenje je obično realnije, a najprecizniji podatak dobija se izračunavanjem proseka ta dva merenja.
Zaključak
Pravilno merenje krvnog pritiska zahteva disciplinu i poznavanje sopstvenog tela kako bi se izbegle greške koje mogu biti opasne. Doslednost u primeni pravila o položaju tela, izbegavanju stimulansa i pravilnoj pripremi garantuje rezultate kojima vaš lekar može verovati. Mala odstupanja u tehnici merenja mogu dovesti do pogrešnih dijagnoza i nepotrebnog uzimanja medikamenata. Edukacija o ovim propustima je prvi korak ka uspešnom držanju hipertenzije pod kontrolom. Vaše srce zavisi od tačnih informacija, zato mu ih obezbedite na ispravan način. Zdravlje je previše dragoceno da bismo ga prepustili slučajnim greškama u kućnoj proceduri.
