Dugo su nam predstavljani kao „spas“ u borbi protiv suvišnih kilograma i dijabetesa. Veštački zaslađivači su preplavili police prodavnica, nalazeći se u svemu – od dijetalnih sokova i žvakaćih guma, pa sve do jogurta i fitnes barova. Međutim, naučna zajednica sve češće podiže crvenu zastavicu. Najnovija istraživanja sugerišu da ovi aditivi, koje konzumiramo misleći da činimo uslugu svom telu, mogu imati razorne posledice po naš kardiovaskularni i kognitivni sistem.

Iza privlačne etikete „bez šećera“ kriju se složena hemijska jedinjenja koja naša tela ne prepoznaju uvek na pravi način. Studije sada povezuju preteranu konzumaciju određenih zaslađivača sa povećanim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih stanja koja daleko prevazilaze puko brojanje kalorija.

Eritritol i ksilitol: da li su „prirodne“ zamene bezbedne?

Poseban fokus naučnika u poslednje vreme pao je na šećerne alkohole, među kojima su najpoznatiji Erythritol i Xylitol. Iako se oni prirodno nalaze u malim količinama u voću i povrću, industrija ih koristi u koncentracijama koje su hiljadama puta veće od onih koje se sreću u prirodi.

Istraživanje koje je sprovela čuvena Cleveland Clinic otkrilo je direktnu vezu između visokih nivoa eritritola u krvi i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara. Kako se to dešava? Čini se da ovaj zaslađivač olakšava trombocitima (ćelijama krvi zaduženim za zgrušavanje) da se aktiviraju i formiraju ugruške. Ovi ugrušci mogu putovati do srca ili mozga, blokirajući protok krvi i izazivajući fatalne ishode.

Uticaj na zdravlje mozga i neurološke funkcije

Pored srca, na udaru je i naš najvažniji organ – mozak. Konzumacija veštačkih zaslađivača poput aspartama (Aspartame) već godinama je tema debata, ali novi podaci ukazuju na to da oni mogu uticati na neurohemiju mozga.

Pojedini istraživači upozoravaju da stalna stimulacija receptora za slatko bez pratećeg unosa kalorija zbunjuje mozak. To dovodi do:

• Povećanja apetita: Mozak očekuje energiju koju ne dobija, što rezultira kasnijim prejedanjem.
• Kognitivnih problema: Neki korisnici prijavljuju „maglu u glavi“, pad koncentracije i glavobolje nakon konzumacije pića sa nula kalorija.
• Poremećaja mikrobioma: Sve je više dokaza da ovi zaslađivači menjaju sastav bakterija u našim crevima, što je proces koji je direktno povezan sa mentalnim zdravljem putem takozvane ose creva–mozak.

Kako čitati deklaracije i zaštititi se?

Najveći problem je što su ovi sastojci često „skriveni“ pod različitim imenima. Ako na proizvodu piše „bez dodatog šećera“ ili „light“, obavezno potražite sastojke kao što su Sucralose, Saccharin, Stevia (koja se često meša sa eritritolom radi volumena) ili pomenute šećerne alkohole.

Iako Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) postepeno pooštrava smernice, na potrošačima je da budu oprezni. Umerenost je ključna, ali idealno bi bilo potražiti prirodne alternative u njihovom izvornom obliku ili postepeno navikavati nepca na manje sladak ukus hrane i pića.

Zaključak

Naučni dokazi koji povezuju veštačke zaslađivače sa rizicima po srce i mozak postaju previše jasni da bi se ignorisali. Iako su decenijama smatrani bezazlenim prečicama do vitke linije, njihova uloga u formiranju krvnih ugrušaka i narušavanju metaboličkog balansa zahteva hitnu reevaluaciju naših prehrambenih navika. Zdravlje se ne može postići hemijskim zamenama, već razumevanjem onoga što zaista unosimo u svoj organizam. Najsigurniji put ostaje povratak celovitoj hrani i vodi kao primarnom izvoru hidratacije. Naše srce i mozak zaslužuju pravu energiju, a ne laboratorijski dizajnirane iluzije slatkoće.