Prirodni svet nas konstantno iznenađuje, a sada nova istraživanja sugerišu da bi ‘fontane dijamanata’ mogle izbiti na površinu Zemlje kao deo značajnog geološkog događaja.

Prema istraživanju koje je sproveo Tomas Gernon, profesor nauke o Zemlji i klimi na Univerzitetu u Sautemptonu, raspad superkontinenata mogao bi ih izbaciti iz dubina Zemljinog jezgra.

Dijamanti se formiraju oko 150 kilometara ispod naših stopala i ispaljuju se naviše tokom erupcija kimberlita koje mogu putovati do 133 kilometara na sat i stvarati ogromne eksplozije na površini, navodi istraživanje objavljeno u časopisu Nature.

Gernon i njegov tim proučavali su ove kimberlite, a njihova istraživanja su pokazala da erupcije redovno nastaju otprilike 22 do 30 miliona godina nakon što ploče počnu da se razdvajaju. Jedan od slučajeva na koji se ukazuje u istraživanju desio se otprilike 25 miliona godina nakon što je superkontinent Gondvana počeo da se raspada u današnjoj Africi i Južnoj Americi. Razdvajanje ploča dovodi do toga da se stena iz gornjeg plašta i donje kore meša i protiče jedna protiv druge, uzrokujući nestabilnost i na kraju vodeći do erupcija.

Takođe dovodi do toga da se stena, voda i ugljen-dioksid kombinuju s mineralima poput dijamanata, što sve zajedno stvara eksplozivne naboje prema površini Zemlje – a istraživači se nadaju da njihov rad može pomoći u potrazi za neistraženim nalazištima dijamanata.

Gernon je rekao: „Dijamanti su stajali na dnu kontinenata stotinama miliona ili čak milijardama godina. Moraju postojati neki podsticaji koji ih jednostavno iznenada pokreću, jer su same erupcije zaista moćne, zaista eksplozivne.“