Sindrom nemirnih nogu (RLS – Restless leg syndrome) je neurološki poremećaj koji pogađa milione ljudi širom sveta, izazivajući neodoljivu i često neprijatnu potrebu za pomeranjem nogu. Ovaj poremećaj može značajno uticati na kvalitet sna, svakodnevno funkcionisanje i opšti kvalitet života. Iako je čest, često se pogrešno razume ili dijagnostikuje, što može odložiti lečenje.
U ovom blogu ćemo istražiti šta je sindrom nemirnih nogu, simptome na koje treba obratiti pažnju i moguće uzroke ovog frustrirajućeg stanja.
Šta je sindrom nemirnih nogu (RLS)?
Sindrom nemirnih nogu, poznat i kao Vilison-Ekbonova bolest, je stanje koje karakteriše neodoljiva potreba za pomeranjem nogu, obično kao odgovor na neprijatne senzacije. Simptomi se najčešće javljaju tokom perioda neaktivnosti, kao što je sedenje ili ležanje, i najizraženiji su uveče ili noću. Pomeranje nogu često pruža privremeno olakšanje, ali se senzacije mogu brzo vratiti kada osoba ponovo bude u mirnom položaju.
RLS može varirati od blagih do ozbiljnih slučajeva, a intenzitet simptoma može varirati. Za neke ljude, to je samo manja neprijatnost, dok za druge može ozbiljno uticati na sposobnost da imaju kvalitetan san ili da obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Simptomi sindroma nemirnih nogu
Ključna karakteristika RLS-a je potreba za pomeranjem nogu, ali postoje i drugi uobičajeni simptomi koji definišu ovo stanje:
1. Neprijatne senzacije u nogama
Osobe sa RLS-om često opisuju različite neprijatne senzacije u nogama, kao što su:
- Trnci ili osećaj „iglica“
- Puzanje ili gmizanje po nogama
- Peckanje ili svrab
- Povlačenje ili pulsiranje
Ove senzacije obično pogađaju potkolenice, ali se ponekad mogu proširiti na butine, stopala, ruke ili čak druge delove tela.
2. Pogoršanje simptoma u stanju mira
Simptomi RLS-a su obično primetniji kada je osoba u stanju mira, kao što je sedenje duže vreme, ležanje u krevetu ili tokom dugih letova ili vožnji automobilom. Neprijatnost obično izaziva potrebu za pomeranjem kako bi se ublažile senzacije.
3. Olakšanje pomeranjem
Privremeno olakšanje često dolazi kada se noge pomeraju. Ovo može uključivati hodanje, istezanje ili čak tresenje nogu. Međutim, ovo olakšanje je obično kratko, a simptomi se mogu vratiti čim osoba prestane da se kreće.
4. Simptomi su gori uveče ili noću
Simptomi RLS-a su obično blaži ili nepostojeći tokom dana, ali su jači uveče ili noću. To može dovesti do poteškoća sa uspavljivanjem ili održavanjem sna, što rezultira nesanicom i umorom.
5. Poremećaji sna
Pošto su simptomi RLS-a izraženiji noću, oni mogu značajno poremetiti san. Mnogi ljudi sa RLS-om imaju poteškoća da se uspavaju, često se bude tokom noći ili pate od periodičnih pokreta ekstremiteta u snu (PLMS), koji su nevoljni trzaji nogu tokom sna.
6. Dnevni umor i promene raspoloženja
Loš kvalitet sna može dovesti do umora, razdražljivosti i poteškoća sa koncentracijom. U teškim slučajevima, RLS može uticati na raspoloženje i mentalno zdravlje, doprinosći anksioznosti ili depresiji.
Šta uzrokuje sindrom nemirnih nogu?
Tačan uzrok sindroma nemirnih nogu nije u potpunosti poznat, ali se veruje da nekoliko faktora može doprineti njegovom razvoju. Postoje dve vrste RLS-a: primarni (idiopatski) RLS i sekundarni RLs.
1. Primarni RLS
Primarni RLS se smatra naslednim stanjem, što znači da se može prenositi u porodicama. Često počinje pre 40. godine i obično je doživotno stanje. Korenski uzrok primarnog RLS-a nije dobro razjašnjen, ali istraživači veruju da može biti povezan sa disfunkcijom dopamina u mozgu.
Dopamin je neurotransmiter odgovoran za kontrolu pokreta i koordinacije. Svaki poremećaj u dopaminskim putevima može dovesti do poremećaja kretanja, poput RLS-a i Parkinsonove bolesti, iako su to različita stanja.
2. Sekundarni RLS
Sekundarni RLS se javlja zbog osnovnog zdravstvenog stanja ili spoljašnjeg faktora. Neki od uobičajenih uzroka sekundarnog RLS-a uključuju:
- Nedostatak gvožđa: Nizak nivo gvožđa u mozgu može uticati na proizvodnju dopamina, što dovodi do simptoma RLS-a. Zbog toga suplementacija gvožđa često može poboljšati simptome kod nekih ljudi.
- Trudnoća: Trudnice, naročito u trećem tromesečju, imaju povećan rizik od razvoja RLS-a. Simptomi obično nestaju nakon porođaja.
- Hronična bubrežna bolest: Osobe sa problemi sa bubrezima često pate od nedostatka gvožđa i oštećenja nerava, što može doprineti RLS-u.
- Periferna neuropatija: Oštećenje nerava u nogama, često uzrokovano stanjima poput dijabetesa ili alkoholizma, može dovesti do RLS-a.
- Određeni lekovi: Neki lekovi, poput antidepresiva, antipsihotika, antihistaminika i blokatora kalcijumovih kanala, mogu izazvati ili pogoršati simptome RLS-a.
- Druga stanja: Stanja poput Parkinsonove bolesti, multiple skleroze i reumatoidnog artritisa ponekad su povezana sa RLS-om.
Faktori rizika za sindrom nemirnih nogu
Nekoliko faktora može povećati rizik od razvoja RLS-a, uključujući:
- Genetika: Porodična istorija RLS-a povećava verovatnoću razvoja ovog stanja.
- Starost: RLS može nastati u bilo kom uzrastu, ali simptomi često postaju izraženiji sa godinama.
- Pol: Žene su sklonije razvoju RLS-a nego muškarci, naročito tokom trudnoće.
- Hronične bolesti: Stanja poput dijabetesa, bubrežnih bolesti i periferne neuropatije mogu povećati rizik.
- Životni stil: Pušenje, prekomerna konzumacija alkohola i sedentarni način života mogu pogoršati simptome RLS-a.
Pridružite se našoj Viber grupi!
