Zima, sa svojim čarima snega i toplih napitaka, često stavlja našu kožu na ozbiljan test. Kombinacija niskih temperatura, oštrog vetra i suvog, pregrejanog vazduha u zatvorenim prostorijama predstavlja pravi stres za kožu, crpeći njenu prirodnu vlažnost i narušavajući zaštitnu barijeru. Rezultat su često crvenilo, zatezanje, perutanje i gubitak prirodnog sjaja.

Međutim, uz pravilan pristup nezi i nekoliko prilagođenih navika, koža može ostati zdrava, hidrirana i blistava čak i u najhladnijim danima. Ključ leži u razumevanju kako se zimska nega razlikuje od letnje i fokusiranju na zaštitu, hranjenje i vraćanje vlage.

1. Usvojite bogate, hranljive kreme i putere

Dok su leti idealni lagani, gelasti serumi i kreme, zima zahteva prelazak na težu artiljeriju. Na niskim temperaturama, naše lojne žlezde usporavaju proizvodnju sebuma (prirodnog ulja), što kožu čini ranjivijom.

• Lipidna barijera: Hladan vazduh direktno utiče na lipidni sloj kože koji je zadužen za zadržavanje vlage. Zato je neophodno koristiti kreme koje su bogate uljem, a ne samo vodom. Tražite sastojke poput ceramida, ši (shea) putera, avokadovog ulja, skvalana, pantenola i glicerina. Ovi emolijensi i humektanti pomažu u obnavljanju zaštitne barijere i „zaključavaju“ vlagu u koži.
• Vreme nanošenja: Kremu za lice i telo je najbolje naneti odmah nakon umivanja ili tuširanja, dok je koža još blago vlažna. Na taj način se vlažnost koju koža upija „zarobljava“ unutar površinskog sloja.
• Posebna pažnja za telo: Za negu tela, umesto standardnih losiona, koristite bogate putere za telo ili ulja. Ruke su takođe veoma izložene, pa su kreme sa visokim procentom uree ili pčelinjeg voska odlične za negu ispucale kože ruku.

2. Promenite rutinu čišćenja

Iako je primamljivo zagrejati se dugim, vrelim tušem, pretopla voda je jedan od najvećih neprijatelja zimske kože. Vrela voda uklanja prirodna ulja s kože, što dovodi do dehidracije i isušivanja.

• Mlake kupke, ne vrele: Skratite vreme tuširanja i koristite mlaku vodu. Temperatura ne bi trebalo da prelazi 37°C.
• Blagi čistači: Zimi izbegavajte agresivne penušave gelove i čistače koji sadrže sulfate i alkohol. Umesto toga, opredelite se za kremasta mleka, uljane ili balzam-čistače za lice. Ovi proizvodi nežno čiste kožu bez narušavanja njene prirodne masnoće.
• Piling s merom: Iako je piling važan za uklanjanje mrtvih ćelija i vraćanje sjaja, zimi ga treba smanjiti. Dovoljno je koristiti blagi, po mogućnosti enzimski piling ili piling sa mlečnom kiselinom, jednom do dva puta nedeljno, kako bi se izbegla iritacija već osetljive kože.

3. Ne zanemarujte UV zaštitu i usne

Često se veruje da UV zraci nisu opasni zimi, ali to je zabluda. Sunce, iako niže, i dalje emituje UV zračenje, a sneg reflektuje i do 80% UV zraka, pojačavajući njihov uticaj.

• SPF je obavezan: Krema sa zaštitnim faktorom (minimum SPF 15, a za boravak na planini i suncu SPF 30-50) trebalo bi da bude poslednji korak u jutarnjoj rutini. Ovo je posebno važno ako provodite vreme na snegu.
• Nega usana: Usne su tanke i nemaju lojne žlezde, zbog čega najbrže pucaju. Redovno koristite labela ili balzame za usne koji sadrže ulja, vosak, vitamin E ili neven, kako bi se stvorio zaštitni sloj i sprečio gubitak vlage.

4. Zaštita spolja i hidratacija iznutra

Zaštita kože podrazumeva kako negu proizvodima, tako i fizičku zaštitu i brigu o unutrašnjem stanju organizma.

• Fizička zaštita: Kada izlazite napolje, obavezno zaštitite izložene delove tela: lice šalom, ruke rukavicama, a glavu kapom. Šal je posebno efikasan za zaštitu obraza i nosa od direktnog udara vetra.
• Ovlaživači vazduha: Grejanje isušuje vazduh u prostorijama, smanjujući nivo vlage, što koža odmah oseti. Korišćenje ovlaživača vazduha u spavaćoj sobi i radnom prostoru značajno pomaže u održavanju vlage u koži i disajnim putevima.
• Pijenje vode: Hladnoća često smanjuje žeđ, ali telu je voda jednako potrebna kao i leti. Održavanje dovoljnog unosa tečnosti (voda, biljni čajevi, supe) ključno je za unutrašnju hidrataciju koja se odražava i na spoljašnji izgled kože.

5. Uloga ishrane i suplemenata

Ishrana igra ključnu ulogu u zdravlju kože, posebno zimi kada je prirodna odbrana oslabljena.

• Omega masne kiseline: Unos namirnica bogatih omega-3 i omega-6 masnim kiselinama (riba, orasi, laneno seme, čia seme) doprinosi jačanju ćelijskih membrana i prirodne lipidne barijere kože, čineći je otpornijom na isušivanje.
• Vitamini C i E: Vitamin C je esencijalan za sintezu kolagena, dok je vitamin E snažan antioksidans koji štiti ćelije od oštećenja. Uključite više citrusnog voća, peršuna, lisnatog povrća i orašastih plodova u zimsku ishranu.

Prilagođavanjem rutine nege i usvajanjem ovih navika, ne samo da ćete sprečiti isušivanje i pucanje kože, već ćete joj vratiti prirodnu elastičnost, mekoću i sjaj, omogućavajući joj da blista i u najhladnijim danima.