Među svim insektima koji naseljavaju našu planetu, malo koji izaziva tako instantan osećaj jeze i nelagode kao azijski stršljen (Vespa velutina). Ova invazivna vrsta, koja je pre dvadesetak godina slučajno dospela na tlo Evrope u tovaru kineske keramike, danas predstavlja jednu od najvećih ekoloških i ekonomskih pretnji na našem kontinentu. Njihovo širenje prate dramatični novinski naslovi, ali panika javnosti nije bezrazložna.
Ono što azijskog stršljena čini zastrašujućim jesu njegove impresivne i surove biološke karakteristike. Sa sposobnošću da lete brzinom od čak 60 kilometara na sat i sklonošću da napadaju u masovnim, dobro organizovanim rojevima, ovi predatori su postali prava noćna mora za pčelare, poljoprivrednike, ali i za obične građane koji se nađu u blizini njihovih gnezda.
Lete brzinom automobila i napadaju bez milosti
Za razliku od domaćeg, evropskog stršljena koji je po prirodi prilično trom i napada uglavnom samo kada je direktno ugrožen, njegova azijska varijanta je agresivni letač visoke klase. Brzina od 60 na sat omogućava im da sa lakoćom stignu svaku žrtvu, pa čak i čoveka koji pokušava da pobegne trčeći.
Još gora osobina je njihov odbrambeni mehanizam. Kada azijski stršljen oseti opasnost u blizini gnezda, on ne napada sam. On momentalno oslobađa specifične feromone – hemijske signale koji deluju kao vojni alarm za uzbunu. U roku od nekoliko sekundi, iz gnezda izleće čitava armija od stotinu ili hiljadu jedinki koje sinhronizovano, u besnom roju, jure uljeza. Za razliku od pčela koje nakon jednog uboda ugibaju, stršljen svoj žilet-oštri žalac može upotrebiti više puta, ubrizgavajući snažan otrov sa svakim novim ubodom.
Katastrofalne posledice po domaće pčelarstvo
Iako su opasni po ljude, najveća žrtva ove invazije su zapravo medonosne pčele. Azijski stršljeni su specijalizovani lovci na pčele, a njihova taktika je jezivo efikasna. Oni bukvalno opsedaju košnice, lebdeći ispred ulaza poput helikoptera u vazduhu (takozvani „bekstvo“ položaj). Kada pčela radilica pokuša da se vrati sa paše natovarena nektarom, stršljen je hvata u letu, obara na zemlju i snažnim čeljustima joj odseca glavu i krila.
Ono što sledi je najgori scenario:
- Masovni masakr: Samo par desetina azijskih stršljena može za nekoliko sati potpuno da uništi i eliminiše celu zdravu košnicu od 30.000 pčela.
- Paraliza pčelinjeg društva: Kada primete pretnju ispred košnice, preživele pčele iz straha prestaju da izleću napolje. Zbog toga unutar košnice dolazi do gladi, stresa i propadanja legla.
Evropske pčele, za razliku od svojih azijskih rođaka, nemaju razvijen evolutivni mehanizam odbrane protiv ovih predatora. Dok azijske pčele znaju da okruže stršljena u veliku „toplotnu loptu“ i bukvalno ga skuvaju povišenom temperaturom svojih tela, naše pčele su pred njim potpuno bespomoćne.
Gnezda veličine automobilskih guma na skrivenim mestima
Jedan od razloga zašto je borba protiv ove invazivne vrste izuzetno teška jeste njihova reproduktivna moć i način gradnje kolonija. Jedna kraljica azijskog stršljena u proleće može da osnuje gnezdo koje do kraja leta naraste do gigantskih razmera – neretko bude veće od automobilske gume i u njemu boravi do 5.000 jedinki.
Ova gnezda se najčešće nalaze na vrhovima visokog drveća, skrivena u krošnjama, što ih čini gotovo nevidljivim sve dok u jesen ne opadne lišće. Međutim, sve češće se prilagođavaju urbanim sredinama, pa svoja gnezda grade na tavanima kuća, ispod terasa, u šupama ili u napuštenim građevinskim objektima, što drastično povećava šanse za opasan bliski susret sa ljudima.
Koliko je njihov otrov opasan za ljude
Za prosečnog, zdravog čoveka, pojedinačni ubod azijskog stršljena je ekstremno bolan (opisuje se kao ubod usijanog eksera u kožu), ali najčešće ne izaziva dugotrajne medicinske komplikacije osim lokalnog otoka i crvenila.
Međutim, situacija postaje kritična u dva slučaja:
- Alergijske reakcije: Kod osoba koje su alergične na ubode insekata, čak i jedan ubod može izazvati anafilaktički šok u roku od nekoliko minuta, što zahteva hitnu primenu adrenalina i medicinsku pomoć.
- Napad roja: Zbog navike da napadaju u masovnim rojevima, žrtva može zadobiti na desetine ili stotine uboda odjednom. Tolika količina toksina u krvotoku može izazvati otkazivanje rada bubrega, jetre i oštećenje srčanog mišića, što se neretko završava fatalnim ishodom.
Kako se Evropa bori protiv ovog neustrašivog predatora
Države širom Evrope ulažu milionske iznose u pokušaje da zaustave ili makar kontrolišu širenje azijskog stršljena. Koriste se najmodernije tehnologije poput dronova opremljenih termovizijskim kamerama za otkrivanje gnezda u gustim krošnjama drveća. Nakon pronalaska, gnezda se uništavaju specijalnim dugim teleskopskim štapovima kroz koje se ubrizgava insekticid, ili se spaljuju u kontrolisanim uslovima.
Takođe, naučnici intenzivno rade na razvoju selektivnih feromonskih zamki koje bi privlačile isključivo azijske stršljene, a ostavljale domaće insekte i pčele bezbednim. Pčelari se snalaze postavljanjem posebnih električnih mreža ispred košnica kroz koje pčele mogu da prođu, ali krupniji stršljeni doživljavaju strujni udar.
Građanima se savetuje oprez tokom boravka u prirodi ili prilikom raščišćavanja starih tavana i zapuštenih objekata. Ukoliko primetite gnezdo neobičnog, kruškolikog oblika sa malim ulazom sa strane, nikako nemojte pokušavati da ga uklonite sami štapom ili prskanjem običnim sprejevima. To će samo izazvati besan napad brzog i opasnog roja. U takvim situacijama, jedino ispravno rešenje je pozivanje stručnih službi za dezinsekciju koje imaju adekvatnu zaštitnu opremu i znanje da bezbedno neutrališu ovu pretnju iz Azije.
