Sa dolaskom toplijih meseci i buđenjem prirode, mnogi ljudi se suočavaju sa neprijatnim simptomima koji mogu lako da se zamene – kijanjem, curenjem nosa, kašljanjem. Dilema koja se često javlja jeste da li je u pitanju bezazlena prehlada ili dosadna sezonska alergija. Razlikovanje ova dva stanja je važno kako bi se preduzele odgovarajuće mere i olakšali simptomi.

Jedan od ključnih faktora za razlikovanje jeste vreme pojave simptoma. Prehlada obično nastupa postepeno, sa prvim znacima poput grlobolje i umora, koji se razvijaju u curenje nosa i kašalj tokom nekoliko dana. S druge strane, simptomi sezonske alergije, poznate i kao polenska groznica ili alergijski rinitis, često se javljaju iznenada, posebno nakon izlaganja alergenima poput polena trava, drveća ili korova.

Priroda sekreta iz nosa takođe može biti indikativna. Kod prehlade, sekret je u početku obično vodenast, a zatim može postati gušći i žućkast ili zelenkast. Kod alergija, sekret je najčešće vodenast, bistar i obilan, i traje dokle god je osoba izložena alergenu.

Kijanje je čest simptom oba stanja, ali postoje razlike. Kod prehlade, kijanje je obično ređe i javlja se sporadično. Alergije su često praćene serijskim, napadnim kijanjem, ponekad i po desetak puta uzastopno.

Još jedan značajan simptom koji ukazuje na alergiju je svrab. Svrab očiju, nosa, grla, pa čak i kože, retko se javlja kod prehlade, dok je kod alergija prilično čest i može biti veoma izražen. Oči mogu biti crvene, suzne i iritirane.

Bolovi u telu i povišena temperatura su tipičniji za prehladu. Iako se kod alergija može javiti blagi umor, groznica i jaki bolovi u mišićima obično nisu prisutni. Glavobolja se može javiti kod oba stanja, ali je kod prehlade često praćena i opštim osećajem malaksalosti.

Trajanje simptoma je takođe važan faktor. Prehlada obično traje od nekoliko dana do najviše dve nedelje, nakon čega simptomi postepeno nestaju. Simptomi alergije mogu trajati nedeljama ili čak mesecima, sve dok traje sezona polena ili dok je osoba izložena drugim alergenima. Oni se mogu smanjiti kada se osoba udalji od alergena, na primer, boravkom u zatvorenom prostoru tokom perioda visoke koncentracije polena.

Pored navedenih simptoma, važno je obratiti pažnju na ponavljanje simptoma u određenom periodu godine. Ako se slični simptomi javljaju svake godine u isto vreme, najverovatnije je reč o sezonskoj alergiji.

Ukoliko niste sigurni da li imate prehladu ili alergiju, preporučljivo je da se konsultujete sa lekarom. Lekar može na osnovu vaših simptoma, pregleda i eventualnih alergoloških testova postaviti tačnu dijagnozu i preporučiti odgovarajuću terapiju. Lečenje prehlade je uglavnom simptomatsko i podrazumeva odmor, unos tečnosti i lekove za ublažavanje simptoma. Lečenje alergija može uključivati antihistaminike, kortikosteroide (lokalno ili oralno) i u nekim slučajevima imunoterapiju (alergijske vakcine).

Razumevanje razlika između sezonske alergije i prehlade ključno je za pravilno reagovanje i ublažavanje neprijatnih simptoma kako biste proleće i leto proveli što kvalitetnije.