Dijagnoza dijabetesa često dolazi sa neizvesnošću, što izaziva strah i nepotrebnu očajnost u porodici. Treba shvatiti da je dobijanje dijagnoze za bolest sreća. Mnogi ljudi se bore sa ovom bolešću bez dobijanja dijagnoze. Da bi se izbegle ozbiljne posledice po život, neophodna je rana dijagnoza i odgovarajuće upravljanje.
Vodite računa o stopalima
Visok nivo šećera u krvi može oštetiti nervne završetke i smanjiti protok krvi u stopalima. Posekotine i plikovi mogu izazvati opasne bolesti ako se ne tretiraju na vreme. Kao muškarac, tokom svakodnevnih aktivnosti vaša stopala mogu osećati nelagodu ili trnjenje usled dijabetesa. Stoga, prilikom odabira dijabetičkih čarapa namenjenih muškarcima, trebate obratiti pažnju na udobnost i one koje smanjuju osetljivost, bol i trnjenje stopala. Takođe, svakodnevno perite stopala u mlakoj vodi da biste izbegli probleme sa stopalima. Možda biste želeli da izbegavate kupanje stopala jer to može izazvati suvu kožu. Pazite pri sušenju stopala, posebno obratite pažnju na područje između prstiju. Nanesite losion ili vazelin na zglobove i stopala radi hidratacije. Izbegavajte nanošenje ulja ili krema između prstiju jer dodatna vlažnost može dovesti do infekcije. Trebali biste svakodnevno pregledavati stopala jer mogu imati plikove, žuljeve, crvenilo, rane ili oticanje.
Smanjite stres
Zdravlje svakog pojedinca zavisi od upravljanja stresom, ali kod dijabetesa to postaje još važnije. Zbog načina na koji telo reaguje na stres, problemi povezani sa dijabetesom mogu postati izraženiji. Ako je vaš stres toliko jak da vam ometa uobičajene odnose ili sumnjate da ste depresivni, posavetujte se sa svim lekarom ili endokrinologom. Na primer, endokrinolozi često sarađuju sa stručnjacima za mentalno zdravlje koji vam mogu pomoći u upravljanju prekomernim stresom. Trebate tretirati stres s poštovanjem. Stres često dovodi do zanemarivanja uobičajenih rutinskih postupaka za negu dijabetesa. Postavite granice kako biste kontrolisali stres. Postavite prioritete za svoje zadatke. Naučite tehnike opuštanja. Potrebno je dovoljno spavati. Iznad svega, održavajte pozitivan stav. Vi ste odgovorni za negu svog dijabetesa. Dijabetes vam neće sprečiti da vodite aktivnim i zdravim životom, pod uslovom da ste spremni da uradite svoj deo.
Planirajte redovne preglede očiju i lekarske preglede
Pored redovnih pregleda očiju i godišnjeg lekarskog pregleda, planirajte najmanje dva pregleda dijabetesa godišnje. Tokom lekarskog pregleda, lekar će vas pitati o ishrani i nivou fizičke aktivnosti, proveriti da li postoje komplikacije povezane sa dijabetesom, kao što su bolest srca, oštećenje nerava i oštećenje bubrega, i pregledati stopala radi otkrivanja mogućih problema koji zahtevaju negu. Ako imate problema sa očima usled dijabetesa, verovatno ćete češće posećivati oftalmologa. Da biste sprečili pogoršanje problema sa očima, možda će vam biti potrebna dodatna nega. Pregled očiju od strane specijaliste oftalmologa može biti detaljniji od pregleda kod uobičajenog lekara. Vaš oftalmolog će tražiti simptome katarakte, glaukoma i oštećenja mrežnjače.
Održavajte zdrave nivoe holesterola i krvnog pritiska
Visok krvni pritisak može oštetiti krvne sudove, baš kao i dijabetes. Budući da rezultirajuće oštećenje često može biti ozbiljno i brže se javlja kod osoba sa dijabetesom, visok holesterol takođe predstavlja problem. Srčani udar, moždani udar ili druge potencijalno fatalne bolesti mogu biti posledica kombinacije ovih stanja. Kontrolu visokog krvnog pritiska i holesterola možete značajno poboljšati pravilnom ishranom koja je siromašna masnoćama, solju i šećerom, redovnom fizičkom aktivnošću i izbegavanjem prekomernog konzumiranja alkohola. Ako je potrebno, vaš lekar vam može preporučiti uzimanje lekova na recept. Kada imate visok krvni pritisak, krv protiče kroz arterije sa većom silom, što može oštetiti zidove arterija. Vaš rizik od bolesti srca može se značajno povećati ako imate i visok krvni pritisak i dijabetes.
Prestanite pušiti
Pušenje otežava kontrolu dijabetesa, bez obzira na vrstu koju imate. Pušenje povećava rizik od razvoja ozbiljnih zdravstvenih problema izazvanih dijabetesom, kao što su bolest srca i oštećenje bubrega. Pušenje ometa cirkulaciju krvi, što može dovesti do čireva, infekcija i potencijalne potrebe za hirurškim amputacijama delova tela, poput stopala ili prstiju. Pušenje može doprineti razvoju retinopatije, očnog oboljenja koje može dovesti do slepila kod osoba sa dijabetesom. Pušenje može doprineti perifernim neuropatskim poremećajima kod osoba sa dijabetesom, koji se karakterišu oštećenjem nerava u rukama i nogama, što dovodi do nelagodnosti, utrnulosti, nedostatka koordinacije ili slabosti. Ako pušite i imate dijabetes, trebali biste odmah prestati radi svog zdravlja. Osobe sa dijabetesom koje prestanu pušiti bolje kontrolišu nivo šećera u krvi.
Uzimajte aspirin
Vaš lekar može preporučiti da svakodnevno uzimate niske doze aspirina kako biste smanjili rizik od srčanog udara i moždanog udara ako imate dijabetes i druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti kao što su visok krvni pritisak ili pušenje. Ako nemate druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, upotreba aspirina može nositi veći rizik od krvarenja nego što ima koristi. Posavetujte se sa svojim lekarom da biste utvrdili da li je svakodnevno uzimanje aspirina prava opcija za vas, kao i koja je optimalna doza aspirina. Kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok smrtnosti i oboljenja kod osoba sa dijabetesom. Pacijenti sa dijabetesom imaju dva puta veći rizik od razvoja CVD, poput vaskularne smrtnosti, moždanog udara i koronarne bolesti. Aspirin ima koristi u smanjenju kardiovaskularne smrtnosti i oboljenja kao sekundarno preventivna mera kod pacijenata sa dijabetesom. Iako ne postoji propisana doza aspirina, niske doze se često koriste u kliničkoj praksi. Veće doze povećavaju rizik od krvarenja, ali ne povećavaju efikasnost.
