Infekcije izazvane bakterijama otpornim na lekove mogle bi da izazovu smrt skoro 40 miliona ljudi u narednih 25 godina, prema globalnoj analizi objavljenoj u ponedeljak, dok istraživači pozivaju na hitnu akciju kako bi se izbegao ovaj sumorni scenario.

Superbakterije – sojevi bakterija ili patogena koji su postali otporni na antibiotike, čime ih je znatno teže lečiti – prepoznate su kao sve veća pretnja globalnom zdravlju.

Analiza je predstavljena kao prvo istraživanje koje prati globalni uticaj superbakterija kroz vreme i procenjuje šta bi moglo da se dogodi u budućnosti.

Preko milion ljudi godišnje širom sveta umrlo je od superbakterija – takođe poznatih kao antimikrobna rezistencija (AMR) – između 1990. i 2021. godine, prema studiji objavljenoj u časopisu The Lancet.

Smrtnost među decom mlađom od pet godina usled superbakterija smanjena je za više od 50 procenata u poslednje tri decenije, navodi se u studiji, zahvaljujući unapređenim merama za prevenciju i kontrolu infekcija kod novorođenčadi.

Međutim, kada deca danas dobiju superbakterije, infekcije su mnogo teže za lečenje.

Istovremeno, smrtnost kod osoba starijih od 70 godina porasla je za više od 80 procenata u istom periodu, jer starija populacija postaje sve podložnija infekcijama.

Smrti izazvane infekcijama MRSA, vrste stafilokoke koja je postala otporna na mnoge antibiotike, udvostručene su na 130.000 u 2021. godini u poređenju sa pre tri decenije, navodi studija.

Ova pretnja raste

Istraživači su koristili modele kako bi procenili da bi – na osnovu trenutnih trendova – broj direktnih smrtnih slučajeva usled antimikrobne rezistencije (AMR) porastao za 67 procenata, dostižući gotovo dva miliona godišnje do 2050. godine.

Takođe će igrati ulogu u dodatnih 8,2 miliona godišnjih smrtnih slučajeva, što je skok od gotovo 75 procenata, prema modelima.

U tom scenariju, AMR će direktno ubiti 39 miliona ljudi tokom narednih 25 godina i doprineti ukupnom broju od 169 miliona smrtnih slučajeva, dodaje se.

Međutim, manje sumorni scenariji su takođe mogući.

Ako svet radi na unapređenju nege za teške infekcije i poboljšanju pristupa antimikrobnim lekovima, to bi moglo spasiti živote 92 miliona ljudi do 2050. godine, sugerišu modeli.

„Ovi nalazi ističu da je AMR već decenijama značajna globalna zdravstvena pretnja i da ta pretnja raste,“ izjavio je koautor studije Mohsen Naghavi iz američkog Instituta za metriku zdravlja.

Istraživači su ispitali 22 patogena, 84 kombinacije lekova i patogena, kao i 11 infektivnih sindroma poput meningitisa. Studija je obuhvatila podatke iz 520 miliona pojedinačnih zapisa iz 204 zemlje i teritorije.

Ona je objavljena uoči visokog sastanka o AMR-u, zakazanog za 26. septembar u Ujedinjenim nacijama.

Antimikrobna rezistencija je prirodan fenomen, ali prekomerna i nepravilna upotreba antibiotika kod ljudi, životinja i biljaka pogoršala je problem.