Svake godine, 1. decembara se obeležava kao Svetski dan borbe protiv AIDS-a kako bi se širila svest o HIV-u, pružila podrška osobama koje žive s HIV-om i obeležilo sećanje na one koji su umrli od HIV-a. Tema za Svetski dan borbe protiv AIDS-a 2022. godine je „Stavljajući sebe na test: Postizanje jednakosti kako bi se okončao HIV.“ Tema takođe naglašava važnost testiranja na HIV. „Svi bi trebali da se testiraju na HIV i znaju svoj status.

Mnogi mitovi o HIV-u i AIDS-u doprinose predrasudama i stigmatizaciji ove bolesti. Evo nekih od najčešćih.

1. Mit: „HIV se može prenositi kroz suze, znoj, komarce, bazene ili običan kontakt“

Stvarnost: HIV se može prenositi samo putem zaražene krvi, sperme, vaginalnih tečnosti i majčinog mleka. Najčešći načini prenosa HIV-a su nezaštićeni seksualni kontakt i/ili deljenje igala s osobom koja je HIV-pozitivna. HIV takođe može biti prenet s majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju da se alati koji su namenjeni za prodiranje u kožu koriste samo jednom, a zatim se odbace ili temeljno očiste i sterilizuju između klijenata. Ako razmišljate o tetovaži ili probijanju tela, pitajte osoblje koje mere preduzimaju kako bi sprečili širenje HIV-a i drugih infekcija prenosivih krvlju, poput hepatitisa B. Takođe možete kontaktirati lokalno odeljenje za zdravstvo da biste saznali koje su sterilizacijske procedure prisutne u lokalnom području za ove vrste poslovanja.

Sledeće „telesne tečnosti“ poput suza, znoja, pljuvačke, urina i stolice NISU zarazne.

2. Mit: „Budući da sam HIV-pozitivna, ako ostanem trudna, preneću bolest svom nerođenom detetu“

Stvarnost: Ovo je nekada bilo tačno, ali više nije. Savremeni lekovi su izuzetno efikasni u sprečavanju prenosa HIV-a tokom trudnoće i porođaja. Kada se kombinuju sa drugim intervencijama, uključujući hranjenje formulom, kompletan tretman može smanjiti rizik prenosa ispod 2%. Čak i tamo gde su resursi ograničeni, jedna doza leka data majci i detetu može smanjiti rizik za polovinu. Bez tretmana, ovaj rizik je oko 25% u Sjedinjenim Američkim Državama. Lekovi koji mogu sprečiti prenošenje HIV-a s majke na dete nazivaju se antiretrovirusni (ARV) lekovi. ARV lekovi su lekovi koje takođe uzimaju HIV-pozitivne žene koje nisu trudne, kako bi se sprečilo da obole. Kliknite ovde za više informacija o HIV-u i trudnoći.

3. Mit: „Nije AIDS taj koji ubija ljude; već lekovi koje uzimaju“

Stvarnost: Lekovi za HIV, poznati kao antiretrovirali, ne izlečuju HIV, ali mogu pomoći da se ljudi održe zdravima tokom mnogo godina. Ljudi su umirali od AIDS-a pre nego što su postali dostupni antiretrovirali. Od početka kombinovane terapije lekovima za HIV 1996. godine, prosečno očekivano trajanje života HIV-pozitivnih ljudi u Evropi i Severnoj Americi je poraslo. Pored toga, stope smrtnosti HIV-pozitivnih ljudi koji primaju kombinovanu antiretrovirusnu terapiju su se smanjile. Nažalost, lekovi za HIV imaju nuspojave i toksičnost (za neke ljude) koje mogu biti potencijalno opasne po život u vrlo retkim slučajevima. Dobra vest je da mnogi noviji lekovi za HIV imaju manje nuspojava i lakše se uzimaju.

4. Mit: „Pacijenti s HIV-om ne bi trebali jesti hranu bogatu kalorijama i proteinima“

Stvarnost: Ishrana bogata kalorijama i proteinima može biti važna za ljude s HIV-om kako bi održali svoje zdravlje. Imajući uravnoteženu ishranu koja je bogata hranljivim sastojcima može pomoći u jačanju imunološkog sistema i održavanju vitalnosti. Pacijenti s HIV-om često imaju posebne nutritivne potrebe, posebno zbog uticaja HIV-a na apetit, probavu i apsorpciju hranjivih materija. Stoga je važno da se konsultujete sa zdravstvenim stručnjakom ili nutricionistom kako biste dobili pravilne smernice o ishrani prilagođenoj vašim individualnim potrebama.

Stvarnost: Dobra ishrana može poboljšati vaše zdravlje i usporiti napredovanje HIV infekcije. Možda ćete imati problema s hranjenjem ako imate rane u ustima, proliv, mučninu ili jednostavno loš apetit. Evo nekoliko načina kako možete uneti hranljive sastojke u svoju ishranu:

Pijte napitke ili šejkove bogate kalorijama i proteinima. Dodavanje praha od mleka može povećati hranljivost drugih pića.

Pijte 8 do 10 čaša filtrirane vode svaki dan.

Imajte pri ruci hranljive grickalice poput orašastih plodova i šargarepice.

Jedite namirnice bogate kalorijama ako gubite na težini.

Obratite se svom lekaru ako izgubite 5 ili više kilograma a niste nameravali.

Razgovarajte sa svojim lekarom o uzimanju multivitamina svakodnevno. Uzimajte multivitamin uz obrok kako biste sprečili probleme sa želucem.

5. Mit: „Pacijenti s HIV-om ne bi trebali vežbati da bi izbegli nepotrebno naprezanje“

Stvarnost: Osnovna fizička aktivnost je važna za svakoga, bez obzira na fizičko stanje. Osim što jača mišiće i poboljšava snagu, vežbanje može značajno poboljšati imunološki sistem i pomoći vam u upravljanju stresom, što je posebno korisno za osobe koje žive s HIV-om. Postoje dva glavna tipa vežbanja koji mogu biti korisni za osobe koje žive s HIV-om: vežbe otpora i aerobne vežbe. Vežbe otpora (trening sa tegovima) povećavaju gustinu i masu mišića u vašem telu. Ovaj tip vežbanja je verovatno najvažniji za osobe s HIV-om jer više mišića znači bolju funkciju imunološkog sistema. Vežbe otpora mogu uključivati zgibove, sklekove i čučnjeve, ali su još efikasnije kada se koriste tegovi. Ako nemate pristup teretani, budite kreativni! Umesto tegova, jednostavno koristite uobičajene predmete u kući kao što su konzerve supa, knjige ili posude za mleko napunjene vodom ili peskom.

Iako se aerobni trening ne preporučuje osobama koje imaju iscrpljivanje ili nenamerno gubljenje težine, ove osobe mogu imati velike koristi od vežbi otpora. Generalno, pokušajte da se bavite nekom vrstom fizičke aktivnosti barem svaki drugi dan. Ako volite da vežbate svakodnevno, možete razmotriti smenu dana kada vežbate aerobno i dana kada vežbate s tegovima.

6. Mit: „Stariji građani nisu izloženi riziku od HIV-a“

Stvarnost: Kada razmišljamo o HIV-u, imamo određene populacije na umu. Često čujemo o njegovim posledicama kod mladih muškaraca i žena, gej i transrodne populacije, beskućnika i intravenskih korisnika droga. Retko razmišljamo o HIV-u i starijim građanima. Niko ne govori o HIV-u i starijim odraslima. Nije čudo da kada razgovarate s našim starijim građanima, oni osećaju da HIV nije rizik za njih. Istina je da podaci o nadzoru HIV-a pokazuju da 11 posto svih novih slučajeva AIDS-a zahvata osobe starije od 50 godina. Statistike takođe pokazuju da su novi slučajevi AIDS-a brže porasli među populacijom starijom od 50 godina nego među osobama mlađim od 40 godina. Sledeće informacije pružaju uvid u HIV i populaciju starijih odraslih osoba i šta se može učiniti kako bi se podigla svest, usporila stopa infekcije i održao visok kvalitet života naših starijih osoba. Heteroseksualni prenos kod muškaraca starijih od 50 godina je porastao za 94 posto, a stopa se udvostručila kod žena od 1991. godine. I dok se sredstva za prevenciju i obrazovanje usmeravaju prema mladim odraslim populacijama, stariji ljudi ne dobijaju edukaciju o sigurnom seksu i nastavljaju da se inficiraju HIV-om.