Činjenice o Kanadi

Kanada je ogromna i raznolika zemlja koja se ponosi podjednako zapanjujućim brojevima fascinantnih podviga, činjenica i drugih zanimljivosti. Otkrijte sa nama očaravajuće činjenice o Kanadi.

Opšte činjenice o Kanadi

Kanada ima 38,2 miliona stanovnika, što je stavlja na 39. mesto na svetu, između Poljske i Maroka.
Kanada ima jednu od najnižih gustina stanovništva na svetu, sa samo 4 osobe po km2 .
Kanada je druga najveća zemlja na svetu, posle Rusije, na 9.985 miliona KM2 (3,85 miliona mi 2).
Kanada je jedna od samo 2 zemlje na svetu, koja izlazi na 3 okeana (druga je Rusija).
Kanada se sastoji od 10 pokrajina i 3 teritorije. Pokrajine, išavši sa zapada na istok, su su Britanska Kolumbija, Alberta, Saskačiven, Manitoba, Ontario, Kvebek, Novi Brunsvik, Nova Škotska, Ostrvo Princa Edvarda i Njufaundlend i Labrador. Teritorije su Jukon, Severozapadne teritorije i Nunavut.
Najmlađa pokrajina je Njufaundlend i Labrador (1949), a najmlađa teritorija je Nunavut (1999).
Glavni grad Kanade je Otava, dok su najveći gradovi Toronto, Montreal i Vankuver.
Neki nacionalni parkovi Kanade su veći od čitavih država. Nacionalni park Wood Buffalo, drugi najveći nacionalni park na svetu, je veći od Danske, Holandije, Tajvana. U njega mogu stati čak 2 Slovenije!
Ime Kanada je izvedeno iz reči jezika domorodačkih naroda Hiron-Irokoa „Kanata“, što znači „selo“. 1835. godine, dvoje mladih su govorili o svom selu – današnjem Kvebek Sitiju, koristeći reč „kanata“, kada su govorili sa istraživačem Žak Kartijeom i on je nastavio da koristi tu reč kada je govorio o toj oblasti.

Kanadska zastava nije inaugurisana do 1965. godine. Pre toga su se koristili „Union Jack“ i „Red Ensign“. Boje zastave – bela i pogotovo crvena, su simboli Kanade.
Simboli Kanade uključuju javorov list, koji možemo videti na zastavi, dabar, kanadska guska, kanadski konj, Hadson Zalivske point ćebiće, hokej, tuke (zimski šeširi), pivo, kraljevsku kanadsku policiju na konjima(RCMP), Tim Hortonovu kafu, totemske stubove, inuksuk kameni tornjevi, iglue i crvene stolice Parks Kanada.
Nacionalna himna „O Canada“ je u originalu napisana 1880. godine, na francuskom jeziku. Engleska verzija nije postojala do 1906. 2018. godine, reči su bile izmenjene da budu rodno ravnopravne. „svim tvojim sinovima komanduj“ je promenjeno u „svima nama komanduj“.
Iako kanadska konfederacija postoji još od 1867. godine, Kanada nije postala potpuno nezavisna zemlja od Engleske sve do 1982. godine, kada je napisan kanadski ustav.
Kanada ostaje članica Britanskog Komonvelta i prihvata kraljevsku porodicu i monarha, iako je njegova uloga čisto ceremonijalna.
Poznata mesta u Kanadi su Nijagarini vodopadi, Jezero Luiz, stenovite planine (rocky Mountains), CN kula, brdo parlamenta, tržni centar zapadni edmonton, konfederacijski most, Stenli park, Notr-Damska bazilika i Rido kanal.
Kanađani koriste mešavinu imperijalnih i metričkih jedinica za mere. Daljine su u kilometrima, ali stariji ljudi i dalje koriste milje, većina ljudi zna svoju težinu u funtama i visinu u stopama, ali zvanična državna dokumenta kao lične karte koriste kilograme i metre. U kuvanju ćete naći i grame i unce, spoljašnje temperature su u stepenima Celzijusa, ali šporeti koriste Farenhajt.

Zvanični službeni jezici su Engleski i Francuski, koji su maternji jezici 56% i 24,4% stanovništva, respektivno. 20% Kanađana govore jezik osim engleskog i francuskog u svom domu. Svi prehrambeni proizvodi u Kanadi moraju da budu označeni i na engleskom i na francuskom.
1 od 4 Kanađana su “vidljive manjine“(nisu bele boje kože) i 5% su domorodačkog porekla.
Kanada ima više nadimaka, jedan od njih je – „Veliki beli sever“. Amerikanci u šali ponekad nazivaju Kanadu „51. država“, „Hladni Meksiko“, „Kanadija“ ili „Amerikin šešir“.
Dan Kanade se slavi 1. jula, 3 dana pre Američkog dana nezavisnosti.
Najčešći nadimak za Kanađane je „Canucks“ – Kanuks.

Zanimljivosti o Kanadinoj prirodi

Kanada je bila potpuno prekrivena ledom u periodu od pre 100.000 do 50.000 godina.
Kanada ima najdužu obalu na svetu: 202.080 km2 . Ovo je više od polovine svih svetskih obala.
Kanada ima skoro milion jezera, više od bilo koje države. Ima 62% svetske površine jezera koje su preko 10 hektara i 563 jezerea većih od 10.000 hektara(100km2). Ovo uključuje 4 od 5 Velikih jezera koje deli sa SAD, koje su najveća grupa slatkovodnih jezera na svetu.
Jezero Superior je najveće jezero na svetu po površini (ili 2. ako se Kaspijsko more računa kao jezero). Dele ga SAD i Kanada. Sa pogledom iz Gromovnog zaliva, serija visoravni na jezeru izgledaju kao uspavani džin.
Veliko medveđe jezero u severozapadnim teritorijama je najveće jezero koje je celom svojom površinom unutar Kanade.
Velika medveđa prašuma u Britanskoj Kolumbiji je najveća umerena prašuma na svetu.
Kanada i SAD dele najdužu granicu na svetu, od čak 8890 km.
Kanada dobija 19% svoje energije iz obnovljivih izvora energije i 60% od snage vode.
Oko 60% Kanade je pokriveno borskom šumom i 10% svetskih šuma su u Kanadi.
Maunt Logan u Jukonu je najviši vrh u Kanadi, sa 5959 m. On ima jednu od najnižih temperatura na Zemlji i najveće podnožje bilo koje ne-vulkanske planine na svetu.

Kanada ima 52.455 ostrva. Kada bi ostrvo Bafin bilo država, bilo bi jedna od 50 najvećih na svetu, a površina bi joj bila slična Francuskoj, Španiji ili Tajlandu.
Neuobičajeni fenomeni koje možete videti u Kanadi su činuk vetar, peščani stubovi(hudu), aurora borealis( severna svetla ), 24-časovna noć i 24-časovni dan na Arktiku, pevajući pesak, ledena brda zvana Pingo, brda koja dime, najviši raspon plima na svetu u Fandi zalivu.
Alert u Nunavutu je najseverniji stalno naseljeno mesto na svetu. Ono je 817 kilometara udaljeno od severnog pola.
Najviša temperatura izmerena u Kanadi je 49,7°C, u Litonu, 29. juna 2021. To je više od bilo koje temperature izmerene u Evropi ili Južnoj Americi. Sutradan je šumski požar spalio većinu grada.
Najniža temperatura izmerena u Kanadi je -62,8°C u Snagu, Jukonu, 2. februara, 1947. godine. To je prosečna temperatura na Marsu!
Svake godine, 400-800 ledenih bregova otplutaju južno, ćak do Sent Džonsa, glavnog grada Njufaundlenda i Labradora. Mnogi od njih dolaze sa glečera na Grenlandu i njihov led je možda star čak do 10.000 godina.
11. februara 1999. godine, jezero Tatsa u Britanskoj Kolumbiji je primilo 145 centimetra snega u jednom danu, što je dovoljno da zatrpa jednog odraslog čoveka do ramena.
Najveće zrno grada ikad pronađeno u Kanadi je imalo prečnik od čak 11 centimetra, kao manja lopta. Palo je u Cedu, Saskačivenu.
Mitska stvorenja, nalik na zmije ili plesiosauruse, su viđena hiljadama puta u Kanadi, neke od njih su Kedi na zapadnoj obali, Ogopogo na jezeru Okanagan, Silki u Čilivaku u Britanskoj Kolumbiji, Manipogo u jezeru Manitoba, Igopogo u jezeru Simkoe (Ontario) i Memfri u jezeru Memfrimagog (Kvebek).
Poznati dinosaurusi pronađeni u Kanadi su Albertosaurus, Edmontonia, Edmontosaurus, Gorgosaurus, Centrosaurus, Koritosaurus, Dromaeosaurus, Pahirinosaurus, Parasaurolopus, Stirakosaurus i Lambeosaurus
Svakog proleća, desetine hiljada zmija podvezica (thamnophis) izlaze iz svojih podzemnih jazbina u Narcisu, Manitobi, za parenje. Kada se dešava parenje, jednu ženku okružuje100 upletenih mužjaka.

Arktičke čigre imaju najdužu migraciju od svih životinja. Svake godine, one lete iz kanadskog Arktičkog regiona, sve do Antarktika i nazad.
Ugrožene životinjske vrste u Kanadi su jazavci, kuguari, sive lisice, ždralovi, karibui, velike plave čaplje, narvali i orka kitovi.

Ima oko 380 hiljada crnih medveda, 26 hiljada grizli medveda i 16 hiljada polarnih medveda u Kanadi. Čerčil, Manitoba se naziva svetskom prestonicom polarnih medveda.
Kanada ima najveća krda karibua i drvenih bizona na svetu.
Kanada ima 3. najveću rezervu nafte na svetu, posle Venecuele i Saudijske Arabije.
Kanada je bogata dijamantima, raznim mineralima i potašom. U periodu 1896-1899, u Jukonu je postojala zlatna groznica nazvana „Klondike Gold Rush“.

Ostale zanimljivosti o Kanadi

Kanada je izabrana kao najbolja država za život 2021. godine, od strane USNews i najboljem mestu za putovanje u 2017. godini od strane Lonely Planet.
Zvanični broj telefona za informacije o Kanadi je 1-800-O-Canada.
Postoji grad u Kvebeku koji se zove La Tuk. Na njemu se nalazi brdo koje liči na francusku vunenu kapu koja se zove Tuk.
Postoji stereotip da su Kanađani previše ljubazni i kulturni, da se često izvinjavaju i da često govore „eh“ kao uzrečicu.
Preci Inuita su doneli zimske cipele i zimske naočare u Kanadu.
Evo nekih Kanadskih izuma – kese za đubre, poejdžeri, pejsmejkeri, insulin, Archie(prvi pretraživač na internetu), Java programski jezik, bežični radio prenosi, voki-toki, valjak za farbu, odometar, IMAX filmovi, snegomobili, raspršivači snega, anti-graivitaciona odela za astronaute, Wonderbra, kartoni za jaja, Robertson šrafcigeri, kolica na električni pogon.
Aleksandar Gram Bel je izumeo telefon dok je živeo u Kanadi.

Trans-kanadski autoput je dugačak 7476 km, od Viktorije na zapadu do Sent Džona na istoku. Potrebno je 83 časova da se automobilom vozite od početka do kraja, ne računajući pauze.
Postoji staza za pešačenje i bicikle zvan Trans Canada Trail. Dugačak je čak 24 hiljada kilometara i to je najduža staza sa više svrha na svetu.
Teri Fox je 1980. godine trčao 5373 kilometara kroz Kanadu sa veštačkom nogu u dobrotvorne svrhe lečenja obolelih od raka, ali je nažalost i on sam umro od raka. Do današnjeg dana je skupljeno preko 800 miliona kanadskih dolara(CAD) u njegovo ime.
Džimi „ajsmen“ Maknejl je vozio zamboni kroz Kanadu 2001. godine
Kanada je poznata po svojim čudnovatim atrakcijama pored puteva, kao što su razne statue koje su „X najveće na svetu“. Neke od njih su najveći los na svetu, perogi, T-Rex, jabuka, gudalo, kaubojska čizma, hokejaška palica i jastog. Ove atrakcije imaju i nadimak „prerijski džinovi“.
Više od pola (27) Sjedinjenih Američkih Država su barem delimično severno od najjužnije tačke Kanade.
Sent Pjer i Mikelon su prekomorska teritorija Francuske blizu obale Njufaundlenda u Kanadi i ostatak nekadašnje „nove Francuske“.
Kanada je 2013. godine prekinula da proizvodi penije – kovanice od jednog centa, ali one ostaju u cirkulaciji i proizvodi i dalje imaju cene iskazane u centima.
Kraljevska kanadska kovačnica novca je napravila prvi novčić od milion dolara 2007. godine. Napravljen je od čistog zlata.
Kanada je druga zemlja na svetu koja je legalizovala marihuanu, 2018. godine, posle Urugvaja. 8% Kanađana je koriste svakodnevno.

Samo 16 od 5000+ ljudi koji u pali sa Nijagarinih vodopada(slučajni ili namerni) su preživeli. Izvođenje kaskaderskih trikova na vodopadima je bilo zabranjeno od 1951. godine i kazna za to je 25 hiljada dolara.
Prva večera za dan zahvalnosti u Kanadi se održala 43 godine ranije nego u Americi, iako je Amerika poznata po ovom prazniku. Danas se ovaj praznik održava mesec dana ranije u Kanadi, većinski zato što je žetva stiže ranije u Kanadi.
Niko više ne živi u Igluima u Kanadi. Ove tradicionalne Inuitske kuće su sada primarno simbolične i pretežno ih grade inuitski lovci za prenoćište. Temperatura unutar iglua može biti čak 40 stepeni viša nego spošljašnja.
Prva tri premijera Kanade nisu mogla da razgovaraju na francuskom jeziku. Svi premijeri od Lestera B. Pirsona (1963-1968), koji je slabo govorio francuski, bili su dvojezični.
Neki od najpoznatijih kanadskih kompanija uključuju Tim Hortons, Air Canada, Westjet, Bell, Roots, IMAX, Shopify, Lululemon, Canadian Tire, MAC cosmetics, Joe Fresh, Saje Natural Wellness, Fairmont Hotels & Resorts, Four Seasons Hotels, Scotiabank, Molsen Brewery, Blackberry, Rogers i Sun Life Financial.
Mukluk, tradicionalne čizme od kože karibua ili foke koje nose domoroci u kanadskom Arktiku, su fleksibilne, lagane i izdržljive na izuzetno niske temperature.
2005. godine, kanadska vojska je izgradila inukšuk na ostrvu Hans u Arktiku kako bi ga pripojila Kanadi, u dugotrajnom sporu s Danskom oko tog područja.
Kris Hadfild je jedan od najpoznatijih astronauta svih vremena. Bio je prvi Kanađanin koji je šetao u svemiru i poznat je po svojim video zapisima i objavama na društvenim mrežama o životu u svemiru.
Canadarm je robotska ruka napravljena u Kanadi koju je NASA koristila 30 godina. Postala je prepoznatljiva za Kanadu u svemiru.
Kanada proizvodi najviše otpada po glavi stanovnika u svetu, ali to je uglavnom zbog velikog otpada koji izlazi iz naftne i hemijske industrije.

Činjenice o Kanadskoj umetnosti i zabavi

Poznati glumci i glumice rođeni u Kanadi uključuju Džona Kandija, Dana Ekrojda, Vilijama Šatnera, Džima Kerija, Pamelu Anderson, Norma Mekdonalda, Vila Arnetta, Majkla Sere, Sandru O, Majkla Dž. Foksa, Toma Grina, Rejčel Makadams, Anu Paquin, Rajana Goslina, Rika Moranesa, Majka Majersa, Leslija Nilsona, Eliota Pejdža, Martina Šorta i Meri Pikford.
Poznati kanadski muzičari uključuju Džastina Bibera, Brajana Adamsa, Nila Janga, Drejka, Selin Dion, Alanis Moriset, Leonarda Koena, Džoni Mičel, Avril Lavin, Šeniju Tvejn, K.D. Lang, Sare Meklaklan, Pola Anku, Gordona Lafuda, Neli Furtado i Koreja Harta.
Album „Come on Over“ Šenije Tvejn je najprodavaniji album kanadskog umetnika i najprodavaniji kantri album svih vremena.

Poznate kanadske bendove čine Rush, The Tragically Hip, Arcade Fire, Sum 41, the Guess Who, Bachman-Turner Overdrive, April Wine, Broken Social Scene, Steppenwolf, Loverboy, Billy Talent, Nickelback, Theory of a Deadman, Blue Rodeo, Our Lady Peace, Great Big Sea, Voivod, Death from Above, Alexisonfire, Gob, Simple Plan, the Planet Smashers, Propagandhi i SNFU.
Neki od najpoznatijih umetnika iz Kanade uključuju Emili Kar, Bila Rida i Grupu Sedam.
Filmovi Brokeback Mountain, Capote, Titanic, Mean Girls, My Big Fat Greek Wedding, Good Will Hunting, Juno, American Psycho, Twilight, Deadpool, Interstellar, Fifty Shades of Grey, Fantastic Four, Final Destination i Suicide Squad snimani su delimično ili u potpunosti u Kanadi.
Medvedić crne boje iz Kanade u Zoološkom vrtu u Londonu inspirisao je Kristofera Robina Milna da stvori Vinija Puha.
Najprodavanija knjiga kanadskog autora je Ana sa Zelene Livade, prodata u preko 50 miliona primeraka širom sveta.
Dvoje Kanađana je osvojilo Nobelovu nagradu za književnost: Saul Bellow 1976. i Alis Manro 2013.
Cirque du Soleil, sa sedištem u Montrealu, najveći je organizator savremenog cirkusa na svetu.
Festival samo za smeh(just for laughs), održava se svake godine u Montrealu od 1983. i najveći je komičarski festival na svetu.
Međunarodni Fringe Festival u Edmontonu najveći je festival avangardnog pozorišta na svetu van Edinburga.

Istorijske činjenice o Kanadi

Prvi ljudi su prešli Beringov prolaz iz Azije u Severnu Ameriku pre otprilike 30.000 godina, prešli preko ledenog mosta, a zatim se uputili na jug kroz koridor između Laurentidskog i Kordiljerskog ledenog pokrivača.
Procenjuje se da je između 200.000 do 500.000 domorodačkih ljudi živelo u Kanadi kada su prvi Evropljani stigli. Istraživanja domorodačkih zajednica pokazuju da je 60% njih umrlo u roku od nekoliko godina, uglavnom zbog unesenih bolesti.
Najstarije evropsko naselje u Americi nalazi se na L’Anse aux Meadows na Njufaundlendu. Vikinzi su tamo izgradili selo pre otprilike 1000 godina, 500 godina pre Kolumbovog „otkrića“ Amerike.

Godine 1497, pet godina nakon što je Kolumbo stigao u Ameriku, Đovani (Džon) Kaboto kročio je na istočnu obalu Kanade. Nazvao je to svojom „novom zemljom“.
Žak Kartije prvi je zaplovio rekom St. Lawrence 1535. godine. Takođe je dokazao da je Njufaundlend ostrvo, otkrio Ostrvo Princa Edvarda i započeo Francusko carstvo u Severnoj Americi.
Kartije je doneo u Francusku ono što je mislio da su dijamanti, ali su se ispostavili kao kvarc. To je dovelo do francuskog izraza „faux comme les diamants du Canada“ (lažan kao kanadski dijamanti).
Samuel de Šamplen osnovao je 1608. godine grad Kvebek kao glavni grad Nove Francuske.
Godine 1610, Henri Hadson bio je prvi Evropljanin koji je video Hadsonov zaliv. Nakon što mu je brod ostao zarobljen tamo tokom zime, njegova posada se pobunila i izbacila ga na more. Od 22 člana posade, 8 se vratilo živo u Englesku.
Kompanija Hadsonovog zaliva osnovana je 1670. godine. Kompanija je kontrolisala trgovinu krznom i postala de facto vlast u mnogim delovima Kanade. 1868. godine kompanija je prodala državi Kanadi svoje veliko zemljište, nazvano Rupertova Zemlja.
Nakon Sedmogodišnjeg rata (1756-1763), Francuska je ustupila svoje zemlje u Kanadi Britancima u Pariskom sporazumu, koji je takođe utvrdio granicu između Kanade i SAD-a.
Godine 1791, Kvebek je podeljen na Gornju Kanadu (današnji Ontario) i Donju Kanadu (današnji Kvebek).
Prvog jula 1867. godine, Konfederacija Kanade povezala je provincije Kvebek, Ontario, Novi Brunsvik i Novu Škotska. Danas se to slavi kao nacionalni dan Kanade.
Druga imena koja su prvobitno razmatrana za Kanadu uključuju Albertsland, Albionora, Borealia, Britannia, Cabotia, Colonia, Efisga, Hochelaga, Norland, Superior, Transatlantia, Tuponia i Victorialand.
Bune u Zapadnoj Kanadi koje je predvodio vođa Métisa Louis Riel dovele su do osnivanja Manitobe 1870. godine. Severozapadne teritorije su takođe osnovane istog dana, a zatim su usledile Britanska Kolumbija (1871), teritorija Jukon (1898), Alberta i Saskačiven (1905), Ostrvo Princa Edvarda (1873) i Njufaundlend (1949).
Istraživač i kartograf Dejvid Tompson putovao je preko 90.000 kilometara kroz Kanadu, što je dovelo do toga da ga nazivaju najvećim kartografom kog je svet ikada imao.
Procenjuje se da je oko 2000 Kanađana poginulo u zemljotresu u Kaskadiji 1700. godine, koji je izazvao ogromne cunamije duž zapadne obale.
Okvirno 4000 ljudi je poginulo u uraganu u Njufaundlendu 1775. godine, najgoroj prirodnoj katastrofi u istoriji Kanade.
Škotsko-kanadski vitez Sanford Fleming dao je ideju za standardizovane međunarodne vremenske zone 1878. godine. Takođe je dizajnirao prvu poštansku marku Kanade.
Vekovima su Evropljani pokušavali da pronađu plovni put oko Severne i Južne Amerike do Kine. Roald Amundsen prvi je uspešno završio Severozapadni prolaz kroz kanadski Arktik 1903-1906. godine. On se i dalje retko koristi zbog velikog morskog leda, ali ovaj problem postaje manji usled globalnog zagrevanja.
14. i 15. aprila 1912. godine, Titanik je potonuo 600 km od obale Njufaundlenda, Kanada.
1914. godine sudarila su se dva broda na reci Sent Lorens, što je prouzrokovalo 1012 smrtnih slučajeva.

Najsmrtonosnija ljudski izazvana katastrofa u istoriji Kanade bila je eksplozija broda SS Mont-Blanc uz obalu Nove Škotske 1917. godine, koja je izazvala preko 2000 smrtnih slučajeva u susednom Halifaxu. Bila je to najveća ljudski izazvana eksplozija u svetu pre nuklearnih bombi.
Okvirno 55.000 ljudi je umrlo od Španske groznice u Kanadi, otprilike dvostruko više nego broj smrtnih slučajeva od COVID-19 do kasne 2021. godine.
Žene su stekle pravo glasa postepeno po provincijama u Kanadi, prvo ostvarivši pravo glasa u Manitobi, Saskačivenu i Alberti 1916. godine, a poslednje u Kvebeku 1940. godine.
Tokom Drugog svetskog rata, Kanada je internirala preko 20.000 Japanaca, uništavajući im živote i smeštajući ih u logore za interniranje. Većina njih su bili kanadski državljani po rođenju.
Kanada je usvojila sopstveni ustav i zvanično postala nezavisna 1982. godine.
Kim Kempbel je bila prva i jedina ženska premijerka Kanade 1993. godine. Bila je na dužnosti samo 132 dana.
Na Referendumu u Kvebeku 1995. godine, 50,8% glasača iz Quebeca je glasalo PROTIV napuštanja Kanade, dok je 49,2% reklo da. Ovo je imalo najveći odziv birača u bilo kojem glasanju ikada u Kvebeku.
Kanada se pridružila ratu u Avganistanu 2001. godine, ali je odbila da se pridruži invaziji na Irak 2003. godine.
Godine 2004, Kanada je postala četvrta zemlja na svetu koja je legalizovala istopolne brakove.
Godine 2008, kanadska vlada je zvanično izrazila izvinjenje domorodačkom stanovništvu zbog sistema rezidencijalnih škola. Ova tema je ponovo postala aktuelna 2021. godine, kada su hiljade tela domorodačke dece otkrivena u masovnim grobnicama blizu nekadašnjih rezidencijalnih škola.
Godine 2022, svetska pažnja se usmerila ka Kanadi dok su vozači kamiona mobilizovali i krenuli za Otavu kako bi protestovali protiv restrikcija u vezi sa COVID-19, koje su nazvali „Konvoj Slobode“.

Činjenice o Kanadi i sportu

Najpoznatiji sportisti iz Kanade uključuju Vejna Greckija, Marka Mesijea, Gordija Haua, Marija Lemjua, Mari-Filip Pulen i Sidnija Krozbi (hokej), Džoija Vota (bejzbol), Stiva Neša (košarka), Dag Flutija (američki fudbal), Lenoksa Luisa (boks), Donovan Bejlija (sprint), Sindi Klasen i Klara Hjuz (brzo klizanje), Klara Hjuz (skijanje) i Žorža Sent-Pjera (UFC).
Kada je Vejn Grecki, poznat i kao „Veliki“, otišao u penziju 1999. godine, držao je 61 rekord, uključujući najviše poena u karijeri, najviše golova u sezoni i najviše asistencija. Većina njegovih rekorda se smatra nepobedivim. Danas, Grecki je vlasnik vinarije i pivare, sa brojem 99 na etiketama njegovog piva i vina.
Mi’kmaq narod je igrao ranu verziju hokeja i dizajnirao prve zakrivljene hokejaške palice.
Kanadski Donald Munro je izmislio stoni hokej 1932. godine i prodao koncept robnoj kući Eaton’s.
Kanadski radio voditelj Foster Hjuit je skovao izraz „On puca, postiže gol!“ 1923. godine tokom utakmice između Torontoa i Kitchenera.

Tim Horton, po kome je nazvana poznat kanadski lanac prodavnica krofni, igrao je za hokejaški tim Toronto Maple Leafs.
Prva zabeležena hokejaška utakmica u Kanadi bila je u Kingstonu 1839. godine, dok je prva hokejaška utakmica u zatvorenom, održana u Montrealu 3. marta 1875. Prvenstvo u hokeju je održano na Zimskom karnevalu u Montrealu 1883. godine.
„Hockey Night in Canada“ je najdugotrajnija sportska emisija na svetu. Emituje se od 1952. godine.
Prvenstvo sveta za žene u hokeju održano je prvi put u Otavi 1990. godine, a pobednik je bila Kanada.
Lakros je najstariji organizovani sport u Kanadi. Potiče iz domorodačkih zajednica pre dolaska Evropljana. Vilijam Džordž Birs je osnovao Nacionalnu lakros asocijaciju Kanade 1867. godine, a takođe je popularizovao hodanje na snegu i sankanje.
Kanađanin Džejms Nejsmit je izmislio košarku 1891. godine dok je bio instruktor fizičkog vaspitanja u Springfildu, Masačusets.
1969. godine, Montreal Ekspouzi postaju prvi kanadski bejzbol tim koji se pridružuje Nacionalnoj ligi Amerike.
Jupi, maskota hokejaškog tima Montreal Kanadijensa i bivša maskota Montreal Ekspouza, bila je prva maskota koja je ikada izbačena sa utakmice Major League Baseball-a.
Grey Cup, najprestižnija utakmica i nagrada CFL (Kanadskog fudbalskog saveza), dobila je ime po Earl Greju, generalnom guverneru Kanade od 1904. do 1911. godine.
CFL je imao timove pod imenima Roughriders i Rough Riders iz Ređine i Otave, dok ovaj drugi prestao da postoji 1996. godine. Tim iz Otave se, kaže, prvi odlučio za to ime.
Rohan Marli, sin Boba Marlija, igrao je za Ottawa Rough Riders 1995. godine.
Kanada je tri puta bila domaćin Olimpijskih igara: Letnjih igara 1976. godine u Montrealu, Zimskih igara 1988. godine u Kalgariju i Zimskih igara 2010. godine u Vankuveru.
Montrealski Olimpijski stadion ima najveći kapacitet u Kanadi. Takođe je prvi dobio pokretni krov, 1987. godine, godinu dana pre SkyDomea (sadašnji Rodžers Centar) u Torontu. Montrealski Olimpijski stadion takođe ima najvišu nagnutu kulu na svetu, Montrealsku kulu, pored njega.
Na Zimskim olimpijskim igrama 2010. u Vankuveru, Kanada je prvi put osvojila više zlatnih medalja od bilo koje druge zemlje.

Plivačica Peni Oleksiak ima najviše olimpijskih medalja (7) od svih kanadskih sportista.
Najviše bodova postignuto na utakmici Svetske serije bilo je 15-14 1993. godine, kada su Toronto Blue Jays pobedili Philadelphia Phillies.
Kuglanje sa 5 čunjeva je izmislio Tomas F. Rajan u Torontu 1909. godine. Stvorio ga je nakon što su se igrači žalili da je kuglanje sa 10 čunjeva prenaporno.
Karling, koji potiče iz Škotske, je jedan od najpopularnijih sportova i najviše televiziran sport za žene u Kanadi.
Kanada ima 4000 kilometara skijaških staza na 296 skijaških centara, sa 807 ski liftova.
Iako nije popularno praćen kao u mnogim drugim delovima sveta, fudbal je najigraniji sport u Kanadi.

Činjenice o Kanadi – hrana i piće

Poutine(putin) je jelo koje se najčešće povezuje s Kanadom. Sastoji se od pomfrita preko kojeg su posuti komadići sira i preliv od mesa. Njegovo poreklo je nesigurno, ali je izmišljeno negde krajem 1950-ih u Kvebeku. Javorov sirup je tipičan kanadski sastojak i Kanada proizvodi 75% svetske zalihe javorovog sirupa. Tradicionalno se preliva preko palačinki, ali ga možete naći i u keksima, krofnama, kafama sa mlekom pa čak i pripremljenog s pečenim slaninom. To je jedan od najpopularnijih suvenira iz Kanade.
Cabane à Sucre (Šećerna koliba) je tradicionalna koliba na istoku Kanade gde se kuvaju javorovi sokovi dok ne postanu javorov sirup. Popularna poslastica povezana s njima je javorov taft, napravljen tako što se rastopljeni sirup prelije preko snega da bi dobio konzistenciju gustog karamela.
Više od milijardu krofni se proda svake godine u Kanadi. Prodavnica krofni i kafe Tim Hortons je simbolična za Kanadu. Kanadjani je od mila zovu „Timmies“ i imaju poseban vokabular za njegove kafe, kao što je „double-double“ (kafa sa dva krema i dva šećera).
Ono što se u drugim zemljama naziva „kanadskom slaninom“, u Kanadi se obično naziva „leđnom slaninom“. To je komad slanine, obično okrugao ili ovalan, koji uključuje svinjski kare sa leđa svinje i ponekad traku masnoće s trbuha.

„Indian Candy“ je kanadsko jelo s indijanskim korenima, pri kojem se losos dimi s javorovim sirupom ili drugim slatkim sastojcima.
Hrana koja je izmišljena u Kanadi uključuje tourtière (mesna pita u stilu Kvebeka), kikiriki puter, havajsku picu, Nanaimo čokoladne štangle, suši picu, čips sa ukusom kečapa, puter kolače, kanola ulje, Pablum (dečije žitarice), dimljeno meso u stilu Montreala, latte „London Fog“, čokolade u obliku srca i čokoladne čokoladice Crispy Crunch i Coffee Crisp.
Neke od prvih indijanskih jela s kojima su se sreli evropski istraživači bili su pemikan (sušeno/dimljeno meso pomešano s vrelom mašću i sušenim voćem) i rane forme banok hleba.
Severnoamerički stil kineskog restoranskog bifea potiče od kineskih migranata koji su radili na železnici u Britanskoj Kolumbiji.
Sorta jabuke McIntosh je stvorena u Kanadi. To je nacionalna jabuka Kanade.
Više sladoleda se prodaje zimi nego leti u Kanadi.
Kanađani su najveći potrošači 7-Eleven Slurpee napitaka na svetu, s 30 miliona prodanih godišnje. Winnipeg je nazvan Slurpee prestonica sveta, gde svaka prodavnica prosečno prodaje 188,833 Slurpee napitaka mesečno.

Kraft Dinner je kanadska verzija Kraft Macaroni and Cheese i nazvana je „de facto nacionalnim jelom Kanade.“ To je najpopularniji proizvod kupljen u prodavnicama namirnica u Kanadi.
Šef kuhinje Hidekazu Tojo iz Vankuvera tvrdi da je jedan od nekoliko ljudi koji su izmislili California roll (ostali su svi iz Kalifornije…).
Pivo je najpopularnije alkoholno piće u Kanadi. Prosečni Kanađanin popije 53,5 litara piva godišnje.
Stilovi piva stvoreni u Kanadi uključuju smrekovo pivo, krem pivo i ledeno pivo.
Uprkos brzom širenju zanatskih pivara u Kanadi, Labatt Brewing i Molson Canada i dalje čine 75% prodaje piva.
Kokteli izmišljeni u Kanadi uključuju Caesar, Caribou (slično evropskom kuvanom vinu ali s javorovim sirupom) i šot B-52, koji je izmišljen u hotelu Banff Springs.
U Kanadi se obično koristi mala količina raži prilikom pravljenja viskija, pa se kanadski viski često naziva ražanim viskijem ili jednostavno raž.
Crown Royal, drugi najprodavaniji brend viskija u Sjedinjenim Američkim Državama, potiče iz Kanade.