Osećaj zadovoljstva nakon kupovine novog komada garderobe neprocenjiv je, a želja da ga odmah obučemo gotovo je neodoljiva. Ipak, stručnjaci za higijenu i dermatolozi složni su u upozorenju: svaki, ali apsolutno svaki, novokupljeni komad odeće mora se oprati pre nego što ga prvi put obučete. Razlozi za ovu, naizgled preteranu, predostrožnost nisu samo estetski, već se tiču vašeg zdravlja. Nova odeća može biti rezervoar opasnih hemikalija i nepoželjnih mikroorganizama.

Pranje nove odeće nije izbor, već neophodna praksa koja značajno smanjuje rizik od kožnih iritacija, alergija, pa čak i ozbiljnijih zdravstvenih problema.

1. Agresivne hemikalije: Fabrička zaštita, kožna pretnja

Tekstilna industrija koristi stotine različitih hemikalija u procesu proizvodnje tkanina, obrade materijala i bojenja. Iako su u pitanju male koncentracije, njihov kumulativni efekat na kožu, posebno osetljivu, može biti veoma neprijatan, pa i štetan.

Formaldehid – konzervans sa rizicima

Jedan od najčešćih krivaca je formaldehid. Proizvođači ga često koriste kao smolu kako bi odeća izgledala glatko, sprečili gužvanje tokom dugog transporta i skladištenja, te da bi je zaštitili od plesni i vlage.

Iako formaldehid čini da bluza izgleda savršeno ispeglano na polici, on je u direktnom kontaktu sa kožom. Dermatolozi ga često povezuju sa pojavom alergijskog kontaktnog dermatitisa – crvenog osipa praćenog intenzivnim svrabom. Ako se neoprana odeća nosi po vrućini, znojenje otvara pore, omogućavajući koži da apsorbuje ove hemikalije, što dodatno pogoršava reakciju.

Opasne disperzne boje i fiksatori

Problem predstavljaju i agresivne disperzne boje, posebno one koje se koriste za sintetičke materijale poput poliestera i najlona. Boje su često fiksirane hemikalijama koje mogu biti iritantne, ali i nosioci potencijalno kancerogenih jedinjenja.

Na primer, studije su otkrile prisustvo jedinjenja poput kinolina ili njegovih derivata u novoj odeći, naročito u poliesteru. Iako je potrebno dugotrajno izlaganje da bi se rizik ostvario, kinolin se u određenim istraživanjima klasifikuje kao „mogući kancerogen za ljude“. Pranjem se uklanja višak boje, fiksatora i s njima povezanih potencijalno štetnih supstanci, značajno umanjujući izloženost.

2. Bakterije, gljivice i virusi: Nepoznata istorija odeće

Odeća, pre nego što stigne u vaš ormar, prođe kroz ruke desetina ljudi – u fabrikama, skladištima, transportu, ali najkritičnije, u probnim kabinama.

Mnogi kupci imaju naviku da isprobaju odeću, a ponekad čak i da je nose pre nego što je kupe, a zatim je vrate. To znači da se na novom komadu garderobe mogu naći znoj, čestice kože, pa čak i tragovi šminke ili preparata za negu tela.

Rizici iz kabine za presvlačenje

Najveći higijenski rizik leži u deljenju probnih kabina. Na taj način, odeća postaje laka meta za prenos mikroorganizama. Dermatolozi upozoravaju da se na neopranim komadima mogu naći:

• Bakterije: Najčešći je stafilokok, koji može izazvati kožne infekcije, a posebno je opasan za osobe koje već imaju ekcem ili oštećenja kože.
• Gljivice: Infekcije poput lišaja (tinea), gljivične infekcije kože, veoma su zarazne i mogu se preneti preko odeće koju je probala zaražena osoba.
• Virusi: Moguće je prenošenje virusa koji izazivaju bradavice (HPV) ili drugih virusnih iritacija.

Ovaj rizik je posebno naglašen kod odeće koja se nosi direktno uz telo, poput donjeg veša, majica, kupaćih kostima i sportske opreme.

3. Zaštita osetljive kože i alergičnih osoba

Osobe koje pate od osetljive kože, atopijskog dermatitisa (ekcema) ili astme spadaju u posebno rizičnu grupu. Hemikalije u novoj odeći mogu trenutno izazvati buktanje kožnih problema.

Osim toga, novi odevni predmeti često sadrže rezidue prašine i prljavštine prikupljene tokom proizvodnje i transporta. Deca i bebe su najosetljiviji, te je pranje njihove garderobe pre prvog nošenja apsolutni imperativ.

Preporuka za pranje: Dovoljno je jednom, ali temeljno

Pranje nove odeće pre prvog nošenja ne mora biti komplikovano, niti zahteva visoke temperature, osim u slučaju donjeg rublja i čarapa, gde se preporučuje veća temperatura radi dezinfekcije.

• Jedan ciklus pranja uz uobičajeni deterdžent obično je dovoljan da se ukloni većina hemijskih rezidua i površinskih mikroba.
• Koristite deterdžent za osetljivu kožu, posebno ako imate istoriju alergija, kako biste izbegli iritaciju od mirisa i boja u samom deterdžentu.
• Za tamnu odeću, pranje u hladnoj vodi ne samo da štiti boju, već i efikasno ispire višak hemikalija.

Ova jednostavna higijenska navika, koja zahteva tek malo strpljenja, pruža ne samo estetski ugodniji komad odeće bez fabričkog mirisa, već pre svega, obezbeđuje miran san vašoj koži.