Свечаност почиње у уторак у 11 часова сечењем славског колача након чега ће бити уручене плакете Одбора за изузетан допринос програмској делатности и Годишња награда Галерије за најбољу самосталну изложбу у сезони 2022/2023.

Добитници плакета су фестивал Београдске музичке свечаности (БЕМУС) и Институт за физику, док је уметница Марија Ћалић добитница Годишње награде Галерије за најбољу самосталну изложбу у сезони 2021/2022, за изложбу „Црно сунце“.

Плакета се додељује фестивалу уметничке музике БЕМУС, најстаријеми најзначајнијем фестивалу у Србији. Пре 55 година, тачније 7. октобра 1969. године, одржан је први концерт БЕМУС-а у Коларчевој задужбини. На овом концерту је наступила Београдска филхармонија са диригентом Живојином Здравковићем и совјетском виолинисткињом Ирином Бочковом. Од тада до овогодишњег БЕМУС-а у Коларчевој задужбини су одржана 562 концерта на којима су насупили бројни симфонијски оркестри, хорови, камерни ансамбли, солисти. Због велике посећености, БЕМУС се организовао на више локацијa, али је Коларчева задужбина била традиционално резервисана за најважнија дешавања.

Институт за физику у Београду, као институт од националног значаја за Републику Србију, врхунска је научноистраживачка установа за физику и сродне научне области. Институт ради и на популаризацији науке и приближавању најновијих научних достигнућа ширим слојевима кроз популарна предавања. Сарадња Института за физику и Задужбине Илије М. Коларца траје више деценија и одвија се кроз сарадњу са самом институцијом тако и са поједницима, најистакнутијим научницима запосленим у њој. Та сарадња резултирала је реализацијом више врло успешних и занимљивих циклуса предавања који су наишли на одличан одзив публике.

Изложба Марије Ћалић „Црно сунце“ настала је као резултат уметничког рада са фотографским архивама – кутијама слајдова купљених на београдској Каленић пијаци, које је уметница кроз креативан стваралачки процес претворила у материјализовани ресурс за креативна истраживања, резултирајући на крају настанком значењски вишеслојно промишљених уметничких дела која чине ову изложбу. Различити начини презентације реалности, која се некад одвијала, омогућили су уметници уношење слојева могућег, замишљаног и другачијег живота, које у реконструкцију уноси подсвест. Оваквим вишеслојно промишљеним концептом као и уметничким квалитетом, поставка „Црно сунце“ се издвојила у годишњем репертоару Галерије Коларчеве задужбине.

О Задужбини Илије М. Коларца

Илија Милосављевић Коларац (1800-1878) српски трговац, са изузетним разумевањем значаја културе и просвете, оставио је тестаментом сву своју имовину просвети и култури свога народа, оснивајући 1877. године две велике задужбине: Књижевни фонд (до данас је преведено и одштампано преко 200 књижевних, научних и дела из области културе) и Универзитетски фонд који је био намењен подизању Коларчевог народног универзитета, за представљање научних, књижевних и културних достигнућа образованих људи тадашњег времена.

Зграда Коларчевог народног универзитета подигнута је 1932. године (архитекта Петар Бајаловић). Програмска делатност на Коларцу почела је 19. октобра 1932. године, а први концерт у Великој дворани одржан је 4. фебруара 1932. године.

Од оснивања до данас Коларчева задужбина поштује вољу оставитеља да његова имовина буде трајно намењена култури, уметности и образовању српског народа.

Од 1968. године Одбор Задужбине Илије М. Коларца сваке године додељује Плакету Коларчеве задужбине за изузетан допринос развоју програма Задужбине, а од 1977. године Годишњу награду Галерије за најбољу изложбу у протеклој излагачкој сезони.