Svaki dan, svaki događaj, svaka interakcija sa drugom osobom nosi u sebi dualnost. U svakom trenutku istovremeno postoje i dobre i loše strane, prilika i prepreka, lekcija i gubitak. Svet oko nas se ne menja, ali ono što drastično može da se promeni jesu naočare kroz koje ga posmatramo. Kvalitet našeg života, na kraju krajevima, ne zavisi od objektivnih događaja, već od priče koju mi odaberemo da ispričamo sebi o tim događajima.

U istom danu uvek postoje dva dana. Postoji onaj ispunjen saobraćajnom gužvom, dosadnim sastancima i nepredviđenim problemima. A postoji i onaj u kojem ste čuli omiljenu pesmu na radiju, popili savršenu šoljicu kafe i naučili nešto novo iz izazova sa kojim ste se suočili. Oba dana su stvarna. Pitanje je samo – na koji ćete vi usmeriti svoju pažnju?

Naočare kroz koje gledamo svet

Naš um funkcioniše kao neverovatno moćan pretraživač. Koji god pojam da mu zadate, on će pronaći dokaze koji ga potvrđuju. Ako započnete dan uvereni da će sve krenuti naopako, vaš um će marljivo skenirati okolinu i pronalaziti potvrdu za to uverenje: prosućete kafu, zakasnićete na posao, kolega će vas iznervirati. To se u psihologiji zove pristrasnost potvrde (confirmation bias).

Sa druge strane, ako svesno odlučite da ćete tražiti dobro, vaš um će se preorijentisati. Počećete da primećujete ljubazan osmeh prodavačice, sunčev zrak koji se probija kroz oblake, poruku od starog prijatelja. Događaji se nisu promenili, ali vaša percepcija jeste. Čaša je uvek istovremeno i polupuna i poluprazna. Izbor onoga što vidite je vaša supersila.

Nije lažni optimizam, već svesni izbor

Važno je razumeti da „biranje da vidite dobro“ ne znači ignorisanje problema ili praktikovanje toksične pozitivnosti. Ne radi se o tome da sebi kažete „sve je savršeno“ dok vam se svet raspada. To je neodgovorno i neproduktivno.

Radi se o veštini koja se zove kognitivno restrukturiranje. To je sposobnost da se, nakon što u potpunosti priznate postojanje problema ili negativne situacije, svesno zapitate: „Dobro, ovo se desilo. Šta sada? Postoji li drugačiji način da se ovo posmatra? Koja je lekcija ovde? Gde je prilika skrivena unutar ovog izazova?“

• Izgubili ste posao? To je objektivno loša situacija. Ali to je istovremeno i prilika da pronađete karijeru koja vas više ispunjava, da naučite novu veštinu ili čak da pokrenete sopstveni posao.
• Projekat je propao? To je neuspeh. Ali to je i neprocenjiva lekcija o tome šta ne treba raditi sledeći put, lekcija koja vas čini iskusnijim i pametnijim za buduće poduhvate.

Ovaj pristup ne negira bol ili razočaranje, ali im ne dozvoljava da postanu jedina istina.

Kako da trenirate svoj um da vidi dobro?

Perspektiva je veština, a svaka veština se može vežbati i unaprediti.

1. Vodite dnevnik zahvalnosti: Svake večeri zapišite tri stvari koje su se dogodile tog dana na kojima ste zahvalni. Koliko god delovalo jednostavno, ova vežba dokazano „prevezuje“ mozak da aktivnije traži pozitivne stvari tokom dana.
2. Postavite „pametno“ pitanje: Kada se suočite sa problemom, uhvatite sebe pre nego što postavite pitanje „Zašto se ovo uvek meni dešava?“. Umesto toga, postavite konstruktivnije pitanje: „Šta mogu da uradim povodom ovoga?“ ili „Šta mogu da naučim iz ovoga?“.
3. Promenite svoj „informacioni meni“: Ako konstantno konzumirate negativne vesti i toksičan sadržaj na društvenim mrežama, vaš pogled na svet će neminovno postati mračniji. Svesno ograničite unos negativnosti i aktivno tražite sadržaj koji vas inspiriše, edukuje i motiviše.
4. Okružite se ljudima sa sličnim stavom: Entuzijazam i optimizam su zarazni, ali isto važi i za cinizam i pesimizam. Birajte društvo koje vas podiže, a ne ono koje vas vuče na dno.

Život se ne sastoji od onoga što nam se dešava, već od toga kako mi reagujemo na to. Činjenice su nepromenljive, ali naša interpretacija tih činjenica je u potpunosti pod našom kontrolom. Ta spoznaja je temelj istinske slobode i unutrašnjeg mira.

Koji ćete dan vi odabrati da živite danas?