Većina nas je dobro upoznata s onim pospanim, umornim osećajem umora nakon nemirne noći. Međutim, neki korisnici društvenih mreža su otišli na drugu stranu i učestvovali u onome što nazivaju „izazov bez sna“.

Jedan 19-godišnji YouTuber, Norme, prenosio je uživo svoj pokušaj da obori svetski rekord za uzastopne dane bez sna.

Na 250. satu, gledaoci su izrazili zabrinutost za Normeovo zdravlje i dobrobit, ali je on na kraju završio s vremenom „bez sna“ od 264 sata i 24 minuta.

Normeov pokušaj doveo je do zabrana na društvenim mrežama YouTube i Kick. Ipak, uprkos njegovim tvrdnjama da je oborio svetski rekord, njegovo iskustvo nije bilo dovoljno da nadmaši prethodnog nosioca rekorda, Roberta Mcdonalda, koji je 1986. godine postigao 453 sata – skoro 19 dana!

Godine 1997. Guinness World Records je prestao da prati rekord za najduži period bez sna iz bezbednosnih razloga – i bili su u pravu. Odlazak bez sna na duže vreme može biti veoma opasan.

Odrasli bi trebalo da teže ka više od sedam sati sna svake noći na redovnoj bazi. Hronična nesposobnost da se dobije dovoljno sna povezana je sa povećanim rizikom od raznih stanja, poput depresije, dijabetesa, gojaznosti, srčanog udara, hipertenzije i moždanog udara.

San je ključni deo naše dnevne rutine. Omogućava mnogim telesnim sistemima da se odmore i fokusiraju na popravku i oporavak.

Tokom prva tri stadijuma sna, parasimpatički nervni sistem – koji reguliše odmor i varenje – preuzima kontrolu. Ovo smanjuje srčanu frekvenciju i krvni pritisak.

U poslednjem stadijumu, fazi brzih pokreta očiju (REM), srčana aktivnost se povećava, a oči se pomeraju – ova faza je ključna za kognitivne funkcije kao što su kreativnost, učenje i pamćenje. Konzumacija alkohola ili kofeina pre spavanja može ometati ove cikluse sna.

Nedostatak sna može biti akutan ili hroničan. Akutni nedostatak može se dogoditi tokom jednog ili dva dana.

Iako se može činiti kao kratak period, 24 sata nedostatka sna može izazvati veći stepen funkcionalnog oštećenja nego što bi to bilo kod osobe koja je malo iznad granice dozvoljenog alkohola u krvi.

Simptomi akutnog nedostatka sna mogu uključivati natečene oči ili tamne podočnjake, razdražljivost, opadanje kognitivnih funkcija, maglu u mozgu i žudnju za hranom.

Tokom drugog dana bez sna, simptomi postaju intenzivniji, dolazi do promena u ponašanju, kao i daljeg opadanja kognitivnih funkcija. Potreba tela za snom postaje sve jača, što dovodi do „mikrosna“ – nevoljnih dremki koje traju oko 30 sekundi.

Potreba tela za hranom takođe raste, uz fiziološke reakcije kao što su sistemska upala i oslabljeni imuni odgovor, što nas čini podložnijim bolestima.

Treći 24-satni period može izazvati očajnu potrebu za snom, povećavajući verovatnoću dužih mikrosna, depersonalizaciju – osećaj odvojenosti od stvarnosti – i halucinacije.

Kada dođe do četvrtog dana bez sna, svi simptomi se značajno pogoršavaju, prelazeći u psihozu usled nedostatka sna, kada niste u stanju da tumačite stvarnost i imate bolnu potrebu za snom.

Oporavak od nedostatka sna varira od osobe do osobe; kod nekih je dovoljno jedan kvalitetan noćni san da se oporave, dok drugima može biti potrebno nekoliko dana ili nedelja.

Međutim, istraživanja su pokazala da oporavni san često ne poništava metaboličke promene koje mogu uzrokovati dobijanje na težini i smanjenje osetljivosti na insulin, čak ni nakon relativno kratkih perioda nedostatka sna.

Radnici u smenama mogu biti stalno lišeni sna. Radnici noćnih smena obično spavaju u proseku jedan do četiri sata manje dnevno nego ljudi čije radno vreme pada u dnevne sate, što može povećati rizik od prevremene smrti.

Mnoge studije su pokazale da premalo sna povećava rizik od smrti. Međutim, previše sna takođe je povezano sa povećanim rizikom od smrti.

Najbolje je, dakle, izbegavati izazove na društvenim mrežama i umesto toga se fokusirati na dobru higijenu spavanja kako biste osigurali svojih sedam do devet sati kvalitetnog sna. Vaše telo će vam biti zahvalno.