Svaka kupovina novog komada odeće često se pretvara u mali eksperiment. Zašto nam ponekad savršeno pristaje veličina 38 kod jednog proizvođača, dok se u pantalone istog broja, ali drugog brenda, jedva možemo uvući? Ova zbunjenost, koju poznaje gotovo svaki kupac, ukazuje na to da su konfekcijski brojevi danas daleko od univerzalnog standarda. U svetu masovne proizvodnje, etiketa sa brojem postala je, nažalost, prilično nepouzdana.
Od kroja po meri do industrijske enigme
Sistem veličina odeće kakav danas poznajemo nastao je iz čiste potrebe za standardizacijom koja je pratila razvoj tekstilne industrije. Pre masovne proizvodnje, odeća se šila po meri, a konfekcijski brojevi su bili nepotrebni. Pioniri u standardizaciji bili su proizvođači vojnih uniformi, gde je obim grudnog koša često bio ključna mera za određivanje „broja“.
Međutim, kada je u 20. veku tekstilna industrija počela rapidno da raste, javila se hitna potreba da se nađe jedinstveni sistem numerisanja za civilnu odeću, posebno žensku. Tada su pokrenuta antropometrijska istraživanja (merenja ljudskog tela) kako bi se stvorio „prosečni“ sistem. Problem je što je svaka zemlja ta istraživanja radila samostalno i na osnovu sopstvene populacije, što je dovelo do regionalnih razlika.
Zbog toga se evropska veličina 38 često ne poklapa sa američkom 36 ili britanskom 10 (što bi bio ekvivalent evropskom broju 38), jer su njihovi standardi razvijani na osnovu različitih istorijskih podataka i telesnih mera.
Geopolitika veličina: Nemački, francuski, britanski i američki standardi
Čak i u Evropi, gde bismo očekivali veću usklađenost, postoje značajne razlike u sistemu označavanja, što dodatno komplikuje kupovinu, naročito putem interneta. Na primer:
- Evropski (nemački) sistem: Najčešće korišćen sistem u kontinentalnoj Evropi, bazira se na poluobimu grudi (recimo, 44 cm za veličinu 44). Obeležava se parnim brojevima (36, 38, 40…).
- Francuski/italijanski sistem: Često se označava brojevima koji su za jedan ili dva broja veći od nemačkih (npr. italijanski 42 je otprilike nemački 38).
- Britanski sistem (UK): Koristi brojeve kao što su 8, 10, 12. Britanski 10 je obično ekvivalent evropskom 38.
- Američki sistem (SAD): Koristi brojeve 4, 6, 8. Američka 6 je obično jednaka evropskoj 38.
Ove razlike potiču od činjenice da svaki standard, nastao nezavisno, određuje svoje polazne tačke za merenje (obim grudi, struka, kukova) i koliko lakoće (dodatnog prostora u odeći) će kroj sadržati.
Marketinški trik: Fenomen Vanity Sizing
Još veći izvor frustracije je praksa poznata kao „vanity sizing“ (veličina sujete) ili inflacija veličina. To je marketinška strategija u kojoj brendovi postepeno povećavaju fizičke mere odevnog predmeta, ali zadržavaju isti, manji broj na etiketi.
Kako funkcioniše: Haljina sa etiketom „veličina 8“ danas je fizički veća od haljine „veličine 8“ proizvedene pre 30 godina. Na primer, obim grudi koji je 1937. godine odgovarao veličini 14 (evropski 44), 2011. godine je već bio označen kao veličina 0 (evropski XS/32).
Motivacija: Brendovi ovo rade iz psiholoških razloga. Kupci se osećaju bolje i srećnije kada mogu da stanu u manji konfekcijski broj nego što su očekivali. Ovaj osećaj samopouzdanja podstiče ih da kupe taj komad odeće i da se vrate brendu koji ih je „počastio“ manjim brojem. Dok potrošači u momentu kupovine dobijaju mentalni podsticaj, dugoročno to doprinosi konfuziji i nerealnim očekivanjima.
Suprotan trend: Short Sizing i Azijsko tržište
Zanimljivo je da su neki popularni fast fashion brendovi, koji dominiraju i na našem tržištu, počeli da primenjuju obrnutu praksu, koju neki nazivaju „short sizing“. Kod njih se dešava da su mere manje u odnosu na klasične evropske standarde, pa kupci moraju da posegnu za većim brojem nego što im obično treba.
Ovaj trend je delimično povezan i sa prilagođavanjem azijskom tržištu, gde su standardne telesne mere obično sitnije. Ako isti kroj i standardizovane tabele veličina koristi jedan globalni brend, to neminovno dovodi do toga da evropski kupac mora da uzme „veći“ broj.
Šta je rešenje za potrošače?
Sve ove nedoslednosti čine kupovinu odeće, posebno onlajn, pravim minskim poljem. S obzirom na to da ne postoji jedinstveni globalni standard, najbolje strategije za kupce su:
- Ignorišite broj, fokusirajte se na mere: Uvek proverite tabele veličina (size charts) koje brend nudi i, ako kupujete onlajn, koristite metar da izmerite svoj obim struka, kukova i grudi.
- Prostor za lakuću: Imajte na umu da kroj za kaput mora da sadrži veći dodatak za lakuću (prostor za kretanje) od, na primer, uske majice. Čak i isti brend, za različite artikle, mora da prilagodi mere zbog namene odeće.
- Tražite recenzije: Komentari drugih kupaca, koji često navode da li je odeća „veća“ ili „manja“ od uobičajenog, mogu biti dragocena pomoć.
U suštini, konfekcijski brojevi su danas manje pokazatelj vašeg tela, a više marketinška alatka i rezultat globalno neusklađene industrijske prakse.
