Kao i većina ljudi, verovatno smatrate da je vino ili skupo ili da ga treba upariti sa odgovarajućom hranom da bi imalo dobar ukus. Međutim, vino je jednostavan napitak u kome svako može uživati, bez obzira na budžet ili ukus. Da bismo vam pomogli da započnete, evo deset najvažnijih stvari koje treba da znate o vinu.

1. POSTOJE SAMO TRI VRSTE VINOVE LOZE

Većina vina se pravi od jedne od tri vrste vinove loze: Cabernet Sauvignon, Chardonnay ili Merlot. Ipak, postoje hiljade različitih sorti vinove loze, pa se ne osećajte ograničeno samo na ove tri vrste.

2. BOJA VINA NE OZNAČAVA NUŽNO NJEGOVU VRSTU

Možda mislite da su sva crvena vina napravljena od crnih grožđa, a sva bela vina od belih grožđa, ali to nije uvek slučaj. Neka crvena vina se prave od belih grožđa. Boja vina određena je vrstom grožđa koje se koristi i postupkom proizvodnje vina. Na primer, bela vina mogu postati roze vina ako proizvođač vina dozvoli da kora grožđa ostane u kontaktu sa sokom na kratko vreme.

3. VINO SE PRAVI OD GROŽĐA, ALI NIJE SVAKO GROŽĐE POGODNO ZA VINO

Ne mogu se sve vrste grožđa koristiti za pravljenje vina. Neka grožđa se koriste samo za sveže konzumiranje ili za pravljenje grožđanog soka. Postoji mnogo različitih sorti vinove loze, svaka sa svojim karakteristikama. Vrsta grožđa će odrediti boju, ukus i arome vina.

4. VINO SE PRAVI OD ISCEĐENOG GROŽĐA

Proces pravljenja vina počinje sa ceđenjem grožđa. Isceđeno grožđe, kore, semenke i stabljike se zatim stavljaju u sud za fermentaciju, gde se dodaje kvasac. Kvasac pretvara šećer iz grožđa u alkohol. Proces može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

5. VINO SE FERMENTIŠE SA KVASCEM, ALI NE SVAKI KVASAC JE POGODAN ZA VINO

Postoji mnogo različitih vrsta kvasca, ali samo određene vrste su pogodne za vino. Vinski kvasac mora biti sposoban da izdrži visok nivo alkohola i da proizvede različite arome. Prilikom pravljenja vina važno je koristiti pravu vrstu kvasca kako bi se postigli najbolji rezultati.

6. VINO ČESTO STARI U HRASNOJ BURADI

Vino često stari u hrastovim buradima, što može dodati različite ukuse i arome vinu. Burad obično prave od francuskog ili američkog hrasta, pri čemu svaki tip hrasta daje vinu drugačije ukuse. Takođe, dužina vremena provedenog vina u buradima utiče na njegov ukus.

7. VINO SE FLAŠIRA KADA JE SPREMNO ZA PIĆE

Vino se obično flašira kada je spremno za piće, tako da ne mora dalje sazrevati. Međutim, neka vina mogu imati koristi od dodatnog starenja u flaši. To je obično slučaj sa crvenim vinima, koja mogu razviti složenije ukuse i arome tokom vremena.

8. VINO SE NAJBOLJE SLUŽI NA TEMPERATURI KOJA ISTIČE NJEGOVE UKUSE

Temperatura na kojoj se služi vino može značajno uticati na njegov ukus. Crvena vina se služe na nešto toplijim temperaturama od belih vina, a penušava vina se služe veoma hladna. Služenje vina na pravoj temperaturi može poboljšati njegov ukus. Možete pronaći idealnu temperaturu serviranja za različita vina putem brze pretrage na internetu.

9. POSTOJI MNOGO RAZLIČITIH NAČINA DA UŽIVATE U VINU

U vinu se može uživati na mnogo različitih načina. Može se piti samostalno ili se može kombinovati sa hranom. Može se takođe koristiti u kuvanju. Postoji mnogo različitih načina da uživate u vinu, pa eksperimentišite i pronađite onaj koji vam najviše odgovara. S obzirom na veliki izbor različitih vrsta vina, sigurno će postojati neko koje će vam se svideti.

10. VINO JE ŽIVO BIĆE KOJE SE MENJA TOKOM VREMENA

Vino je živo biće i menja se tokom vremena. Ukus vina može se menjati kako ono stari, stoga je važno pravilno ga čuvati. Vino treba čuvati na hladnom i tamnom mestu. Ako niste sigurni koliko dugo treba da sazreva određeno vino, konsultujte stručan izvor. Tako ćete ga moći uživati u njegovom vrhuncu i izbeći neprijatna iznenađenja.

Vino je složen i fascinantan napitak. Ima mnogo toga da se nauči o vinu, ali ovih 10 pojmova su dobar početak. Imajte ove stvari na umu sledeći put kada uživate u čaši vina i sigurno ćete ga još više ceniti. Uvek pijte odgovorno, jer prekomerno konzumiranje može dovesti do negativnih posledica.