Efekat placeba je neverovatan. Uzimanje šećerne pilule bez aktivnih medicinskih sastojaka može nekim ljudima izazvati čak i halucinogeni odgovor, ako to očekuju.

Još neverovatnije je što placebi mogu delovati čak i kada ljudi nisu prevareni – kada znaju da ono što uzimaju nije lek. U novoj studiji, psiholozi pokazuju da se ovaj čudni fenomen može iskoristiti kao jednostavan način za smanjenje stresa, barem na kratkoročnom nivou za umerene stepeni stresa.

„Izloženost dugotrajnom stresu može narušiti sposobnost osobe da upravlja emocijama i izazvati značajne probleme sa mentalnim zdravljem,“ objašnjava psiholog Jason Moser sa Univerziteta Michigan State (MSU).

„Zato smo uzbuđeni što vidimo da intervencija koja zahvata minimalan napor može još uvek doneti značajne koristi.“

Psiholog sa MSU-a Darwin Guevarra i njegov tim propisali su placebo grupi od 32 dobrovoljca, dok su drugoj grupi od 32 osobe ponudili bez tretmana.

Svi učesnici, ukupno 64, prijavili su dugotrajni stres tokom pandemije COVID-19. Nivoi stresa, anksioznosti i depresije merili su se pre, sredinom i na kraju dvonedeljne studije.

Učesnici placebo grupe znali su da uzimaju pilule bez aktivnih sastojaka. Upućeni su da uzimaju inertne pilule na bazi biljnog vlakna dva puta dnevno i morali su svakodnevno popunjavati anketu o pridržavanju režima uzimanja.

Neverovatno je što su i pored toga što su znali da uzimaju placebo, učesnici u toj grupi doživeli smanjenje stresa, anksioznosti i depresije u poređenju s grupom koja nije primala nikakav tretman.

S obzirom na to da je uzorak bio mali, Guevarra i kolege upozoravaju da je potrebno dodatno istraživanje kako bi se utvrdilo da li se rezultati mogu primeniti na različite kulture, starosne grupe i duže vremenske periode.

Kako ova fascinantna mozgalica funkcioniše još uvek nije potpuno razjašnjeno.

„Naši podaci sugerišu da se efekti nedekceptivnih placeba na emotivne ishode ne mogu pripisati isključivo eksplicitnim očekivanjima,“ pišu Guevarra i tim u svom radu.

„Drugi istraživači sugerišu da nedekceptivni placebi mogu delovati kroz mehanizme kao što su implicitna očekivanja, uslovljavanje prethodnim iskustvima sa aktivnim tretmanom i inkorporirana kognicija.“

Bez obzira na tačna objašnjenja, istraživači sugerišu da korišćenje placeba za lečenje ljudi koji doživljavaju umereni stres može pomoći u prevenciji prelaska u ozbiljnije stanje.

„Daljinski primenjeni nedekceptivni placebi imaju potencijal da pomognu pojedincima koji se bore sa mentalnim zdravstvenim problemima i koji inače ne bi imali pristup tradicionalnim uslugama mentalnog zdravlja,“ naglašava Guevarra.

„Ova sposobnost daljinske primene nedekceptivnih placeba dramatično povećava potencijal za skalabilnost.“

Drugi istraživači smatraju da još uvek nema dovoljno dokaza za korišćenje placeba u terapiji, jer su studije koje podržavaju njihovu efikasnost male i kratkoročne.

Zbog toga su placebi savršeni za korišćenje kao kontrolna grupa u kliničkim ispitivanjima kako bi se eliminisali pristrasnosti, ali je potrebno daljnje istraživanje kako bi se potvrdila njihova terapijska vrednost.