Dugo nakon što Zemlja izgubi svoje okeane, a sav biljni i životinjski svet nestane zbog širenja Sunca, mali disk od silikata mogao bi da sačuva značajan trenutak u istoriji evolucije čovečanstva. Istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu demonstrirali su neverovatne mogućnosti svoje petodimenzionalne (5D) memorijske tehnologije, urezavši kompletan ljudski genom u kristal od silikata.
Tehnologija, iako nije nova, je impresivna. Inženjeri su 2011. godine razvili tehniku korišćenja ultrakratkih laserskih impulsa za stvaranje nanoskopskih praznina u silicijum-dioksidu (silikat). Ove praznine, uz 5D pozicioniranje, veličinu i orijentaciju, omogućavaju pohranjivanje ogromne količine podataka, čak i stotina terabajta.
Ova tehnologija se razlikuje od tradicionalnih metoda skladištenja podataka jer je izuzetno stabilna i otporna na različite spoljne uticaje. Bez obzira na to da li je zamrznut, pečen na 1.000 stepeni Celzijusa ili podvrgnut drugim ekstremnim uslovima, kristal ostaje čitljiv.
Kristali se mogu čitati pomoću optičkog mikroskopa i polarizatora, a podaci mogu ostati netaknuti milijardama godina na sobnoj temperaturi. To ih čini trajnijim od bilo koje druge tehnologije skladištenja podataka do danas.
U saradnji sa DNK tehnološkom kompanijom Helixwork Technologies, istraživači su uspešno pohranili sekvencu od 3 milijarde slova ljudskog genoma u jedan kristal, koji je kasnije deponovan u arhivu „Memorija čovečanstva“ u Austriji. Ova arhiva čuva stotine keramičkih zapisa, sačuvanih u starom rudniku soli za buduće generacije.
Iako je nejasno da li bi neka buduća inteligencija mogla iskoristiti ove zapise za oživljavanje Homo sapiensa ili drugih vrsta, tehnologija bi mogla otvoriti mogućnosti za obnovu organizama ukoliko nauka to omogući u budućnosti.
Čak i bez ovih dalekosežnih spekulacija, tehnologija ima vrednost u sadašnjosti. Na primer, u 2020. godini, čovečanstvo je proizvelo 64 zetabajta podataka, dok se očekuje da će ove godine taj broj dostići skoro 150 zetabajta. Ova tehnologija omogućava da se ogromne količine podataka efikasno skladište na malom prostoru, što može biti korisno u budućnosti.
Ako neki od tih podataka preživi milijardama godina, mogućnost da otkrije uputstvo za ljudsko biće predstavlja fascinantnu viziju budućnosti.
Foto: Univerzitet u Sautemptonu
Pridružite se našoj Viber grupi!
