Dok se letnje žege polako povlače i prepuštaju mesto prijatnim jesenjim danima, mnogi pomisle da je sezona baštovanstva završena i da priroda odlazi na spavanje. Međutim, iskusni ljubitelji zelenila znaju da je septembar zapravo jedan od najvažnijih meseci u godini za sve one koji žele raskošan, zdrav i šaren cvetnjak.

Ovo prelazno doba donosi jedinstvene mikroklimatske uslove. Zemlja je još uvek topla od letnjeg sunca, vazduh je znatno svežiji, a jutarnja rosa i sve češće jesenje kiše obezbeđuju optimalnu vlažnost bez opasnosti od prebrzog isušivanja. Biljke posađene u ovom periodu imaju dovoljno vremena da razviju jak i stabilan korenov sistem pre nego što tlo potpuno smrzne, što im garantuje raniji i znatno bujniji rast čim stignu prvi prolećni zraci.

Bilo da uređujete veliko dvorište, malu leju ispred kuće ili žardinjere na terasi, septembar nudi savršenu priliku za sadnju prolećnih lukovica, otpornih dvogodišnjih cvetnica, ali i presađivanje dugovečnih trajnica.

Zašto je septembar savršen mesec za sadnju i obnovu vrta

Kada se cveće sadi u proleće, mlade biljke se vrlo brzo suočavaju sa naglim porastom temperatura i sušnim periodima, što za tek zasađen koren predstavlja ogroman stres. Jesenja sadnja funkcioniše potpuno drugačije:

• Umerena toplota tla: Temperatura zemlje na dubini od deset do petnaest centimetara i dalje je visoka, što podstiče intenzivan rast sitnih korenskih dlačica.
• Manje potrebe za zalivanjem: Isparavanje vode iz tla je drastično smanjeno, a prirodne padavine često same odrade veći deo posla.
• Zimsko mirovanje kao preduslov za cvetanje: Mnogim vrstama, a posebno prolećnim lukovicama, neophodan je period izloženosti niskim temperaturama (proces poznat kao stratifikacija ili vernalizacija) kako bi u proleće uopšte mogle da formiraju cvetni pupoljak.

Prolećne lukovice: tajna raskošnog buđenja bašte

Septembar je udarni termin za nabavku i sadnju lukovica koje će vaš vrt pretvoriti u živopisnu bajku već od februara i marta. Prilikom kupovine obratite pažnju na to da lukovice budu čvrste, teške za svoju veličinu, bez mekanih delova, plesni ili oštećenja na spoljnoj opni.

Najpopularnije vrste koje vredi zasaditi ovog meseca uključuju:

• Lale (tulipani): Simbol prolećne elegancije. Dostupne su u bezbroj boja, oblika i visina – od klasičnih ranih lala do punih božurastih i papagajskih sorti. Ako ih sadite u grupama od po deset ili petnaest komada iste boje, postići ćete upečatljiv vizuelni efekat.
• Narcisi: Pored divnog mirisa i prepoznatljive žute ili bele boje, narcisi imaju još jednu ogromnu prednost – njihove lukovice sadrže alkaloide koje glodari i krtice izbegavaju, pa ih možete saditi i na mestima gde voluharice obično prave štetu.
• Zumbuli: Osvajaju snažnom, opojnom aromom i gustim cvetnim grozdovima u plavim, ljubičastim, roze i belim tonovima. Idealni su za sadnju uz same staze ili u saksije pored ulaznih vrata kako bi njihov miris došao do punog izražaja.
• Krokusi (šafrani): Pravi mali vesnici koji često provire kroz sneg već krajem zime. Najbolje izgledaju kada se posade nepravilno rastureni po travnjaku, stvarajući prirodan izgled livade.
• Muskari (presličica) i visibabe: Sitne lukovice koje se brzo šire i prave predivne plave i bele cvetne tepihe ispod listopadnog drveća ili grmlja.

Dan i noć: neuništive lepotice koje prkose mrazevima

Dan i noć (poznat i kao viola ili maćuhica) apsolutni je favorit jesenjih balkona i leja. Ove niske, izuzetno zahvalne dvogodišnje cvetnice odlikuju se baršunastim laticama u neverovatnim kombinacijama boja – od snežnobele, žute i narandžaste, do mastiljavo plave, bordo i skoro crne.

Zasađene tokom septembra, viole će cvetati neprekidno sve do prvih jakih mrazeva. Kada nastupi prava zima sa temperaturama ispod nule, one prividno polegnu i obustave rast, ali čim zimska hladnoća popusti, ponovo podižu cvetove i nastavljaju sa bujnim cvetanjem sve do kasnog proleća.

Odlično uspevaju i na sunčanim i na polusenovitim mestima, a zahtevaju samo umereno vlažnu zemlju i povremeno skidanje precvetalih delova kako bi neprestano formirale nove pupoljke.

Hrizanteme i vresak: eksplozija jesenjih tonova na terasi i u cvetnjaku

Ako želite da vaš prostor zablista bojama odmah, bez čekanja proleća, septembar je idealan trenutak za sadnju formiranih jesenjih vrsta.

• Hrizanteme (jesenje ruže): Pravi zaštitni znak jesenjih meseci. U baštenskim centrima dolaze u raskošnim loptastim formama punim neotvorenih pupoljaka. Ukoliko ih posadite direktno u zemlju početkom septembra dok je tlo toplo, one će uspeti da se ukorene i postanu višegodišnje biljke koje će se vraćati svake naredne jeseni.
• Vresak (Calluna vulgaris) i erika (Erica carnea): Ovi zimzeleni polužbunovi sa sitnim, gustim cvetovima u nijansama roze, ciklame, crvene i bele boje donose dašak planinskog pejzaža. Izuzetno su otporni na niske temperature i zadržavaju svoju boju čak i pod snežnim pokrivačem. Jedino na šta treba obratiti pažnju jeste zemljište – vresak traži kiseliji supstrat sa dobrom drenažom.

Božuri i trajnice: pravo vreme za deljenje i ukorenjivanje

Pored sadnje sezonskog cveća, septembar je mesec kada se posvećujemo trajnicama (perenama). Ovo je optimalan period za sadnju novih sadnica, ali i za deljenje starih, prevelikih bokora.

Božur, kralj prolećnih vrtova, izrazito ne voli presađivanje u proleće, ali je septembar idealan za njega:

• Rizome božura pažljivo podelite oštrim nožem tako da svaki deo ima najmanje tri do pet zdravih pupoljaka („očiju“).
• Prilikom sadnje vodite računa o dubini – pupoljci ne smeju biti pokriveni slojem zemlje debljim od tri do pet centimetara. Ako ih posadite preduboko, božur će razvijati samo lišće, ali godinama neće cvetati.

Isti princip važi i za perunike (irise), floksove, hoste i ukrasne trave. Deljenjem bokora u ranu jesen podmlađujete postojeće biljke i potpuno besplatno dobijate nov sadni materijal za popunjavanje praznih delova dvorišta.

Zlatna pravila uspešne jesenje sadnje: dubina, drenaža i zaštita

Da bi se sav trud uložen u septembru isplatio u vidu bujnih cvetova, vredi pratiti nekoliko univerzalnih pravila baštovanstva:

• Pravilo tri visine za lukovice: Dubina sadnje treba da bude jednaka trostrukoj visini same lukovice. Na primer, ako je lukovica lale visoka četiri centimetra, sadite je na dubinu od dvanaest centimetara. Sitnije lukovice, poput krokusa, sade se znatno pliće (pet do sedam centimetara).
• Pravilna orijentacija: Vrh lukovice (mesto odakle kreće izdanak) uvek mora biti okrenut nagore, dok zaravnjeni deo sa tragovima korena ide na dno rupe.
• Drenaža je ključ opstanka: Najveći neprijatelj lukovica tokom zime nije hladnoća, već višak vode koji dovodi do truljenja. Ako imate tešku, glinovitu zemlju, na dno svake rupe obavezno stavite sloj sitnog peska ili perlita pre nego što spustite lukovicu.
• Priprema zemljišta: Pre sadnje prekopajte leju, uklonite korov i zemlju obogatite zrelim kompostom ili organskim đubrivom sa sporim oslobađanjem. Izbegavajte sveža stajska đubriva jer mogu „spaliti“ osetljive lukovice i korenje.

Pravilna nega posađenog cveća pre dolaska prave zime

Nakon što obavite sadnju, zemlju temeljno zalijte kako bi se slegla oko korena i lukovica, eliminišući vazdušne džepove. Tokom septembra i oktobra, zalivajte samo ukoliko nastupi izrazito suv period bez kiše.

Pred nastup prvih jačih mrazeva (krajem novembra ili u decembru), prostor oko novozasađenih biljaka vredi prekriti tankim slojem malča, borove kore, suvog lišća ili slame. Ovaj zaštitni pokrivač ima dvojaku ulogu: sprečava nagle temperaturne oscilacije u zemlji i čuva vlagu, a ujedno štiti mlade biljke od jakih zimskih vetrova.

Uređenje vrta u septembru donosi poseban mir i radost. Svaki cvet koji sada zasadite i svaka lukovica koju spustite u tlo predstavlja mali ulog za budućnost. Kada sivi zimski dani prođu i prolećno sunce zagreje zemlju, vaš trud će biti nagrađen eksplozijom boja i mirisa koja će izmamiti osmeh na lice svakome ko prođe pored vaše bašte.