Više od trećine odraslih u SAD-u ima metabolički sindrom, skupinu stanja koja uključuju visok krvni pritisak i gojaznost, a koja povećavaju rizik od bolesti kao što su srčani udar, šlog i dijabetes tipa 2.

Naučnici su možda upravo pronašli relativno jednostavan način za smanjenje rizika od ovih bolesti – intermitentni post. Takođe poznato kao vremenski ograničeno jedenje, ovo ne zahteva brojanje kalorija, već podrazumeva jedenje u okviru jednog vremenskog prozora od 8 do 10 sati dnevno.

U tromesečnom ispitivanju koje je obuhvatilo 108 osoba sa metaboličkim sindromom, intermitentni post pokazao je značajno poboljšanje markera metaboličkog zdravlja u poređenju sa standardnim programom nutricionističkog savetovanja.

Prema istraživačkom timu sa Salk Instituta i Univerziteta Kalifornija u San Dijegu (UC San Diego), ovo je obećavajući početak za ovakav tip tretmana – i nešto što većina ljudi može pokušati.

„Za mnoge pacijente, metabolički sindrom je tačka preokreta koja dovodi do ozbiljnih i hroničnih bolesti kao što su dijabetes i srčane bolesti“, kaže Pam Taub, kardiolog sa UC San Diego.

„Postoji hitna potreba za efikasnijim promenama životnog stila koje su dostupne, pristupačne i održive za prosečnog Amerikanca.“

Svi učesnici u studiji su dobili nutricionističke savete, ali je samo neki od njih pratili režim intermitentnog posta. Među prednostima u ovoj grupi bili su veći nivoi gubitka težine (3,3 odsto u poređenju sa 1,5 odsto) kao i veća smanjenja indeksa telesne mase. Ovi učesnici su takođe imali zdravije nivoe šećera u krvi nakon tromesečnog ispitivanja.

Grupa koja je pratila protokole vremenski ograničenog jedenja pokazala je poboljšanja u ključnim biomarkerima u telu koji se odnose na nivoe šećera u krvi i holesterola, kao i na dugoročnu regulaciju šećera u krvi.

Svakoj osobi u grupi sa vremenski ograničenim jedenjem dodeljeno je prilagođeno vremensko okno u kojem su mogli da jedu – to je bilo zasnovano na njihovim ličnim obavezama i navikama u ishrani. Istraživači smatraju da je taj pristup pomogao da se pojačaju metaboličke koristi intermittentnog posta.

„Naša tela zapravo obrađuju šećere i masti veoma različito u zavisnosti od doba dana“, kaže hronobiolog Satchidananda Panda sa Salk Instituta.

„Kod vremenski ograničenog jedenja ponovo uključujemo prirodnu mudrost tela i koristimo njegove dnevne ritmove kako bismo obnovili metabolizam i poboljšali zdravlje.“

Još je rano, i ne znamo još koliko dobro ovo funkcioniše na duže staze. Takođe, vredi razmotriti potencijalne nedostatke intermittentnog posta na zdravlje, o kojima su prethodne studije izveštavale.

Međutim, istraživači veruju da bi ovaj pristup mogao da funkcioniše kao dopuna drugim tretmanima za metabolički sindrom, kao i kao alternativa nečemu poput Ozempica – koji je efikasan za mršavljenje, ali je takođe skup. U ovom slučaju, jedina promena bila bi u navikama ishrane, bez dodatnih zahteva.

„Pacijenti cene to što ne moraju da menjaju šta jedu, već samo kada jedu“, kaže Emily Manoogian, hronobiolog iz Salk Instituta.