Inteligencija je valuta budućnosti. Način na koji se svet menja, vrsta života koji ćete živeti neće zavisiti od toga koliko naporno možete da radite, već od kvaliteta vašeg razmišljanja. Izuzetna inteligencija može značiti veću slobodu, veći mir, veće bogatstvo i sveukupno bolji život.
Međutim, suprotno onome u šta većina ljudi veruje, inteligencija nije ono što nasleđujete. To je nešto što se može razviti tokom vremena.
U ovom članku želimo da podelimo 4 znaka više inteligencije. Ako pokazujete ove znake, sjajno. Ako ne, pokušajte razviti ove osobine. Hajde da zaronimo.
Retki znakovi izuzetne inteligencije
1. Za vas, ‘kako’ dolazi posle ‘šta’
Hronologija ovih pitanja zapravo je veoma važna. Dozvolite nam da objasnimo.
- Za normalne ljude, ‘šta’ dolazi posle ‘kako’. To znači da oblikuju svoje želje u zavisnosti od toga koliko su trenutno kompetentni. Na primer, student koji zna samo kako da položi ispit, a ne da ga savlada, želeo bi običan fakultet pre nego što se prijavi za prijemni ispit.
- Za ljude sa izuzetnom inteligencijom, ‘kako’ dolazi posle ‘šta’. To znači da prvo odluče šta žele, a zatim razmisle ‘kako’ to postići. To znači da student cilja na elitni fakultet i kasnije razmišlja o tome kako da se upiše.
Ljudi koji ograniče svoje želje na svoju trenutnu kompetenciju, sebe zatvaraju i ne uspevaju da rastu. Sa druge strane, ljudi koji teže prema višoj kompetenciji, bude znatiželju da uče i unapređuju svoju kompetenciju.
Ovo je ono što je Kobe Bryant rekao u intervjuu dok je govorio o tome kako podstiče ljude da budu najbolja verzija sebe.
Ako imamo projekat i vi kažete: ‘U redu, to mogu.’, to nije projekat koji želimo. Projekti koji kažu: ‘Ne znam da li mogu da animiram to.’, ‘Ne znam kako da napišem tu priču.’, ‘Ne znam kako da to uradim.’, to su stvari koje želimo. Jer kroz tu znatiželju, dostići ćete nivo koji niste mislili da je moguć.”
2. Donosite rešenja, a ne samo probleme
Postoje dve vrste ljudi.
Osoba koja prilazi svom nadređenom, kaže im šta je problem i čeka da nadređeni ponudi rešenje. Osoba koja, kad naiđe na problem, dolazi sa rešenjima, a zatim prilazi svom nadređenom sa mogućim rešenjem problema. Naravno, kad započinjete u bilo kojoj oblasti, početno ćete biti prva vrsta osobe. To je zato što tek treba da naučite. Međutim, većina ljudi ostaje na tom mestu zauvek. Ne razvijaju se u drugu vrstu osobe i zato ne doprinose mnogo.
Vaš zadatak je da budete druga vrsta osobe. Kad se pojavi problem, trebali biste pokušati da razumete o čemu se radi. Zatim, umesto da dođete samo sa jednim rešenjem, pokušajte da dođete sa nekoliko njih. Odite do svog nadređenog ili mentora i predstavite im svoj izbor rešenja. A kad izaberu jedno ili odbiju sva, prihvatite povratne informacije i pokušajte da razumete zašto. To će vam pomoći da bolje učite.”
3. Svesni ste svojih pristrasnosti
U knjizi “Brzo razmišljanje, sporo razmišljanje”, Daniel Kahneman govori o dva tipa razmišljanja: brzo i sporo. Naši mozgovi su razvili takav sistem kako bi povećali efikasnost.
Ne možete provesti puno vremena razmišljajući o svakoj maloj odluci koju donosite tokom dana. Zato je vaš mozak razvio sposobnost brzog razmišljanja. Ovakvo razmišljanje je moguće zahvaljujući heuristikama, ili ono što nazivamo mentalnim prečicama.
Takve mentalne prečice su efikasne u većini situacija. Međutim, istovremeno vas čine podložnim nizu kognitivnih pristrasnosti jer su mentalne prečice moguće samo kada ignorišete određenu količinu informacija. Na primer, pristrasnost potvrde čini vas slepim za dokaze koji idu protiv vaših postojećih verovanja, a vi ste prijemčivi samo za dokaze koji potvrđuju vaša verovanja. Kada ste podložni takvim pristrasnostima, istina vam izmiče.
Znak više inteligencije je da ste svesni takvih pristrasnosti. A posebno ste pažljivi prema njima kada su ulozi visoki.
4. Možete da stavite svoju inteligenciju na povodac kad je potrebno
Lekari su najgori pacijenti. Advokati su najgori klijenti. Znate zašto? Jer njihova inteligencija stoji na putu.
Ovo važi i za učenike. Kada ne znamo ništa i znamo da ne znamo ništa, lako je učiti. Međutim, kada nešto naučimo, počnemo se osećati kao da smo mnogo naučili. To nas čini otpornim na dalje učenje.
Na primer, kada ste vešti u nečemu i želite postati izuzetni u nečemu, unajmite dobrog mentora. Međutim, kada pokušaju da vas nauče nečemu, osećate se kao da nisu u pravu jer mislite da znate mnogo. Ali u stvarnosti, vi grešite.
Prave inteligentne osobe znaju da njihova inteligencija može da im stane na put. Zato se obučavaju da predaju svoju vlastitu inteligenciju dok uče. Znaju kako da je stave na povodac.
Pridružite se našoj Viber grupi!
