Da li su psi dobri za naše zdravlje?

vMnogi od nas tvrde da se „osećamo zdravije“ zbog toga što imamo psa – i često ih puštamo da spavaju u našoj sobi.

Evo šta to znači za naše fizičko i mentalno zdravlje kada delimo dom (i prekrivače) sa svojim psima.

Da li postoje fizičke zdravstvene koristi od posedovanja psa?

Imati psa povezano je sa smanjenim rizikom od smrti na duži rok. U 2019. godini, sistematski pregled koji je obuhvatio dokaze prikupljene tokom 70 godina, uključujući gotovo četiri miliona pojedinačnih medicinskih slučajeva, otkrio je da ljudi koji poseduju psa imaju 24% niži rizik od smrti iz bilo kog razloga u poređenju sa onima koji nemaju psa.

Vlasništvo nad psom povezano je sa povećanom fizičkom aktivnošću. Ovo je smanjilo krvni pritisak i pomoglo u smanjenju rizika od moždanog udara i srčanih bolesti.

Pregled je pokazao da za one sa prethodnim srčanim problemima (kao što je srčani udar), život sa psom smanjuje njihov naredni rizik od smrti za 35%, u poređenju sa ljudima sa istom istorijom bolesti koji nemaju psa.

Još jedna nedavna studija u Velikoj Britaniji otkrila je da su odrasli vlasnici pasa skoro četiri puta češće ispunjavali dnevne ciljeve fizičke aktivnosti nego oni koji nemaju psa. Deca u domaćinstvima sa psom takođe su bila aktivnija i više su se igrala na neorganizovan način, u poređenju sa decom čija porodica nema psa.

Izloženost prljavštini i mikrobima donetim spolja može takođe ojačati imunološki sistem i dovesti do manjeg korišćenja antibiotika kod male dece koja odrastaju sa psima.

Zdravstveni rizici

Međutim, psi mogu predstavljati rizik po naše fizičko zdravlje. Jedan od najčešćih zdravstvenih problema kod vlasnika kućnih ljubimaca su alergije.

Pljuvačka, urin i perut (ćelije kože koje psi odbacuju) mogu izazvati alergijske reakcije, koje mogu varirati od svraba u očima i curenja nosa do problema sa disanjem.

Nedavna meta-analiza koja je obuhvatila podatke od skoro dva miliona dece pokazala je da rano izlaganje psima može povećati rizik od razvoja astme (iako ne u tolikoj meri kao kod mačaka). Starost deteta, koliko često dolazi u kontakt sa psom i njegov individualni rizik igraju važnu ulogu.

Padovi, spoticanja i klizanja su još jedan rizik — više ljudi padne zbog pasa nego zbog mačaka.

Imati psa takođe vas može izložiti ujedima i ogrebotinama koje mogu postati inficirane i predstavljati rizik za osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom. Psi mogu uneti zoonotske bolesti u vaš dom, uključujući ringvurm i kampilobakter, bolest koja izaziva dijareju.

Za one koji dele krevet sa psom, postoji povećan rizik od alergija i infekcije ringvurmom. Takođe, to može dovesti do gubitka sna, jer se psi pomeraju tokom noći.

S druge strane, neki vlasnici izveštavaju da se osećaju sigurnije kada spavaju sa svojim psom, pri čemu emocionalna korist nadmašuje mogućnost poremećaja sna ili buđenja sa ujedom buva.

Pravilna veterinarska nega i higijenske navike su ključni za minimiziranje ovih rizika.

Šta je sa mentalnim zdravljem?

Mnogi ljudi znaju da blagodeti posedovanja psa nisu samo fizičke.

Kao saputnici, psi mogu pružiti značajnu emocionalnu podršku, pomažući u ublažavanju simptoma anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja. Njihovo prisustvo može pružiti utehu i osećaj svrhe osobama koje se suočavaju sa izazovima mentalnog zdravlja.

Usamljenost je značajan i rastući problem javnog zdravlja svuda u svetu.

U parku za pse i u komšiluku, psi mogu olakšati započinjanje razgovora sa neznancima i stvaranje novih prijateljstava. Ove socijalne interakcije mogu pomoći u izgradnji osećaja pripadnosti zajednici i smanjenju osećaja socijalne izolacije.

Za starije osobe, šetanje pasa može biti dragocena intervencija protiv usamljenosti, koja podstiče socijalnu interakciju sa susedima, a takođe pomaže u suzbijanju smanjenja fizičke aktivnosti.

Međutim, ako se suočavate sa hroničnom usamljenošću, možda će vam biti teško da se angažujete sa drugim ljudima tokom šetnji. Jedna studija je pokazala da samo nabavka psa može biti povezana sa smanjenjem usamljenosti. Ljudi su izveštavali o poboljšanju raspoloženja — verovatno zbog jačanja veze sa svojim psom.

Koje su mane?

Iako psi mogu doneti ogromnu radost i brojne zdravstvene koristi, postoje i nedostaci i izazovi. Odgovornost brige o psu, naročito ako ima problema u ponašanju ili zdravstvene tegobe, može biti iscrpljujuća i izazvati finansijski stres.

Psi imaju kraći životni vek od ljudi, a gubitak voljenog saputnika može dovesti do depresije ili pogoršanja postojećih mentalnih problema.

Kompatibilnost načina života i uslovi stanovanja takođe igraju značajnu ulogu u tome da li je posedovanje psa dobar izbor.

Takozvani efekat kućnih ljubimaca sugeriše da ljubimci, često psi, poboljšavaju fizičko i mentalno zdravlje ljudi u svim situacijama i za sve ljude. Realnost je složenija. Za neke ljude, posedovanje ljubimca može biti stresnije nego korisno.

Važno je napomenuti da životinje koje delimo u svom domu nisu samo „alati“ za ljudsko zdravlje. Vlasnici i psi mogu međusobno imati koristi kada se održava blagostanje i dobrobit oba.