Svi mi divimo se prelepim kreacijama oko nas. Još važnije, većina nas veoma želi znati šta se nalazi izvan Zemlje. Kao u kaleidoskopu gde svedočimo različitim oblicima odraza, naš Univerzum ima mnogo neverovatnih stvari u sebi. Svi mi znamo da se naša Zemlja nalazi u Sunčevom sistemu, a Sunčev sistem je deo Univerzuma. Nijedan astronom nije mogao da proceni veličinu univerzuma ili njegovu tačku početka ili kraja. Naš univerzum je nesumnjivo ogroman i u poređenju sa svojom veličinom, naša planeta Zemlja je mikroskopska. Pogledajte najveće stvari u univerzumu:

1. NAJVEĆI ASTEROID

Ceres se naziva i patuljasta planeta i nalazi se u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Otkrio ju je Giuseppe Piazzi 1801. godine. Sferičnog je oblika i veličine je oko 945 kilometara, što ga čini najvećim asteroidom. Kada se pogleda njegova veličina i oblik, prvobitno je klasifikovan kao planeta, ali je kasnije, tokom 1850-ih godina, ponovo klasifikovan kao asteroid. Sastoji se od stene i leda.

2. NAJVEĆA ZVEZDA

Svi mi gledamo zvezdano nebo noću i kako one bljeskaju. Neki od nas čak pokušavaju da ih prebroje, ali smo li ikada shvatili njihovu veličinu? UY Scuti je najveća zvezda u Mlečnom putu. Otkrivena je prvi put od strane nemačkih astronoma 1860. godine. Većina nas je mislila da je Sunce najveća zvezda, ali UY Scuti ga nadmašuje čak 1.054.378.000 i 1.321.450.000 milja u veličini, što je 1700 puta više od Sunca i 21 milijardu puta njegove zapremine.

3. NAJVEĆA PLANETA

TrES-4b je najveća poznata planeta i otkrivena je 2006. godine u sazvežđu Herkules, na udaljenosti od oko 1.430 svetlosnih godina. Metoda koja je korišćena za otkriće ove planete je tranzit, a otkrivena je od strane Mandusheva i drugih. Kada se uporedi sa masom Jupitera, njena masa je 80 puta veća, a prečnik 70% veći. Gasni je džin i temperatura na ovoj planeti je vrlo visoka, a godina na ovoj planeti traje samo tri dana. Iako je otkrivena 2006. godine, objavljena je 2007. godine i udaljena je 4,5 miliona milja od Sunca.

4. NAJVEĆA GALAKSIJA

IC 1101 je najveća galaksija otkrivena u Univerzumu i ima masu od oko 100 biliona zvezda, nalazi se na oko milijardu svetlosnih godina udaljenosti. Od svoje jezgre, širi se oko 2 miliona svetlosnih godina. Da biste razumeli koliko je velika, Mlečni put ima samo 100.000 svetlosnih godina u prečniku, dok je IC 1101 6 miliona svetlosnih godina u prečniku. Tokom milijardi godina, usled sudara galaksija koje su činile njen deo, formirala se ova ogromna struktura. Otkrio ju je Frederick William Herschel 1790. godine, britanski astronom. To je jedna od poznatih najvećih stvari u univerzumu.

5. RADIO LOBE

Radio lobes su jaki radio emiteri. Na stranama galaksije postoje 2 režnja koji emituju radio signale. Obično su veoma veliki, verovatno stotine hiljada svetlosnih godina. Emisija radio signala rezultat je procesa sinhrotrona. Centralna galaksija rezultat je sudara dve galaksije. Iz akceleracionih diskova mlazevi pucaju daleko izvan galaksije i zrače na svojim talasnim dužinama. Radio lobes koji emituju zelene konture prikazani su na slikama teleskopa Habl u obliku zelenih linija koje obično prikazuju ose ovih radio lobesa.

6. NAJVEĆE CRNE RUPE

Supermasivna crna rupa je najveća u univerzumu i otkrivena je u centru masivnih galaksija. Ima masu veću od 10 milijardi puta masu Sunca. Mlečni put, najbliža galaksija, ima masu od 4 do 5 miliona puta veću od mase Sunca. Crne rupe imaju najveću gravitacionu privlačnost, čak ni svetlost ne može da pobegne. Čine se svetlima i okružene su diskovima od gasa i prašine koji se zagrevaju i emituju svetlost dok se okreću prema crnim rupama. To je jedna od najvećih stvari u univerzumu.

7. SUPER VOID

Pravac praznina prostora u kojima nedostaje oko 10.000 galaksija čini prazninu. Ima 30% galaksija u poređenju sa okolnim područjem. Najnovije istraživanje sugeriše da ove praznine izbacuju energiju dok svetlost prolazi i tako uzrokuju da područje bude hladno. Potrebno je stotinama miliona godina da pređe velike rupe, čak i fotoni svetlosti usporavaju kada prolaze, rezultirajući neprestanim širenjem praznina. Procenjeno je da ove praznine čine do 50% celokupnog univerzuma, a očekuje se da će taj broj rasti kako gravitaciona sila privlači sav okolni materijal prema sebi.

8. OGROMNI – LQG

LQG označava Veliku Grupu Kvazara. LQG-ovi zajedno čine relativno formirane najveće astronomske strukture u našem univerzumu. Huge – LQG se takođe naziva U1.27 i prostire se na oko 4 milijarde svetlosnih godina i prečnika od 1,4 milijarde godina. Otkrio ju je Roger G. Clowes u sektoru sazvežđa Lava 2013. godine. Smatra se da su to supermasivne rupe koje se hrane materijalom i jezgrima galaksija koje sjaje tokom kratkog perioda i traju oko 10 – 100 miliona godina. Da biste prešli ovu LQG, potrebno je oko 4 milijarde svetlosnih godina.

9. DIVAN PRSTEN GB

Astronomi neprestano otkrivaju čudne objekte u univerzumu, ali u nedavnoj prošlosti otkrili su prsten galaksija u opsegu od 5 milijardi svetlosnih godina oko sebe. Taj galaktički prsten otkriven je putem 9 Gamma Ray Burstova (GBR-ova) na udaljenosti od 7 milijardi svetlosnih godina i prečnika je 70% veći od Meseca. Studija otkriva da kada jedan kraj stigne do ogromne zvezde, ona se urušava i formira crnu rupu, a ogromna količina energije bljesne u usmerenom snopu.

10. KOSMIČKA MREŽA

Jedno istraživanje otkriva da je univerzum međusobno povezan i organizovan kao paučina. Svi univerzumi su povezani tankim jonizovanim gasom da bi formirali mrežu. Astronomi su počeli razumeti ovaj koncept kada su zračenja od kvazara prikazana. Slika otkriva međusobnu povezanost niti između galaksija. To je jedna od najvećih stvari u univerzumu.