Kada stignu vreli letnji dani, ulazak u automobil parkiran na suncu podseća na ulazak u dobro zagrejanu saunu. U tim trenucima, prva stvar koju većina vozača uradi jeste automatsko pritiskanje dugmeta sa oznakom AC. Iako nam klima-uređaj donosi preko potrebno osveženje i vožnju čini neuporedivo bezbednijom i prijatnijom, svesni smo da taj komfor ima svoju cenu koja se na kraju vidi na benzinskoj pumpi.

Među vozačima već decenijama kruže različite teorije o tome koliko hlađenje kabine zapravo prazni rezervoar. Dok jedni tvrde da je razlika jedva primetna, drugi su ubeđeni da uključena klima „guta“ gorivo. Prava istina se nalazi negde u sredini i zavisi od niza tehničkih i spoljnih faktora koje svaki vozač može da okrene u svoju korist.

Kako klima-uređaj utiče na rad motora i potrošnju

Da bismo razumeli zašto automobil troši više kada je hlađenje uključeno, moramo da pogledamo kako ovaj sistem funkcioniše. Za razliku od kućne klime koja radi na struju iz mreže, kompresor auto-klime dobija snagu direktno od motora automobila preko klinastog kaiša.

Kada pritisnete dugme za hlađenje, kompresor se aktivira i stvara dodatno mehaničko opterećenje za motor. Da bi savladao taj otpor i održao stabilan rad, motor mora da uloži više snage, a samim tim i da sagori više goriva. Ovo opterećenje se posebno primećuje kod automobila sa slabijim i manjim motorima (poput onih zapremine 1.0 ili 1.2 litra), gde vozači jasno mogu da osete blagi pad ubrzanja kada se klima uključi. Kod vozila sa snažnijim motorima ovaj gubitak snage je manje primetan, ali se povećana potrošnja i dalje dešava. Moderni automobili koriste napredne, varijabilne kompresore koji mogu da prilagode svoj rad, ali i oni zahtevaju dodatnu energiju.

Konkretne brojke i koliko litara više plaćamo zbog hlađenja

Istraživanja i testiranja na terenu pokazuju da uključen klima-uređaj u proseku povećava potrošnju goriva za 0.5 do 1.5 litara na 100 pređenih kilometara. Ako to posmatramo u procentima, potrošnja skače za oko 5% do 20%.

Koliko ćete tačno goriva više potrošiti zavisi prvenstveno od uslova u kojima vozite:

• Gradska vožnja (stani-kreni sistem) – ovo je najnepovoljniji scenario za vaš novčanik. U gradskim gužvama, gde automobil često stoji u mestu ili se kreće malim brzinama, motor radi na niskom broju obrtaja, dok kompresor klime radi pod punim opterećenjem kako bi pobedio spoljašnju vrućinu. U ovakvim uslovima potrošnja može da skoči i za više od 20%.
• Vožnja na otvorenom putu i auto-putu – kada vozite konstantnom brzinom na otvorenom, motor radi efikasnije i lakše pokreće kompresor. Na dugim relacijama, povećanje potrošnje je minimalno i obično se kreće oko donje granice od 0.5 litara na 100 kilometara.

Večna dilema: Da li otvoriti prozore ili uključiti klimu

Mnogi vozači, u želji da uštede koji dinar, radije biraju da spuste prozore umesto da upale klimu. Međutim, naučne studije o aerodinamici vozila pokazuju da ovo rešenje nije uvek pametno.

Kada otvorite prozore na automobilu, narušava se njegova aerodinamička struktura. Vazduh ulazi u kabinu i stvara efekat „padobrana“, odnosno ogroman aerodinamički otpor (drag). Što brže vozite, taj otpor je veći, pa motor mora da troši znatno više goriva da bi održao brzinu.

Pravilo palca za optimalnu uštedu glasi:

• Pri brzinama ispod 70 km/h (gradska vožnja) efikasnije je otvoriti prozore i pustiti prirodnu promaju da vas hladi.
• Pri brzinama iznad 70 km/h (otvoreni put i auto-put) aerodinamički otpor otvorenih prozora troši više goriva nego rad klime. Zato je tada znatno ekonomičnije, ali i tiše, zatvoriti sve prozore i uključiti klimu.

Praktični saveti kako da ostanete rashlađeni uz minimalnu potrošnju

Pametnim korišćenjem automobila možete drastično smanjiti opterećenje sistema i uštedeti gorivo tokom letnje sezone:

• Provetrite automobil pre polaska – ako je auto stajao na suncu, nemojte odmah paliti klimu na maksimum. Otvorite sva vrata na minut-dva kako bi vreo vazduh prirodno izašao iz kabine.
• Kombinujte prozore i klimu na početku vožnje – prvih nekoliko stotina metara vozite polako sa spuštenim prozorima kako bi strujanje vetra izbacilo preostalu toplotu, pa tek onda podignite stakla i aktivirajte klimu.
• Koristite dugme za recirkulaciju vazduha – kada se kabina rashladi, obavezno uključite unutrašnju recirkulaciju. Na taj način sistem neće stalno uvlačiti vreo spoljni vazduh i trošiti energiju da ga ohladi, već će samo kružiti i dodatno rashlađivati vazduh koji je već unutra.
• Nemojte praviti frižider od automobila – optimalna i zdrava razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od 6 do 7 stepeni Celzijusa. Što nižu temperaturu zadate, kompresor će duže i napornije raditi, a kazna za to stiže u vidu veće potrošnje i mogućeg temperaturnog šoka pri izlasku iz vozila.
• Redovno održavajte klima-sistem – stari i zapušeni filteri kabine, kao i nedostatak rashladnog gasa (freona) u sistemu, primoravaju klimu da radi znatno duže kako bi postigla željeni efekat. Redovan godišnji servis obezbeđuje maksimalnu efikasnost sistema i najnižu moguću potrošnju.