Rastući interes među tinejdžerkama za plastičnu hirurgiju grudi ili genitalija navela je vodeću grupu ginekologa i akušera da preporuči da lekari prvo razgovaraju sa ovim mladim ženama o “normalnom” seksualnom razvoju.
“Naši članovi su nam govorili da se ovo sve češće javlja kod njihovih adolescentnih pacijentkinja”, rekla je dr Džulie Striklend. Ona je predsednica Komiteta za zdravlje adolescenata Američkog koledža akušera i ginekologa (ACOG).
Nova preporuka takođe sugeriše da lekari procene ove pacijentkinje na prisustvo poremećaja u percepciji izgleda tela. Koji se manifestuje opsednutosti izmišljenim ili sitnim defektom u izgledu.
Šta kažu stručnjaci?
Već postoje smernice Američkog društva plastičnih hirurga (ASPS) o povećanju i smanjenju grudi kod tinejdžerki. Ako je intervencija isključivo iz kozmetičkih razloga, društvo preporučuje da se operacija generalno odloži do 18. godine.
Međutim, Striklend je rekla da ne postoje smernice u slučajevima kada tinejdžerke žele labioplastiku – operaciju smanjenja unutrašnjih usana, nabora kože koji okružuju vaginalni otvor.
Normalne usne dolaze u različitim veličinama i oblicima, rekla je Striklend, i ne postoji široko prihvaćena definicija “hipertrofije” ili povećanja usana. Takođe, nisu jasno definisane smernice o tome kada je operacija možda prikladna za tinejdžerke.
Čak i u današnje vreme, kako je primetila, mnoge devojke ne znaju kako “treba” da izgledaju njihovi genitalni organi. “Uprkos svim anatomskim knjigama koje su objavljene tokom godina, nedostaju nam opisi normalnog razvoja ženskih genitalija”, rekla je Striklend.
Prema podacima Američkog društva plastičnih hirurga (ASPS)
Širom zemlje je 2014. godine oko 8.000 adolescenata u dobi od 13 do 19 godina imalo povećanje grudi. Statistike o smanjenju grudi teže se pronalaze, ali 2010. godine je oko 4.600 takvih operacija izvršeno na adolescentima uzrasta od 13 do 19 godina.
ASPS ne prati podatke o labioplastici, pa nije jasno koliko tinejdžerki godišnje ima tu proceduru, prema ACOG-u.
Niko zapravo ne zna tačno zašto tinejdžerke izražavaju više briga u vezi sa razvojem svojih usana, rekla je Striklend.
“Jedna teorija je da devojke danas vide slike ‘idealizovanih’ tela”, rekla je Striklend. “Takođe su se desile i kulturne promene, s više devojaka koje uređuju svoje stidne dlake. To može učiniti da budu svesnije izgleda svojih genitalija.”
Dodala je da pantalone za jogu i druge uske odeće mogu naterati devojke da detaljno posmatraju svoj izgled ili da se osećaju fizički nelagodno.
A zapravo, fizička nelagodnost izgleda je glavni problem za tinejdžerke koje žele labioplastiku, rekao je dr Dejvid Song, predsednik ASPS-a. Song je takođe šef plastične i rekonstruktivne hirurgije na Univerzitetu u Čikagu.
“Prilično je retko da tinejdžerka dolazi iz kozmetičkih razloga”, rekao je Song.
Kada unutrašnje usne kod tinejdžerki izviruju iz spoljašnjih usana, objasnio je, nošenje tesne odeće ili bavljenje bilo kojom vrstom vežbanja može biti “veoma neugodno”. U tim slučajevima, operacija smanjenja unutrašnjih usana može pomoći devojci da se oseća bolje fizički i emocionalno, rekao je Song.
Pričajte sa njima!
Prema Songu, plastični hirurzi sertifikovani od strane odbora takođe su obučeni da procenjuju poremećaje u percepciji izgleda tela i druge mentalne zdravstvene probleme kod tinejdžerki, poput depresije.
“Oni razumeju kada treba uputiti pacijente mentalnom zdravstvenom stručnjaku”, rekao je Song.
Zato je, dodao je, ključno da roditelji i mlade žene budu sigurni da se obraćaju hirurgu koji je sertifikovan od strane odbora.
Kada je reč o operaciji dojki, ASPS preporučuje da se generalno odloži do 18. godine. Međutim, Song je rekao da stvar nije “crno-bela” i da postoje slučajevi kada je ranije možda bolje.
Na primer, rekao je, to bi mogao biti slučaj sa mlađom tinejdžerkom čji rast dojki je znatno nesrazmeran u odnosu na ostatak njenog tela – do te mere da joj uzrokuje fizičku nelagodnost.
Prema Striklend, suština za roditelje je sledeća: poslušajte brige svoje ćerke u vezi njenog razvoja i budite u stanju da je uverite da prolazi kroz normalne promene. Ako niste sigurni šta je “normalno” kod tinejdžerki, razgovarajte sa pedijatrom ili porodičnim lekarom, rekla je Striklend.
“Tipično je da tinejdžeri sumnjaju da li su ‘normalni’ ili ne”, primetila je. “Tako da ne treba da budemo ‘zaprepašćeni’ ako nam se obrate sa ovakvim pitanjima. Trebamo da odgovaramo sa osećajnošću i iskrenošću.”
